Miloš Forman
KULTURA · film/TV

Napustio nas je i Miloš Forman. Iako već dugo rediteljski neaktivan, srećom po brojne filmofile i poštovatelje njegovog dela, Forman se tokom tih nekoliko decenija predanog rada svojski potrudio da u apoziciju iza svog imena i prezimena zbilja bude mnogo toga i vrednog i važnog. Otud i ovo brzo podsećanje na njegove najbolje filmove, predostrožnosti radi, izloženih hronološkim redom.

Konkurs (1964)
Već na gotovo samom početku rediteljskog opusa Forman je sugestivno poentirao ovim uspešnim i dražesnim (para)dokumentarnim filmom o pripremama dva orkestra za nadmetanje talentovanih. Film je izrazito nenametljivo duhovit, a glavni utisak je Formanovo nepatvoreno čovekoljublje.

Crni Petar (1964)
Slično se može izreći u slučaju ovog igranog filma iz iste godine. U sočnom spoju komedije i dramedije fokus je na glavnom liku (a tako će ostati čitavim tokom Formanove karijere, u bezmalo svim njegovim filmovima gde narativ ostaje u ciljanoj senci glavnih likova i njihovih posebnosti), omladincu koji uskoro počinje da radi.

Ljubav jedne plavuše (1965)
Samo godinu dana kasnije Forman je uknjižio prvi veliki internacionalni uspeh i prvo remek-delo; Ljubav jedne plavuše, ta poletna, naoko svedena ali zapravo veoma promišljena romantična drama, kinestetički nadahnuto oslikava duh vremena, u isto vreme nanovo naglasak stavlja na znalački postavljene i vođene likove.

Gori, gospođice moja! (1967)
Možda i najvoljeniji Formanov film iz ove, češke faze delovanja i na nova gledanja jasno i rečito ukazuje na Formanov rediteljski (ali i) genije – na prvi pogled jednostavna situacija (organizovanje zabave za bivšeg šefa dobrovljnog vatrogasnog društva) vešto je oneobičena, te se kao krajnji utisak nameće jedinstven spoj slepstika i zauzdane sete srednjevropskog soja.

Svlačenje (1971)
U svom prvom američkom filmu Forman je, i pod balastom drugačijeg društvenog i produkcionog konteksta, čvrsto ostao svoj na svome – ova apsurdna dramedija o roditeljima koji počinju nanovo da otkrivaju čari života nakon što im deca pobegnu od kuće pokazuje već zrelog autora sa specifičnim i u potpunosti artikulisanim pogledom na svet.

Let iznad kukavičjeg gnezda (1975)
Let iznad kukavičjeg gnezda, koji na širem, pop-kulturnom planu kod većine ponajpre budi asocijacije na uloge Jacka Nichlolsona i Louise Fletcher, utemeljio je Formanov opsesivni motiv – motiv nesnađenosti, motiv batrganja u raljama okoline lišene razumevanja za drugost i drugačije, i time izazvane teskobe, što će Forman u manjoj ili većoj meri varirati do kraja svog opusa.

Kosa (1979)
Vreme je učinilo svoje (ali i sama filmska vrednost ovog značajnog i voljenog filmskog dela) te je Kosa već odavno deo opšte pop-kulurne baštine premda su inicijualni porivi autora ovog filma bili prikaz i poetizacija kontrakulturnog pokreta za koji se u tih desetak godina istinski verovalo da će biti kadar da promeni svet.

Ragtime (1981)
Prvo od dva sasvim nepravično zanemarena i skrajnuta Formanova filma, Ragtime, odlična ekranizacija glasovitog romana E. L. Doctorowa, prikazala je Formanovo smireno vladanje finesama i zadivljujućom širinom zamaha. Film koji čeka nova/pomnija reprizna gledanja.

Amadeus (1984)
Možda i planetrano najuspešniji Formanov film, Amadeus, taj krajnje osobeni biopik o Mocartu, doneo nam je Formana na samom vrhuncu stvaralačkih snaga, a sama priča ponovo je u žiži imala lik osetljive i plahovite duše pred planinama osporovanja i nerazumevanja. Na žalost, Tom Hulce, koji je maestralno odigrao naslovni lik, (u profesionalnom smislu, naravno) nikada se nije oporavio od ovako zahtevnog glumačkog zadatka.

Valmont (1989)
Pet godina kasnije zbio se i ovaj krupan Formanov (komercijalan) neuspeh; šteta, budući da je Valmont vrlo dobar film i sasvim uspela adaptacija voljenog književnog klasika. Zasmetali su mu problemi u kino-distribuciji i glumačka podela naizgled inferiorna u poređenju sa rivalskim projektom, Hamptonovim i Frersovim Opasnim vezama, nastalim po istom epistolarnom romanu. Glenn Close, John Malkovich i Michelle Pfeiffer naprosto su u zasenak bacili takođe odličan trojac Annette Bening – Colin Firth – Meg Tilly, koji je iste uloge tumačio u Formanovom Valmontu.

Narod protiv Lartija Flinta (1996)
Posle poduže pauzer Miloš Forman se vratio filmskoj režiji ovom odličnom dramom o prevratničkoj epizodi u životu vazda neposlušnog Larryja Flynta, izdavača koji nenadano postaje ključni borac za slobodu govora. Film je Woodyja Harrelsona preporučio i kao izvanrednog dramskog glumca, a Forman je podsetio na svoju unikatnost u pripovedanju priča poput te i njoj sličnih.

Čovek na mesecu (1999)
Slično Woodyju Harrelsonu, i Jim Carrey je zahvaljujući Formanu dobio šansu za drastično proširenje svog glumačkog područja borbe, a, mimo toga, Forman je briljantno skrojio ovo remek-delo o napaćenoj duši zarobljenoj u telu komičara kranje specifične komičarsake pojave i pristupa. I pored docnijih pokušaja, ovo ostaje Formanov poslednji veliki film i snažan argument u prilog svim dosadašnjim i budućim tezama o Formanu kao filmskom geniju bez premca.

mary-shelley-elle-fanning Meri Šeli: Trejler za film o autorki „Frankenštajna“ Aidan Monaghan/AMC Into the Badlands: Počinje emitovanje 3. sezone serije page-glumci 5 zvezda kojima je dugo trebalo da se proslave 3u1 filmovi bioskop 3 u 1: Bez velikih očekivanja ·