25
U VAZDUHU · intervju

Dan nakon što bude premijerno prikazan u Sava centru (17. januar), šesti dugometražni igrani film Milorada Milinkovića ući će u redovnu distribuciju u bioskopima širom Beograda i Srbije.

Milinković je domaćim ljubiteljima filma poznat po ostvarenjima Mrtav ladan, U potrazi za Sreć(k)om, Čitulja za Eskobara, Zduhač znači avantura i Peti leptir, a premijeru njegovog novog ostvarenja iskoristio sam kao direktan povod za ovaj intervju. Milinković ističe da je inspiraciju za Patuljke dobio posmatrajući sadašnje vreme, sadašnje društvo i naravno rijaliti formate koji su zastupljeni na našim televizijskim kanalima i koji su veoma gledani. U glumačkoj podeli, predvođenoj Gordanom Kičićem, nalaze se Boris Milivojević, Tamara Krcunović, Jelena Đukić, Milena Radulović, Aleksandar Radojičić… Više o ovom novom domaćem ostvarenju saznajte iz intervjua koji sledi.

Kako se Patuljci sa naslovnih strana uklapaju u vaš dosadašnji rediteljski opus? Šta je ono novo što ovaj film donosi, a koje će elemente gledaoci prepoznati iz vaših prethodnih filmova?

Svaki autor se razvija, tako da u ovom filmu ima dosta toga novog. Stilski je zanimljiviji, čini mi se, a moja sklonost ka mešanju žanrova ovde dolazi do punog izražaja. Kamera je slobodnija, rezovi su često neuobičajeni, ali ipak, sve to je u funkciji proživljavanja osnovne filmske priče. U tom smislu se može reći da sam stilski negde krenuo, a u sledećim projektima će se videti gde ću stići. Ipak, čovek od sebe ne može da pobegne, te će gledaoci prepoznati sve ono što su voleli (ili mrzeli) u mojim prethodnim filmovima. Humor je, nadam se, i dalje tu, samo oštriji, kao divlja kruška.

Specijalizovali ste se za komediju. Zašto ste se opredelili baš za ovaj žanr? Imate li uzore među domaćim i stranim rediteljima koji su u njemu delovali?

Ne bih se sasvim složio s tim, jer većina mojih filmova nisu baš tipične komedije, ali da, smeju se ljudi dok ih gledaju. Rekoh već, čovek ne može od sebe da pobegne, meni se čini da tu provejava moj lični pogled na svet. Namerno nisam upotrebio reč stvarnost, jer se film ne bavi stvarnošću (ako nije dokumentarni) već izmišlja svoju. Da upotrebim moju omiljenu floskulu: film treba da bude veći od stvarnosti. Mislim da ću uskoro napraviti neke sasvim drugačije žanrovske stvari, krimić i istorijsku dramu, ako bude sreće, i sve to sa dozom fantastike. Ali, videćemo, ne znam, možda i tu bude smešnih stvari…

Što se omiljenih reditelja tiče, to je kao da ste me pitali koje bendove volim. Ja sam u osnovi filmofil, ceo tinejdžerski period sam proveo u Kinoteci, tako da bi spisak reditelja zauzeo nekoliko stranica, i opet bih nekoga sigurno zaboravio. Ali, hajde, od starih neka bude Bili Vajlder, a od novijih i evropskih Aleks de la Inglesia. To što se komedije tiče, a inače, neću vam otkriti ništa novo, Hičkok je bio i ostao najveći.

Šta vas je inspirisalo za pisanje scenarija i koliko je komplikovano/zahtevno bilo našu stvarnost preoblikovati u filmsku priču, uz to komično intoniranu?

Kao što rekoh, film stvara sopstvenu stvarnost. Ovo nije film o onome što nam se događa, nego o onome što će nam se dogoditi ako nastavimo ovim putem. Osnovna inspiracija je bio sam taj naziv rijaliti šou, koji je sam po sebi oksimoron, jer spaja realnost sa nečim što je šou, dakle nečim nameštenim i lažnim. Mene je zanimalo kako bi funkcionisalo obratno, da se taj šou prelije natrag u realnost, i kako jednom čoveku koji smišlja sve te stvari ta ista televizija može da se obije o glavu. Da mu se život pretvori u televiziju. I to ne prostu televiziju, već pakao televizije. I kad mora da se iz toga svega čupa, on to čini na jedini način koji zna: opet putem skrivenih kamera, televizije.

Kako je protekao odabir glumaca za Patuljke? Posebno me zanima saradnja sa Gordanom Kičićem koji glumački nosi novi film…

Kiletu je uloga neverovatno legla. To smo obojica shvatili posle samo nekoliko minuta uvodnog razgovora. On je i inače veoma minuciozan glumac, koji se jako ozbiljno priprema. Zbog toga je na snimanju obično lagano i ja mogu da se opustim i da ga pustim da nosi. Moram da kažem da odavno nisam video da je ceo glumački ansambl toliko složno i ujednačeno odigrao film, bukvalno bez izuzetka. Glumcima sam posebno zadovoljan. Uostalom, nije to ništa novo, svi znamo da imamo izvanredne glumce, usudio bih se reći, najbolje u regionu, a bogami i mnogo šire.

Patuljke je podržao i FCS. Šta je ova podrška konkretno značila za film?

Mi smo već snimili sliku kad smo prošli na konkursu, ali nas je taj novac spasao ozbiljnih dugovanja, zaduživanja i slično. Mene lično je spasao jer bi mi inače produkcija disala za vratom da što pre izmontiram film i da se on što pre pusti. Pritisak bi verovatno bio nepodnošljiv, a ovako, mogao sam na miru da izmontiram nekoliko verzija, i da svaku pustim da odleži, što se na kraju pokazalo kao ključno za film. Dakle, bez podrške FCS prosto ne bi bilo ovakvog filma.

Otkrijte nam svoje planove… Na čemu trenutno radite/šta pripremate?

Pripremam dva projekta, ali o njima ne bih da govorim, jer patim od starog filmadžijskog sujeverja da se o projektima ne govori dok ne počnu da se rade, jer se onda neće ostvariti. Zanimljivo je da sam po festivalima isto sujeverje video i kod npr. agrentinskih, rumunskih, kao i azijskih reditelja. Dakle, to nam je svima zajedničko. Ali, ko bude pažljivo čitao, neke stvari sam već pomenuo, udenute u neki raniji odgovor.

FB_IMG_1513623668956 Bojan Marjanović: Da li je sreća to što poznajemo jedni druge? Mila Turajlic headshotcover Mila Turajlić: Subjektivne slike naše prošlosti Marko Milic (foto Aleksandra Solujić) Marko Milić: Majstor savremenog plesa Marko Vidojković Marko Vidojković: Spas nam je u domenu naučne fantastike · · ·