Alvirović i Katić
U VAZDUHU · retrovizor

Negde tek što se smirila halabuka oko katapultiranja Žike Šarenice u prajmtajm srce Pink galaksije i potonjeg RTS-ovog nepotrebnog kontraudara sa Slobodanom Šarencem kao ključnim adutom, negde taman kad smo izučili i prevarili najnovije ispade u Nemanjićima, stigle su vesti o smrti veterana RTS-a, Mirka Alvirovića i Kamenka Katića.

Naravno, ni ovde ni sada nećemo o krštenicama i smrti kao ultimativnoj lutriji života koja nas sve čeka, ali hoćemo da podsećanjem na drage i poštovane pokojnike ukažemo na još poneku značajnu stvar. Naime, zabašurimo li svesno lične gledalačke preference i navike (bile one potpuno iracionalne ili zdravorazumske), lako ćemo se saglasiti da u slučajevima Mirka Alvirovića i Kamenka Katića definitivno govorimo o primerima televizijskog novinarstva koje, na veliku žalost i štetu mnogih pobornika važnosti ovog medija, na naše oči odumire.

I premda su se oni tokom svojih dugih televizijskih karijera istrajno bavili posve raznorodnim sadržajima, u oba slučaja mirne duše i bez dosetki možemo da naglasimo značaj novinarstva, koji su reprezentovali i Alvirović i Katić, naravno, svaki u svom (samo)izabranom domenu. Reč je o srećnom i nepogrešivo učinkovitom spoju upućenosti, pouzdanosti, temeljnosti i samokontrole. U okruženju mučnih narcističkih egzibicija, pogubnih improvizacija u javnom prostoru, očitih ozbiljnih duševnih tegoba koje svoje razrešenje traže pred očima većinski sasvim nedužnih civila, i Alvirović i Katić će, kada prođu ovi dani i sedmice svečarskih tonova i brižljivo odabranih reči još zadugo ostati fini i rečiti primeri pristojnosti i potkovanosti kakve već dvadeset i više godina manjka među srpskim TV voditeljstvom i autorstvom.

Naravno, Kamenko Katić je svoj televizijski radni vek proveo u drastično drugačijem okruženju, ali je ipak do dana današnjeg, i mimo tog zbilja dramatičnog i lako upatmljivog spoja imena i prezimena ostao upamćen kao odmereno, ozbiljno, decentno i dostojanstveno TV lice. Mirko Alvirović, pak, potrajao je (i to uspešno i zadivljujuće vitalno) i u novomilenijumskim neuslovima, nudeći praktično ono duboko uvreženo i nepogrešivo privlačno – studioznost, očitu verziranost i lako upadljivu svest o kontekstu (televizijskom ali i stvarno-životnom) u kom su se on i njegova emisija kretali. Može biti da nekome po volji i nije tako nedvosmislena stara škola, može biti da će poneki tu ponajpre videti veru u snagu zicera, srednjačenje i igru na sigurno, ali, ako je potrebno podsećati, smislenih i opravdanih alternativa teško da igde može biti bez tako zdravog glavnog toka. A što se sve lako može staviti u apoziciju nakon pominjanja televizijskih persona i dometa i Kamenka Katića i Mirka Alvirovića.

Gle čuda, nema, a, a kanda, neće biti ni narednih godina smrti poznatih koje neće biti propraćene manje ili više vickastim ili domišljatim giff-ovima, kao današnjim ekvivalentima tog mitskog kolektivnog pamćenja, ali, na drugoj strani, sa sigurnošću će se još dugo i u dobrom kontekstu pominjati ime Kamenka Katića, kao TV meteorolga bez premca na tom polju, ili Alvirovića, koji je bio Jeremy Clarkson pre Jeremyja Clarksona, naravno, bez Clarksonove samodopadljivosti, kultur-rasističke bahatosti i neprijatnosti kao isforsiranog dokaza svoje navodne nepomirljivosti sa sistemom kome u biti ipak nije protivan.

Naslovna fotografija - (foto Andy Gotts) Fenomenalno prijateljstvo Ijana Mekelena i Patrika Stjuarta Prijateljstvo Zbog čega je teško imati nova prijateljstva nakon tridesete? ex-yu-reklame-ex-yu-potrtal-660x330 10 najlegendarnijih reklama iz SFRJ 00Naslovna Besmrtni Ben Akiba · · · · ·