Maja Medi
U VAZDUHU · intervju

Fotografkinja i vizuelna umetnica Maja Medić ove godine na Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavlja čak dva izdanja na kojima je radila – kapitalnu monografiju „Nacionalna klasa: Filmovi Gorana Markovića“ i knjigu o televizijskoj seriji „Grlom u jagode“. O izazovima rada na ovim važnim knjigama, Maja Medić govori za naš portal.

Zašto baš Goran Marković kao tema? Šta vas je privuklo opusu ovog znamenitog sprskog reditelja?

Ja sam imala jednu još ambiciozniju ideju za knjigu antologijskog tipa sa filmskom tematikom, koja je bila poprilično zahtevna i uključivala je i Gorana Markovića. Od te ideje sam u međuvremenu odustala i rešila da se ipak prvo oprobam sa opusom jednog stvaraoca. Pored toga što je Goran meni najomiljeniji domaći reditelj, takođe je i jedna od najfascinantnijih osoba koje poznajem, a poznajem ga već 15 godina, tako da je on bio najprirodniji izbor.

Koji Markovićev film ste prvi pogledali u životu? Sećate li se kako ste tada, tokom tog prvog gledanja, reagovali?

Mislim da je prvi film bio Tito i ja, jer je on izašao kada sam ja bila nešto malo starija od glavnog junaka, Zorana, pa mi je bila bliska dečija vizura iz koje je film ispričan. Na prvo gledanje sam se zaljubila u taj film, iako tada, naravno, nisam razumela sve njegove dimenzije, što mi je zapravo, kako sam odrastala i gledala ga ponovo i ponovo, samo činilo da ga zavolim još više.

Koji film u Markovićevom opusu je vama lično najdraži? Da li je uopšte moguće napraviti taj izbor?

Apsolutno je nemoguće izdvojiti jedan film! Specijalno vaspitanje, Nacionalna klasa, Majstori, majstori, Sabirni centar, Već viđeno, Tito i ja, Srbija godine nulte. To su mi najdraži filmovi, ništa manje od toga.

Predstavite nam najnovije izdanje Filmskog centra Srbije… Kako je monografija koncipirana i šta sve lepo nudi Markovićevim poštovaocima?

Monografija je koncipirana tako da kroz tri segmenta sačuva od zaborava filmove jednog od najplodonosnijih reditelja sa ovih prostora. Prvi segment su tekstovi Gorana Markovića o nastajanju filmova, koji su mnogo više od toga – oni su svedočanstvo vremena u kojem živimo. Drugi segment su sećanja njegovih saradnika, koja dočaravaju kako su ta snimanja tekla iz različitih uglova. Treći segment je bogat izbor fotografija. Ja smatram da su (inače) posebno dragocene radne fotografije sa snimanja jer su one nosioci istorije filma – samo jednom se snima film sa datom ekipom na određenoj lokaciji o određenoj temi. Svaki film je neponovljiv događaj.

Kako je proteklo priređivanje monografije o slavnom reditelju? Na koje izazove i prepreke ste nailazili?

Veliki problem kod nas je, ne samo kad je filmska istorija u pitanju, pravljenje i čuvanje arhive, kako lične tako i institucionalne. Tako da je ubedljivo najveći izazov bio naći vizuelni materijal iz svih filmova. Fotografije sam nekako i uspela da pronađem za razliku od scenografskih i kostimografskih skica. Pošto je nekoliko Goranovih filmova imalo strane producente, otkrila sam da nemamo samo mi taj problem, i da se na kraju stvari često svode na ličnu inicijativu da nešto bude sačuvano.

Kako je protekla saradnja sa samim Markovićem? Pretpostavljam da vam je njegov input dosta značio prilikom prikupljanja i odabira materijala?

Saradnja sa Goranom Markovićem je nešto što se samo poželeti može kada je bilo koja vrsta projekta u pitanju, jer on svojim poverenjem i podrškom uvek omogućava saradnicima da daju najbolje od sebe. Jako je zanimljivo da svi ljudi koji su znali da radim ovu knjigu gaje pretpostavku da je Goran bio intenzivno uključen u njeno stvaranje a istina je takva da je on meni ukazao puno poverenje, na čemu sam mu beskrajno zahvalna – ustupio mi je sav materijal koji je imao, povezao me sa ljudima koji su mi bili potrebni, napisao tekstove, ali je koncept i odabir (kako sagovornika tako i fotografija) prepustio meni, do te mere, da je on knjigu prvi put video tek kad je izašla iz štampe. Takva vrsta poverenja je motivišuća i ohrabrujuća kao retko šta u ovakvom poslu. Barem za mene.

Nacionalna klasa je prva knjiga u novopokrenutoj ediciji Monografije u izdanju Filmskog centra Srbije. Da li se već zna na koji filmski velikani će biti u fokusu sledećih izdanja?

Iskreno, ne bih ništa još da najavljujem jer takve odluke zavise od više faktora, ali postoje planovi i želje. Ono što smem da tvrdim je da nije cilj da ovim izdanjima u budućnosti budu obuhvaćeni samo reditelji, već i velikani drugih filmskih profesija, kojima se često ne pridaje dovoljno pažnje, kao što su na primer direktori fotografije ili scenografi.

"Nacionalna klasa" , fotograf: Slobodan Todorović.Otvori galeriju

Otkrijete nam kako je došlo do toga da sarađujete na knjizi koja će biti objavljena u čast kultne serije Grlom u jagode?

Pre godinu i po dana sam, na pauzi snimanja divnog crnogorskog filma Igla ispod praga Ivana Marinovića, razgovarala sa Bogdanom Diklićem, koji se požalio kako je, eto, 40 godina od snimanja Grlom u jagode, a niko to da obeleži. Kada me je reditelj Stefan Arsenijević, koji je sada gost urednik filmskog programa DKC-a, pozvao da pretvorimo foaje bioskopa u izložbeni prostor sa filmskom tematikom, obeležavanje ovog jubileja se nametnulo kao najbolji izbor i tako je sve počelo – prvo kao izložba, pa onda emitovanje serije i na kraju smo poželeli da napravimo i knjigu. Knjiga se sastoji od razgovora sa autorima i glumcima iz serije, uz veliki broj sjajnih fotografija sa snimanja, koje nam je ustupio Programski arhiv RTS-a.

Pored pomenute knjige, četrdesetogodišnjica serije Grlom u jagode biće obeležena tribinama i maratonom u Dvorani Kulturnog centra. Da li možete da nam ispričate nešto više o tome?

U Dvorani Kulturnog centra će 28. oktobra u 20 časova biti svečano otvaranje izložbe, predstavljanje knjige i ekipa serije će se pokloniti pred publikom, posle čega ćemo odgledati prve dve epizode. Zatim, za vikend, 29. i 30, sledi program od 17 časova, po principu – dve epizode, pa razgovor, pa dve epizode. U subotu će od 19 časova u razgovoru učestvovati Bogdan Diklić, Gordana Marić i kompozitor Zoran Simjanović, a u nedelju u istom terminu Branko Cvejić, Miki Manojlović i reditelj Srđan Karanović.

!!!!!!! Marina Micanović: Dizajn je inovacija tabasevic 1010 2016_010 cover Vladimir Tabašević: Ne piše nam se dobro, a tad pišemo najbolje _MMM9277 cover Tanja Šljivar: Pod pritiskom neizvesnosti Jelena C&A China Jelena Salai + C&A Kina: Udruženim snagama u modni futurizam ·