Modesti 1
KULTURA · strip

Modesti Blejz sam prvi put sreo na stranicama za sve ljubitelje stripa i dan-danas nezaobilazne „Stripoteke“, i to pre više od 30 godina. Bila je to ljubav na prvi pogled, a Modesti je postala prva strip-junakinja koja me je u potpunosti pridobila i osvojila. Očarao me je njen izgled (koga ne bi!), ta tamna punđa iznad inteligentnog lica i gipko telo u pripijenom crnom džemperu s rolkom, ali možda i više od svega životna filozofija koje se pridržavala.

Ovu vrlu avanturistkinju sam od prvog trenutka doživljavao kao stoika (moj susret sa Modesti se, veoma prigodno, poklopio sa izučavanjem Zenona i Seneke u osnovnoj školi). Ona ostaje staložena bez obzira koliko je opasna situacija u kojoj se nalazi, a onda se hrabro, bez roptanja i veoma usredsređeno, hvata ukoštac sa zlikovcima zainaćenim da je ubiju. Modesti je rečita, ali od svega najviše govore njena dela – njen moralni kompas je, bez obzira na prošlost u svetu kriminala (a možda baš i upravo zbog nje), nepogrešiv. Modesti uvek uradi ono što je ispravno, bez obzira na posledice.

Blejzova je bila prva emancipovana strip-junakinja sa kojom sam se susreo, nije zavisila od muškaraca i bila je potpuno svoja. Njen odnos sa Vilijem Garvinom mi je bio intrigantan, ali sam u veme prvog čitanja bio previše mlad da bih razaznao svu njegovu specifičnost i kompleksnost. A opet, od samog početka sam nepogrešivo shvatio da je odnos Modesti i Vilija nešto zaista posebno. O popularnosti ovog stripa u Srbiji i eks-Jugoslaviji govori i pesma Modesti Blejz u izvođenju grupe Bel Tempo koja se 1992. našla na njihovom drugom (i poslednjem) albumu Modesti.

Prolazile su godine i decenije, došle su neki novi strip junaci i čudesnu madmoazel Blejz sam na jedno vreme izgubio iz vida. Kasnije mi je ponovo došla u misli i vrebao sam priliku da joj se vratim, ali ta prilika nije dolazila – tu i tamo bih sporadično pročitao po neku epizodu, ali se godinama nisu stekli uslovi za moje sistematsko bavljenje njenim likom i delom. Sve do sada.

Naime, neumorni Darkwood je ljubiteljim stripa ponudio još jedno kapitalno izdanje. Modesti Blejz #1 je prva knjiga od 12 planiranih u kojima će svih 96 epizoda ovog dugovečnog strip serijala biti hronološki objavljeno na srpskom, sve to u luksuznom tvrokoričenom povezu i na ćirilici. Darkwood je najavio da će se u svakoj knjizi naći po 8 epizoda, kao i brojni dodaci. Obećani su razgovori sa umetnicima koji su radili na serijalu (sa fokusom na Pitera O’Donela, scenaristu/pisca koji je osmislio lik Modesti Blejz i napisao predloške za sve njene avanture), anegdote koje svedoče o nastanku i razvoju likova, autorske tekstove, mnoštvo ilustracija i fotografija, popis dosadašnjih objavljivanja epizoda na ovim prostorima… Prva knjiga je potvrda da se Darkwood nije lažno reklamirao, pa se Modesti Blejz #1 nameće kao knjiga koju mora imati svaki iole ozbiljniji kolekcionar/ljubitelj stripa. Princeza je dobila kraljevski tretman – što i zaslužuje. U pitanju je ultimativno izdanje serijala Modesti Blejz i pravi praznik za sve one koji vole kvalitetan strip.

Sasvim prikladno, knjigu otvara Devojka u mimohodu, tekst Pitera O’Donela (1920-2010) u kome se Modestin „otac” osvrće na sudbonosni susret iz 1942. godine, kada je kao britanski vojnik, za vreme Drugog svetskog rata, bio na zadatku u „zemlji koja se tada zvala Persija”. Ovaj tekst pruža dragocen uvid u nastanak lika i dirljiv uvod u avanture koje slede. A onda kreću epizode… Prva, La machine, premijerno je objavljena 1963. godine u londonskom Ivning standardu (u nastavcima, po kaiš od tri strip-sličice dnevno), a Modesti je gotovo preko noći postala senzacija. La machine je priča koja uvodi likove: ser Džerlad Tarant, visoko pozicionirani zvaničnik Britanske tajne službe, posećuje Modesti Blejz u njenom penthausu u Hajd parku. Iako tek u kasnim dvadesetim, lepa Modesti je već u penziji. Nakon što je kao devojčica pobegla iz logora i preživela užase Drugog svetskog rata, ona je postala vođa kriminalne grupe „Mreža” i za svega nekoliko godina zgrnula bogatstvo od koga udobno može da živi do kraja života. Modesti se povlači iz sveta kriminala (kome zapravo nikada nije suštinski ni pripadala), ali „ušuškan” život joj ne prija. To koristi Tarant kako bi je vrbovao da radi za njega i ispravlja svetske nepravde. Modesti pristaje, ali samo uz jedan uslov – njen partner mora biti Vili Garvin, njena desna ruka u „Mreži”.

