chemist-3014142_960_720
U VAZDUHU · tech/web

A šta bi bilo kad bi taj svet bio po njihovom kroju? Svašta zanimljivo, humano i plemenito, sudeći po izumima bistrih i kretivnih mladih glava širom Srbije koje pretenduju da promene svet nabolje.

O mladim naučnicima, istraživačima i pronalazačima u našem okruženju čujemo uglavnom nakon što su poneli neku međunarodnu nagradu. Tad smo nakratko najbolji u Evropi ili svetu, svi delimo njihov uspeh i čak se ponosimo što je on plod teških uslova i zapravo ličnog entuzijazma i genijalnosti tih mladih ljudi. A ti izumi su obično plod pametnih i vrednih glava koje nižu uspehe, hvataju se u koštac s izazovima i imaju vere u to da mogu promeniti svet, jer zaista i mogu, i zaslužuju punu pažnju u svako doba.

Nauka je zabavna

Od nastanka sveta suočavamo se s usponom i padom nauke, s njenom popularizacijom i stigmatizacijom. Čini se da smo danas opet u vremenu kad populizam i pseudonauka i prete nauci i racionalizmu, kad se širom sveta preispituju znanja koja su davno usvojena kao naučna, a time i objektivna i zasnovana na činjenicama. Paradoksalno, jer nauka je danas više nego ikad neodvojivi deo naših života i prožima sve što radimo i kako živimo. Ipak, sve je manje razumemo i s digitalizacijom prestajemo i da razmišljamo o tome kako nešto radi. A nauka je, za razliku od prihvaćenog mišljenja u našem obrazovnom sistemu, pre svega zabavna, i to mladima.

U Srbiji se godišnje registruje oko 200 novih patenata, bilo od različitih kompanija ili organizacija, bilo od pojedinaca. Prednjače oblasti elektrotehnike, poljoprivrede i medicine. Veliki broj patenata se i ne prijavi i ostane nezaštićen jer je fokus usmeren na one koji mogu biti konkurentni na tržištu, odnosno na njihovo plasiranje na tržište. Ipak, brojna takmičenja, lokalne i međunarodne smotre, prilika su da otkrijemo kakvi se sve mladi genijalci kriju među nama i na koje načine oni žele da promene svet.

Tromb gard

Stefan Velja je kao novosadski maturant izumeo tromb gard, napravu koja ima mogućnost da fizički zaustavi tromb i preko signala pošalje poruku da se on dalje hemijski razloži. Tromboza je jedna od bolesti koje najviše ugrožavaju život, što govori o značaju ovog patenta i Stefanovom dostignuću, a to je prepoznato i na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija „Eureka 2014“ u Briselu gde je Stefan nagrađen ordenom Kraljevine Belgije za nauku, a zatim i nagradom rumunskog Ministarstva za razvoj i inovacije i zlatnom plaketom moskovskog Instituta za inovacije.

Naprava za hvatanje i razbijanje tromba pobedila je u konkurenciji više od 40 inovacija u oblasti zaštite zdravlja, te je Stefan na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija nagrađen prvim mestom, zlatnom medaljom, Ordenom prvog reda Kraljevine Belgije i zvanjem viteza. Prepoznat je i kao najmlađi dobitnik ovog priznanja. Tek srednjoškolac, Stefan zapravo nije svoj životni put posvetio borbi protiv ove bolesti, već je ideja za patent došla iz želje da se prijavi na naučni kamp u Finskoj, na predlog razredne starešine, i potrebe da se na kampu prezentuje pronalazak. Inspiracija je došla iz očeve borbe s trombom, a sam izum se razvijao oko devet meseci.

Stefanovo savladavanje različitih izazova je fascinantno: pre izlaganja u Briselu nastupao je na takmičenju srednjoškolaca u Južnoj Africi gde je s ekipom osvojio treće mesto, a na svetskom Majkrosoftovom takmičnjenju naučnika poneo je srebrnu medalju. Nakon tromb garda zainteresovao se i za igranje bridža, pa je sada i reprezentativac naše zemlje u ovoj kartaškoj igri. Studije je započeo u oblasti fizike, s namerom da ih primeni u inženjerstvu i da ih poveže s drugim naukama, a želja mu je da radi kao istraživač.

Tromb gard je patentiran na području Srbije, dok je proces patentiranja na evropskom nivou i dalje u toku. S jedne strane se nalazi genijalni izum i patent, a do druge strane, proizvodnje i primene izuma, dug je put, koji takođe i košta. Pogotovo zato što se Stefanov izum nalazi u oblasti medicine i ugrađuje se u ljudsko telo, što podrazumeva brojna ispitivanja i određeni vremenski period pre nego što bi zaista mogla da se potvrdi njegova bezbedna primena. Nalaženje sponzora za takav poduhvat još uvek je u toku.

