TLO_072716_BK_0206_cover
U VAZDUHU · intervju

Možda i jedna od najintrigantnijih i najosobenijih serija iz zastrašujuće nabujale ponude noviteta poslednjih godina, „Ostavljeni“ (The Leftovers), okončaće se aktuelnom trećom sezonom. Tako je i bilo planirano, i priča će biti zaokružena, a izvesna pojašnjenja smo potražili od rediteljke Mimi Leder, koja je režirala najviše epizoda sve tri sezone, a osim toga bila je i izvršna producentkinja „Ostavljenih“.

Šta je, po vašem mišljenju, tema ove sezone Ostavljenih?

Recimo, priče koji mi sami pripovedamo. Činjenica da svi mi tragamo za pričama, da tragamo za nekakvim sistemom vere koji će nam pomoći da preguramo dan, zapravo, dan za danom. Dajte nam malo mira i sreće. Pa ma gde god to bilo.

Ta tema je zaista izvor tog biblijskog imaginarijuma u ovoj sezoni, zar ne? Sve to u vezi s Knjigom, s raspećem, s poplavom?

Tako je, i to je veoma specifična dimenzija priče. Želela sam da Knjiga bude intenzivno crvene boje. Ali ne crvenocrvene, ne krvavocrvene, već crvene koja će izazivati asocijaciju na nešto drevno. I visina krsta mi je bila veoma važna – koliko visok on treba da bude, gde treba da stoje točkovi, na koji način će svetlo padati na njega – o svim tim detaljima razmišljamo kad snimamo. Da bi sve to moglo da bude prvi prizor koji Kevin ugleda u svom životu.

Na koji način se za vas lično ova sezona razlikovala od prethodne dve?

Bilo je to divno putovanje. Snimanje u Australiji nikada neću zaboraviti. Teme kojima se ova serija bavi su me toliko privlačile i toliko su mi ušle u samo srce i dušu tokom prethodne tri godine, te je ova sezona za mene zaista predstavljala nešto posebno.

Ipak, snimanje u Australiji sigurno je sa sobom donelo i krupne izazove…  

Apsolutno. Pre godinu dana, prošlog februara, obišla sam Adelaidu, Melburn i Sidnej sa Džinom Kelijem i Tomom Specijalijem, našim izvršnim producentima. Otišli smo u zabiti i razradili priču od osnovne postavke – jer su Dejmon i Tom i njihova grupa talentovanih scenarista pokušavali da proniknu u srž ovog dela priče Ostavljenih. U potpunosti. Bilo je dosta rano u procesu izrade ove sezone, kad smo još tražili odgovore na pitanje o čemu je ta priča koju želimo sada da ispričamo. Znali smo da ona pripada narativu koji se tiče kraja sveta. Znali smo da nam je potreban grad. Na kraju smo završili tako što smo bazu napravili u Melburnu.

Snimila sam i režirala tri epizode izvan Broken Hila, koji je od Sidneja udaljen dva i po sata vožnje avionom. Bilo je to magično iskustvo – bilo je nečega u tom prostranstvu i tišini, kao i vedrom plavom nebu i oblacima. Svetlo i zemlja imaju te različite osobine koji vam zbilja dopuštaju da dišete, i to je bilo savršeno za našu priču – to okruženje je postalo još jedan lik u ovoj našoj slagalici.

Prebacivanje serije na sasvim drugi kraj sveta mora da je predstavljalo ogroman logistički izazov – koliko ste vremena proveli tamo?

Pa, prošle godine tokom februara tamo sam dobrih deset dana izviđala lokacije. Onda sam se vratila u Ostin gde smo snimali tokom marta i aprila. Bila sam u Australiji od maja do septembra. Pet meseci sam provela u Australiji. Bilo je to prilično teško budući da se sve zbivalo tokom zime. Ali to je poput porođaja, ubrzo zaboravite sve muke. Znate, tamo nas je zadesilo sve – sva ta kiša, hladnoća, mulj… I tako mesecima. Možete da vidite snimke golog Džastina (Terua, glavnog glumca i u ovoj sezoni Ostavljenih), a ja sam za to vreme bila untrontana u tri sloja odeće, a on, sirotan, tamo je bio go-golcijat.

Da li se od početka znalo da će ova sezona biti snimana u Australiji?

O tome smo razgovarali i pre početka snimanja druge sezone – ako želite da ispričate priče o dolasku kraja sveta, Australija je, ako ćemo pošteno, najbliže što možete da se primaknete kraju sveta. Kad pripovedate apokaliptičnu priču, prvenstveno sami prizori zapravo moraju da pričaju to priču, i Australija nam je to i pružila i obezbedila. U slučaju druge sezone znali smo da ćemo se zaputiti u Teksas, ali smo, uprkos tome, baratali i idejama koje su se ticale Novog Meksika i Savane. Ali osetili smo da je Ostin pravi izbor, i zaista smo želeli da seriju otvorimo u vizuelnom smislu. Želela sam da u drugoj sezoni unesem širinu i boju i nadu. A da sve to dodatno otvorim i u slučaju treće sezone. To je naprosto veće. A jednako intimno i još emocionalnije.

Čitava ova sezona potpuno je prožeta upravo tim prostrastvima, tom divljinom i crvenilom, a onda, s druge strane, tu je i ta epizoda na brodu, koja je donela potpuno drugačiji ritam. Kako ste se izborili s tom neravnotežom?

To je zaista bilo teško. Nikol Kasel je režirala tu epizodu i sjajno je obavila posao, a tu je bio i Kristofer Ekleston, briljantan, kao i obično. To je bila veoma zanimljiva i izazovna epizoda u smislu koliko daleko možemo da idemo s tim razuzdanim ljudima u kostimima lavova, koliko smešno to treba da bude, koliko daleko uopšte i smemo. Mislim da su ljudi bili zaintrigirani već tim brzim montažnim rezovima u trejlerima za ovu sezonu, pa su onda pomislili: „Isuse, šta se to događa u Ostavljenima?“ Bio je to zaista otkačen period tokom rada na ovoj sezoni.

Za sam kraj, Džastin Teru ima neke istinski neverovatne scene u ovoj sezoni, čak u jednom trenutku glumi dve verzije svog lika – kako je izgledalo to snimiti i isproducirati?

To je bilo veoma uzbudljivo zato što smo morali da snimamo ubicu Kevina na kraju, jer se on zapravo obrijao zbog toga. Sva ta brada bila je stvarna. Tako da su sve scene s bradom snimljene prve, i to je bila složena i napeta epizoda, i mislim da je dobro isplala. Drugi glumac je igrao naspram njega, a onda je Džastin kasnije odigrao i tu drugu ulogu, nakon što je obrijao bradu. To je bila veoma izazovna epizoda za režiranje i produciranje, i Kreg Zobel je obavio maestralan posao. Kao što je uradio i prvi put, s Međunarodnim ubicom, epizodom tokom prošle sezone. A Džastin je izvanredan glumac. Tokom poslednje tri godine postao je još bolji. Zaista je načinio važnu razliku između ta dva lika na veoma moćan a suptilan način, kako samo on to može.

pizza bar_cover Milica Popović, Pizza Bar: Mesto sa osmehom Dragan Đorđević Dragan Đorđević: Hip-hop je postao država nad balkanskim državama IM7 006_cover Sonja Lukić, Tanguango: Sve tajne argentinskog tanga lemaitre-12013 RVB_cover Pjer Lemetr: Ja sam stalno ljut · ·