Meteorologija
U VAZDUHU · urban flash

Poslednjih godina sve češće nailazimo na pojam meteoropatija, a meteoropate su osobe koje fizički i psihički reaguju na promenu vremena. Veruje se da bar trećina populacije spada u meteoropate i da njihov organizam brže i burnije odreaguje na spoljašnje promene kao što su temperatura i vlažnost vazduha, padavine, procenat sunčeve svetlosti i vazdušni pritisak, a najviše su pogođeni hronični bolesnici. Sve češće u najavi vremenske prognoze možemo da čujemo i posebne savete za ljude koji pate od neke hronične bolesti, a u svakodnevnoj komunikaciji slušamo žalbe na određene zdravstvene tegobe ili promenu raspoloženja kada dolazi do promene vremena.

Većina veruje da su hladni dani, padavine i manjak sunčeve svetlosti više povezani s negativnim raspoloženjem i da pojedine osobe od kasne jeseni do ranog proleća ulaze u neku vrstu hibernacije, kada im je smanjeno interesovanje za spoljašnji svet, a umor i pospanost daleko učestaliji nego tokom leta i kasnog proleća. Poznat je sezonski afektivni poremećaj, koji je vrlo sličan depresiji, s tom razlikom što se javlja tokom kasne jeseni i zime, simptomi prestaju s prvim toplim i sunčanim danima i četiri puta više pogađa žene, a pretpostavlja se da je u vezi s nedostatkom sunčeve svetlosti koji onemogućava lučenje neurotransmitera serotonina, poznatog kao hormon sreće. Zbog toga je česta preporuka osobama koje pate od sezonskog afektivnog poremećaja da što više iskoriste kratak period sunčanih sati tokom dana u zimskom periodu, ali postoji i dodatna terapija svetlošću. Međutim, pored zimskog sindroma afektivnog poremećaja, neki istraživači i terapeuti smatraju da postoji i letnji, tačnije da postoje ljudi koji imaju epizode depresivnog ponašanja u letnjim mesecima, ali da su malobrojniji od onih koji psihički teže podnose zimu. S druge strane, istraživači koji su se bavili samoubistvima i pokušajima samoubistva navode da su samoubistva učestalija tokom kasnog proleća i ranog leta. Isto tako, agresivno ponašanje je više zabeleženo tokom letnjih vrućina.

Zanimljivo je jedno holandsko istraživanje od pre nekoliko godina koje je pokušalo da utvrdi koliko meteorološki faktori utiču na raspoloženje i da li postoje individualne razlike kod onih osoba kod kojih promene vremena dovode do promene raspoloženja. Istraživanje je predvodio Theo Klimstra, a uzorak je sastavljen od 497 holandskih adolescenata i njihovih mama. Upoređivani su rezultati dobijeni iz upitnika o njihovom raspoloženju koje je praćeno u trideset odabranih dana tokom juna, septembra i novembra 2006. i 2007. godine. Upitnici o raspoloženju su se odnosili na sreću, anksioznost i bes, koje su ispitanici ocenjivani na skali u zavisnosti od trenutnog raspoloženja, a istraživači su rezultate upitnika upoređivali sa objektivnim meteorološkim podacima koje je saopštavao Royal Netherlands Meteorological Institute. Obrađeni rezultati su podeljeni u četiri grupe. Zanimljivo je da skoro polovina, tačnije 47,8 odsto ispitanika ne pokazuje nikakvu promenu raspoloženja u zavisnosti od meteoroloških faktora. Međutim, još zanimljivija je činjenica da one osobe koje pokazuju promenu raspoloženja imaju određene specifičnosti i individualne razlike.

Oni su podeljeni u tri grupe i te grupe su nazvane Summer lovers, Summer haters i Rain haters, a pozitivno raspoloženje se merilo visokim rezultatima sreće i niskim rezultatima na skalama anksioznosti i besa. Verovatno je najveće iznenađenje istraživanja podatak da je veći procenat osoba koje mrze leto od onih koje ga obožavaju. Ljubitelja leta je bilo ukupno nešto manje od 17 odsto, a mrzitelja leta skoro 27 odsto. Poslednja grupa su oni ispitanici koji mrze samo kišu, nebitno im je da li je toplo ili hladno vreme. Isto je zanimljivo da su mame ljubitelja leta i mame mrzitelja kiše pokazale slično ponašanje kao i njihova deca, s tim što istraživači naglašavaju da se nisu dalje bavili uticajem genetskog faktora i socijalizacije, već da ove dve grupe adolescenata imaju u rezultatima veću podudarnost s ponašanjem njihovih mama, odnosno da im raspoloženje na isti način zavisi od promene vremena.

Značaj istraživanja, iako je uzorak mali i nereprezentativan zbog toga što je ograničen na holandsko stanovništvo, ogleda se u tome što je gotovo polovina ispitanika pokazala da vremenske prilike ne utiču ni pozitivno ni negativno na njihovo raspoloženje, a da osobe na koje utiču meteorološke promene pokazuju velike i donekle neočekivane individualne razlike, tačnije, iako je sezonski afektivni poremećaj više povezan s hladnim i mračnim zimskim danima, u istraživanju je neuporedio veći procenat ispitanika pokazao lošije raspoloženje tokom letnjih dana, posebno što je metod daleko objektivniji jer uključuje njihove precizne odgovore o raspoloženju u datom trenutku, a ne naknadno izveštavanje o tome šta misle kada im je raspoloženje bilo bolje ili lošije.

photo-1509375911737-13a210a963f2 10 pravila bontona koja redovno kršimo naslovna Erogene zone na koje muškarci treba da obrate pažnju yoga-2176668_1280 Ovo su prepreke kojima se sabotiramo u dvadesetim guy-2284963_1280 Šta muškarci stvarno žele u vezi · · · ·