16 prirodnija
U VAZDUHU · intervju

Ovo je definitivno glumačka jesen mlade Marije Bergam – ona tumači Maju Davidović, udarni ženski lik u već sada silno popularnoj i hvaljenoj Bjelogrlićevoj TV seriji „Senke nad Balkanom“, a uskoro će i u bioskope stići „Nigde“, novi film reditelja Predraga Velinovića, u kome Marija Bergam takođe igra glavni ženski lik. Više o tome i još ponečemu u razgovoru koji sledi.

Pratite li i sami Senke nad Balkanom, uživate li gledajući ovu seriju i imate li možda i nekih zamerki na svoj doprinos tom projektu?

Pratim, naravno. Imala sam priliku da vidim samo određene scene u toku snimanja, a završene epizode gledam regularno na RTS. Uživam gledajući tuđe scene, a sebe nikad nisam volela da gledam. Čula sam da to nije redak slučaj kod glumaca. Međutim, zadovoljna sam onim što sam do sada videla i time kako napreduje linija mog lika. Imam zamerke na svoj račun, ali to su sitnice u odnosu na celokupan utisak koji je veoma dobar.

Da li su Senke nad Balkanom bliske i vašim gledalačkim preferencama, onome što volite da gledate?

S jedne strane Senke… vrlo odgovaraju mom ukusu, jer najviše volim da gledam istorijske drame. Iako se radi o fikciji, mnogi događaji i likovi u našoj seriji inspirisani su istorijom ili su direktno preuzeti iz nje. Sama priča je odlična, vrlo uzbudljiva i aktuelna, a i pisci su je zaista vešto izneli. Teme koje se obrađuju u seriji su veoma ozbiljne i provokativne. Likovi su odlično napisani, višeslojni, izazovni za tumačenje. Veliko i lepo iznenađenje u našoj seriji jeste da se ženski likovi jednako ozbiljno tretiraju kao muški. Rediteljski postupak stilizovane epohe takođe mi se veoma dopada. S druge strane, ja lično nisam ljubitelj brutalnosti koja je deo žanra naše serije i svih trenutno najpopularnijih svetskih serija, ali to mi ne smeta da pratim i uživam u epizodama.

Da li ste osetili prednost Bjelogrlićevog glumačkog pedigrea i iskustva radeći s njim na Senkama nad Balkanom?

Naravno. Primećuje se razlika između njega kao reditelja i ljudi koji nemaju iza sebe tako impozantnu glumačku karijeru. Ona se ogleda pre svega u radu s glumcima. Dragan veoma vešto ume da vodi glumce, da im olakša put do rezultata i da izvuče iz svakoga njegov maksimum. Po mom osećanju on je vrlo darovit za režiju, a obogaćuje ga i to što je veliki filmofil i što je uvek u toku sa svetskim filmskim novinama. Kao reditelj je određen, jasan, oštar i veoma zahtevan, a kao partner pristupačan, topao i otvoren.

O ovoj seriji već se govori kao o ogromnom iskoraku za ovdašnju TV produkciju i dominantni televizijski izraz, te kako vi gledate na to?

Slažem se. Bila sam deo procesa i mogu da vam kažem da smo svi, na čelu s Draganom, mukotrpno radili da bi serija izgledala tako kako izgleda. Na setu je bila veoma dobra radna atmosfera, osećalo se da ekipa snažno veruje u projekat. Znam koliko se sektor režije i kamere trudio da dâ kvalitet svakom kadru uprkos vremenu koga nije bilo dovoljno i svim ostalim otežavajućim okolnostima. Sada, kad je javnost prepoznala rezultat rada cele ekipe, mogu samo da budem ponosna što sam deo cele priče.

Leto je donelo i premijeru filma Nigde, novog ostvarenja Predraga Velinovića. Kakve vas emocije i uspomene vežu za rad na tom projektu?

Bila sam na drugoj godini Fakulteta dramskih umetnosti kad mi je u studentskoj menzi prišao profesor Velinović i pitao me da li želim da igram glavnu ulogu u njegovom dugometražnom igranom filmu, na šta sam ga ja vrlo ozbiljno zamolila da se ne šali sa mnom. S obzirom na to da nisam imala gotovo nikakvo iskustvo na filmu, to mi nije zvučalo moguće i činilo mi se da nisam dorasla da tumačim glavnu ulogu. Kad sam pročitala scenario, osetila sam da je lik Nataše „moj broj‟ i prihvatila sam ulogu, a mojoj radosti nije bilo kraja. Imali smo divnu saradnju, uz sve poteškoće. Vrlo sam zahvalna prof. Glušici, direktoru fotografije, koji me je strpljivo i temeljno učio svemu što nisam znala o radu glumca pred kamerom.

Da li se osećate povlašćenom i srećnom što ste u kratkom periodu dobili dve tako krupne uloge?

Upravo tako se osećam – povlašćenom i srećnom! S dodatkom da u mom slučaju iza svega stoji ozbiljan rad, i uvek sam imala jaku veru da će to kad-tad uroditi plodom.

Ljubitelji pozorišta i dalje pamte i u dobro ime pominju vaše kreacije u predstavama Radnici umiru pevajući (u Bitef Teatru) i Knjiga druga (u Narodnom pozorištu). Možemo li očekivati vaš skori povratak i teatru?

Baš dugo nisam radila u pozorištu (od 2015) i zaista jedva čekam da mi se ponovo otvori neka prilika… Trenutno radim na jednom svom projektu koji bih mnogo volela da se realizuje. Želela bih da svoje baletsko iskustvo (završila sam osnovnu i srednju baletsku školu) upotrebim u predstavi o životu jedne velike umetnice koja je stvarala početkom prošlog veka, ali, nažalost, još je rano da govorim o ovom projektu jer smo daleko od realizacije…

Kako izgleda glumački život i egzistencija između dva angažmana?

U mom slučaju ima dosta putovanja koja diktiraju poslovi. Kako sam u braku s glumcem koji radi najviše u inostranstvu, a ja radim uglavnom u Srbiji, stalno smo u nekim mini-selidbama. Trudimo se da ispratimo sve kastinge i dobre, smislene ponude, što uopšte nije lako… Ponekad danas za sutra moramo da se pakujemo i letimo za Pariz ili gde god je već kasting. Planovi snimanja nam umnogome određuju život, a oni se stalno menjaju. Sve u svemu, nikad mi nije monotono i dosadno.

Ostavimo li Senke nad Balkanom i film Nigde po strani, na čemu trenutno radite, šta priželjkujute i čemu se nadate?

Trenutno čekam da vidim šta će mi ova dva projekta otvoriti. Postoji već nekoliko naznaka da ću snimati na proleće i leto, ali sam naučila da se ne radujem dok se stvari ne potvrde. Priželjkujem da i u budućnosti budem ponovo deo ovako profesionalnih i kreativnih ekipa.

Igor Marojević Igor Marojević: Album će biti gorkosladak Muharem Bazdulj Muharem Bazdulj: Danas su svi vrlo dobri, nema odličnih i dovoljnih Igra prestola je uvek u modi Isidora Vlasak o BeoKonu 2017, ili kako je Laza oženio Japanku Foto: Wendy Wlv TKV: Osećaj slobode je nešto najuzbudljivije · ·