Robotska ruka

Mladić koji je kao srednjoškolac kući dolazio s medaljama s takmičenja jeste i Nikola Tepavac. Zaljubljenik u mašine i nauku, strast koju je pokupio od svog oca gledajući ga kako stalno nešto pravi i popravlja u svojoj radionici, a za koju inspiraciju nalazi svuda oko sebe. Nikola je u konkurenciji od preko 120 tročlanih timova iz celog sveta na takmičenju za najinovaciju u robotici koju organizuje Američko društvo inženjera pobedio s izumom antropomorfne robotske ruke rađene metodom aditivne proizvodnje, odnosno 3D štampom. Njegov prvi izum bio je guseničarsko vozilo, robot koji može da deminira bombe.

Fakultet Tehničkih nauka je upisao u Novom Sadu, gde se našao na listi studenata za razmenu i odlazak na Fakultet tehničkih nauka u Tenesiju. Pored sasvim drugačijeg načina studiranja i opremljenosti fakulteta, studiranje na američkom fakultetu pružilo mu je priliku da bude član kluba robotike pod vođstvom naučnika NASA-e. Zatim je pod vođstvom istog naučnika postao prvak na svetskom takmičenju inovacija 2015. godine, zajedno sa svojim kolegama iz Amerike.

Antopomorfnu robotsku ruku, inovaciju u robotici, Nikola je realizovao u timu s američkim kolegama sa fakulteta u Tenesiju i predstavio na takmičenju „I am 3D challenge“. Njihova ruka predstavlja izuzetan napredak jer je uz tehnologiju 3D štampe napravljena iz jednog dela, te se može koristiti kao proteza u medicini ili kao manipulator u robotici, a njihov najveći napredak je u dizajnu zglobova. Putovanje u Boston Nikoli je omogućila kikindska Kancelarija za mlade, kao i organizacija koncerata i prikupljanje para za put u Ameriku. Sada se pridružuje i timu kolega sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu koji je osmislio i u fakultetskoj laboratoriji proizveo neobično vozilo na hibridno električni pogon nazvano Hermes.

Uteroskop

Na polju medicine istakla se i mlada Aleksandra Petričević, izumiteljka uteroskopa koji će olakšati ginekološki pregled milionima žena širom sveta. Aleksandra se bavi dizajnom medicinskih pomagala. Dizajnersku školu završila je u Parizu, a svoje kreativne misli usmerila ka tome kako da znanje primeni na način koji bi bio koristan velikom broju ljudi. Iskustva iz neposrednog okruženja podstakla su je da otkriva o tome koliko su zastareli aparati koji se koriste pri ginekološkim pregledima i intervencijama širom sveta.

Francuska akademija je njen izum proglasila izumom godine, a njegova primena u ordinacijama širom sveta vrlo je izvesna. U pitanju je plastični instrument što ga čini pogodnim za jednokratnu upotrebu, čime odgovara higijenskim zahtevima, jeftinijim od instrumenata koji su do tada bili u opticaju, i takvog dizajna da će intervencije na grliću materice biti udobnije i bezbolnije zahvaljujući Aleksandri.  

Slepi štap

Izum koji će takođe promeniti živote miliona osmislila je tada još uvek maloletna Marta Avramović, kao učenik Srednje tehničke škole u Loznici. Slepi štap Marta je izumela za potrebe takmičenja, i to za relativno kratko vreme. Uređaj je namenjen slabovidima i slepim osobama i funkcioniše kao parking-senzor – tako što prima podatke o prepreci i vraća ih u uređaj koji korisnik nosi na ruci i zvučnim signalom obaveštava da je u blizini prepreka. Višestruko nagrađivani izum prepoznat je i zbog ekonomske isplativosti izrade, što ga čini pogodnim za masovnu primenu.

Osmišljavanje slepog štapa Marti je teklo uporedo uz druge projekte, kao što je rad na sistemu za moto-trke koje su prvi put održane u njenom rodnom gradu. I u tome je ponela uspeh, a plan joj je da u budućnosti radi na kompleksnim projektima u okviru firme koju su pokrenuli njeni roditelji inženjeri. Naravno, nakon završenih studija, i to Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovi mladi genijalci su samo neki od brojnih koji vrte vijuge u našem okruženju. Ideje su im veoma raznovrsne i u različitim oblastima, a ono što je svima zajedničko jeste upornost i strast za savladavanjem problema, kao i težak put koji se prostire od kreiranja izuma do njegovog plasiranja i dalje primene. Za to su potrebne zajedničke snage čitavog društva kome je u interesu da zaliva rast ovakvih radoznalih mozgova!

Televizor Trezor Šta bi trebalo da znate o novom TESLA televizoru Huawei Huawei: Nekoliko načina da sami popravite telefon 40546091185_1eeb9381e2_o-e1523678439581 Google „čita“ knjige kako bi odgovorio na pitanja mobilni Nova aplikacija prepoznaje biljke i životinje u prirodi · · · · ·