pexels-photo-708392-cover
U VAZDUHU · flešbek

Tradicija šegačenja sa ljudima 1. aprila je starija nego što ste mislili. Sledeći primeri iz istorije su samo neki od mogućih početaka ovog zabavnog običaja.

Večeri 1. aprila 1957. hiljade britanskih familija je na televiziji gledalo svoju omiljenu emisiju Panorama čija je tema bila švajcarska porodica koja u svom dvorištu sadi špagete (!?). U četiri minuta ovog televizijskog segmenta su bukvalno prikazane skuvane špagete koje vise sa drveća. Naravno, radilo se o klasičnoj prvoaprilskoj šali za koju je bio odgovoran jedan samostalni kamerman, koji je ceo segment snimio za svega 100 funti. Ekipa emisije je bila veoma zadovoljna njegovim radom, međutim, delu televizijske publike nije nimalo bilo do smeha pa su zatrpali redakciju televizije svojim besnim pismima.

Kada iz ove persepktive pogledamo (lažnu) televizijsku reportažu, ona se ne razlikuje mnogo od najboljih epizoda Monti Pajtonovih. Uostalom, pogledajte i sami kako je to izgledalo u videu ispod ovog pasusa.

Nema sumnje da je 1. april jedan od najpoznatijih nereligioznih praznika na svetu za vreme koga zaposleni ljudi pokušavaju da nasamare svoje kolege, deca svoje roditelje, a vrlo neretko i novine svoje čitaoce. Ali zbog čega se ustalio ovaj običaj i kada je počeo? Nažalost, još uvek nemamo precizne odgovore na ova pitanja. Zanimljivo je da je isto pitanje postavio u svom pismu jedan čitalac britanskog magazina Apolo davne 1708. godine.

Jedna od mogućih preteča praznika je starorimski prolećni festival pod imenom Hilarija, za vreme koga su se obični ljudi preoblačili u pripadnike više klase i imitirali ih bez posledica. Ipak, teško je reći da se radilo o početku prvoaprilskog običaja šaljenja budući da se Hilarija slavila 25. maja.

Mnogo verovatnija je jedna druga teorija koja ima podršku u jednoj pesmi flamanskog pesnika Eduarda de Denea iz 1561. i spisima britanskog biografa Džona Obrija iz 1686. godine. Oba dokumenta opisuju situacije u kojima su ljudi slani na sulude zadatke bez ikakvog dobrog razloga osim da pruže zabavu osobama koje su ih nasamarile.

Jedna od poznatijih prvoaprilskih podvala se dogodila 1698. u Londonu. Veliki broj stanovnika ovog grada je poverovao u priču da će se toga dana u London taueru desiti čuvena ceremonija pranja lavova. Naravno tako nešto se nikada nije dogodilo, ali to ipak nije sprečilo lakoverne ljude da izgube ceo dan u potrazi za (nepostojećim) lavovima. Sledećeg dana, naivčine su bile izložene podsmehu svojih sunarodnika u tekstovima lokalnih novina.

Kao što vidite, od pranja lavova do sađenja špageta, 1. april se nije mnogo promenio. I dalje uživamo da nasamarimo ljude iz našeg okruženja, ponekad i brutalno, a svakako ćemo se ljutiti kada postanem žrtve tuđe šale, naravno, pre svega na sebe!

page-cover Brutalni zečevi srednjovekovne umetnosti pirate-47705_960_720 7 činjenica koje niste znali o gusarima Naslovna fotografija - Đorđe Stanojević u svojoj kući (foto arhiv Istorijski muzej Srbije) Đorđe Stanojević: Čovek koji je osvetlio Srbiju Beograd Porekla naziva beogradskih naselja (drugi deo) · · ·