Petao
PULS GRADA · aktuelno

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu raščupaše pile četa besnih kupaca u jednom danu.

Verovatnoća da niste čuli da se otvorio Lidl u Srbiji je ravna mogućnosti da vas udari grom, što je 1:300.000. Ruku na srce oko frižidera gde su bili poslagani pilići sevalo je i grmelo kao kad se Zevs naljuti na svoje sinove.

Pala je i neka uvreda jer je jedna gospođa bila spremna da svojim telom zaštiti batake od ostalih kupaca, pardon predatora, ali samo zato što ih je htela samo za sebe. Izgleda da je istinita ona – život je kratak, uhvati batak, po mogućstvu pileći.

Lako je nama, nismo stajali u redu sat-dva kako bismo ušli u novootvorene prostorije, nismo morali da stavljamo glavu na panj da bismo dograbili Kalimera, i on je jedno malo večito nesrećno pile poput onog sa viralnog snimka zbog kojeg zamalo nije započeo Mortal Kombat turnir i nama je možda lako da se krstimo i pitamo – bože, bože šta je sa našim narodom?

Nekada davno engleski filozof Tomas Hobs je zapisao frazu Čovek je čoveku vuk, ali sa akcentom da su se pre nastanka civilizacije, pravila i normi, ljudi jedni prema drugima ophodili kao prema divljim zverima. E, sad, istina je da je penzija stigla ko kec na deset, dan pre otvaranja Lidla, ali, izgleda da nas je dostojanstvo odavno ispratilo iz svoje kuće kafom sikterušom i zalupilo vrata. Umesto nje došla je borba.

Traumatični događaji naše građane prate već decenijama. Gotovo većina ljudi koja je nestrpljivo čekala u redu ispred Lidla je generacija koja se ne tako davno, devedesetih, u doba hiperinflacije borila za mleko i ulje. Kakvi crni evolutivni procesi, neizlečene traume te prate do groba. Nema prostora dostojanstvu kad je borba za opstanak u pitanju.

Možda su nekom smešne scene koje kruže internetom sa otvaranja Lidla, nekom su možda tužne, ali one su još jedan dokaz da je naš narod ostao željan. Nije željan luksuznih dobara, mada što da ne, već egzistancijalnih. Možda je najbolnija izjava bila žene koja je rekla danas u programu: „Dobro je da su se otvorili da kupimo nešto da jedemo“. Uzećemo u obzir i nespretnost izgovorene rečenice, ali nikako je ne smemo odbaciti kao nešto što je retka pojava u našoj zemlji. Čak je nedavno moja majka prokomentarisala da je primetila da kad raspali dva čeka u nekom marketu i pre nego što spakuje namirnice da joj ponekad ljudi gledaju u korpu ili kese. Kao što rekoh, postali smo previše željni normalnih svari, čak malo zajedljivi. Pa, nije ni čudo što kod nas važi deviza – uspeh se u Srbiji ne oprašta, iako je doduše češće koriste estradne podzmene vode kao vid samoodbrane za svoj “umetnički rad“.

I da muka bude veća, opet smo u regionu ostavili utisak potpunih divljaka koji su spremni da se posvađaju zbog pileta. Ne želim čak ni da čujem kao validan argument priče kako se drugi makljaju u drugim zemljama ili u Americi kad je black friday, jer mogli bismo za promenu da se ne upoređujemo sa zemljama u kojima se ljudi bore oko 4K televizora ili čekaju u redu za mobilni telefon od hiljadu dolara, dok se mi obračunavamo oko pilenceta.

Masovna histerija oko otvaranja marketa i šoping centara je samo posledica želje za nečim što nemamo i nikako da dobijemo svih ovih godina, pa je pile samo koleteralna šteta u ovoj priči, zato minut ćutanja za palo pile.

Kalimero gde si da vikneš – Nepravda!

banksy-1220x775 Benksijeva slika prodata za milion dolara se samouništila Najlepše želje Najlepše želje: Velika nagradna igra dm inkubator Tražimo domaće proizvođače Promenada Promenada – najveći tržni centar u završnoj fazi · · · ·