fest afterparty  poklon_050317_fotoDusan Milenkovic 0071_cover
U VAZDUHU · intervju

Kucnuo je i taj čas – mladi reditelj Luka Bursać neće još dugo ostati najbolje čuvana tajna srpskog filma danas. Njegov pre par godina izvrsni diplomski/debitantski film, „Tmina“, na kraju je ipak ostao bez šire bioskopske distribucije, ali već početkom aprila, a nakon nagrade za najboljeg debitanta na upravo završenom FEST-u, na redovan repertoar stići će „Afterparti“, novi film ovog reditelja.

Da li se i u kojoj meri Afterparti naslanja na Tminu, tvoj prethodni i debitantski film? Ima li tu značajnih zajedničkih sadržitelja?

Vizuelno da, u stilizaciji određenih delova. Tema je naturalistička ali nisam mogao da pobegnem od onoga što u slici volim pa to gradi neki tematsko-vizuelni sukob. Tmina je fetiš a Afterparti je pametan kompromis.

Kako je izgledao taj put između Tmine i Afterpartija? Šta se pokazalo kao najveća prepreka a šta kao ključni izazov?

Već sam negde rekao da sam se trudio da od tehničko-budžetskih ograničenja sebi stvorim prednost. Afterparti je ozbiljniji projekat, skuplji, zreliji ali ponovo nije film koji je rađen u pravoj profesionalnoj atmosferi, verovatno nije ni trebalo, ne znam… Trudim se da u svoje filmove unesem nešto lično, jer će se to prepoznati, ostalo je forma i stvar izbora.

Gledano sa strane, za srpske filmske i kinematografske pojmove, brzo si došao do drugog filma. Šta je presudilo tom ishodu, sreća, istrajnost ili nešto drugo, treće?

Ništa vezano za srpske filmske i kinematografske pojmove ni ne treba primenjivati u mom slučaju. Moj karakter nije blizak struci, ili onome što bi bio šablon. Ja volim filmove i život i te dve stvari korespondiraju. Moj razvoj nije akademski, ja sam autsajder i tako pristupam filmu. Radio sam svašta što je vezano za film ali nije nužno režija. Filmu pristupam više kao nosač kablova nego kao autor, ne znam da li je to dobro.

Postoji li aspekt Afterpartija za koji bi voleo da se gledaoci posebno vežu?

Da. Voleo bih da osete ljubav, voleo bih da čuju priču glavnog junaka i kroz njegov bol ublaže svoj.

Ako je Tmina bila nadahnuta posveta poetikama reditelja Nikolasa Vindinga Refna, šta bi u tom referentnom smislu bio Afterparti?

Ne bih rekao da je posveta, pre je približavanje određenoj estetici koja mi prija. Transcedencija njegovih filmova na vizuelnom nivou je nešto što osećam kao nadfilm, mislim da prevazilazi narativ i postaje sama suština. Potreban je dug put da bi se do toga stiglo, i cementiran rediteljski status. Ja nemam taj luksuz da se bavim isključivo svojim fetišima, verovatno nema ni jedan srpski reditelj. Afterparti je kombinacija nametnutog narativa, socijalne odgovornosti, besa i ponekog omaža.

Da li je beogradski noćni i klupski život ipak nešto više od folklora i diskutabilnog
fenomena?

Ja mislim da je noćni život generalno, ne samo beogradskog, metafora društva. U klubu inhibicije padaju i čovek postaje ono što jeste, a to je u našem slučaju pervertiralo. Klabing je postao privremena utopija klonule zajednica i ogledalo svega onoga što viđamo i na ulici – klasne podele, primitivizma, želje za boljim životom itd. Daleko od toga da mislim da je klabing u izvornom smislu loš, ali ono što je on postao kod nas nema veze sa đuskanjem.

Bio si jedna od perjanica tog pokreta, stoga, šta se u ovom trenutku zbiva sa okupacijom bioskopa Zvezda?

Čeka se lepše vreme, koliko mi je poznato.

Nedavno se pojavio tizer za tvoj naredni film, o čemu je tu konkretno reč i šta sada možemo da znamo o tom ostvarenju i kada bi krenulo snimanje?

Film se zove 1996. i bavi se temom poslednjeg jugoslovenskog relija i pogibijom njegovog šampiona Obrena Tešića. Projekat je poslat na nacionalni konkurs, ostalo je kao i u slučaju distribucije Afterpartija – božija volja.

Helena-Waldmann_cover Helena Valdman: Granična igra našeg vremena VH-Igor-Stiks-C-B-02-0214-Sarajevo-11_cover Igor Štiks: Priča o 1977, godini u kojoj je ukinuta budućnost Niklas Roy Niklas Roy: Svemirski brod iz moje kuhinje Kino Šiška (foto: Aleš Rosa) Kino Šiška: Alter šminka i sklonište hipstera ·