I upravo je taj odnos Blejz-Garvin ono što je najveća snaga serijala Modesti Blejz. Iako nikada nisu bili u seksualnoj vezi, Modesti i Vilija vezuje spona jača od prijateljstva. Njihova posvećenost jedno drugom je potpuna i to je ono što je toliko dirljivo i privlačno. Taj odnos postiže svoj pun intenzitet u trećoj epizodi. Nakon uzbudljivih, ali u srži rutinskih avantura, La machine i Najveći ulog (po O’Donelovim rečima – epizode zbog koje se Pirs Brosnan „upecao” na Modesti), Gabrijel nudi iznenađujuće dirljivu ilustraciju ovog odnosa. Nakon što poveruje da je Modesti nastradala, Vili kreće u samoubilačku akciju kako bi se osvetio ljudima koje smatra odgovornim za smrt njegove „princeze”. Naravno, razrešenje će biti srećno (da nije, serijal bi se završio trećom epizodom), ali utisak koji ostaje je snažan. Modesti i Vili imaju nešto zaista posebno (on je njena „ljubav”, a ona njegova „princeza”), a njihovo atipično partnerstvo i spoj postaju pokretačka snaga serijala. Iako imaju ljubavnike i ljubavnice koji se smenjuju kao na pokretnoj traci, Modesti i Vili su zapravo u potpunosti posvećeni samo jedno drugom.

Epizoda Gospodin Sun predstavlja Modestinog kućepazitelja/usvojenog sina Venga, dok se u Umu gospođe Drejk u serijal po prvi put uvodi i „dodir natprirodnog” (što će i kasnije biti praksa, mada dozirano i bez preterivanja). Slede klasične epizode Ujka Srećko (o sadističkom bračnom paru koji privlači Modestinu pažnju nakon sumnjive pogibije bogate naslednice Mardž, Vilijeve devojke iz epizode Gabrijel), Veleizdajnik (u kojoj Modesti mora da spase Taranta od opružbi da je izdao svoju zemlju) i Vikinzi (u kojoj Modesti stižu, baš kao i u Gospodinu Sunu, neraščišćeni računi iz vremena kriminalne grupe „Mreže”). A na samom kraju se nalazi Početak, priča od svega nekoliko tabli u kojoj se govori o detinjstvu i mladosti neimenovane devojčice sa Balkana koja će preživeti sve strahote rata i postati Modesti Blejz. Sve epizode je nacrtao Džim Holdavej (1927-1970), talentovani umetnik koji je obeležio prvu fazu serijala Modesti Blejz i čija se prerana i iznenadna smrt često pominje u propratnim tekstovima u ovoj knjizi. U pridruženim intervjuima O’Donel govori o svojoj junakinji, sa posebnim osvrtom na romane koje je o njoj napisao i zlosrećnu filmsku adaptaciju iz 1966. u kojoj je Modesti tumačila italijanska glumica Monika Viti.

Imajući sve navedeno u vidu, nije teško izvesti zaključak… Modesti Blejz se trijumfalno vratila među srpske čitaoce. Pohvale zaslužuje kompletan Darkwoodov tim, a pre svega Slobodan Jović, glavni urednik ovog izdanja koji je uložio veliki trud kako bismo dobili ultimativnu Modesti. Modesti Blejz #1 pruža reprezentativan uvid u prve godine izlaženja ovog serijala, a ono što se nameće kao utisak jeste da i danas, pet i po decenija nakon prvog objavljenog kaiša, O’Donelova junakinja nije izgubila na svom značaju. Naprotiv. Godine su samo potvrdile ono što se već odavno znalo: Modesti Blejz nije tek „ženska varijanta Džejmsa Bonda” (kako su neki pokušali da je predstave), već ostaje jedan od najznačajnijih serijala britanskog i evropskog stripa, čija se emancipatorska snaga još uvek može prepoznati u stripovskim životima junakinja koje su došle nakon nje.

cover 50 godina Zagora u Srbiji collage Ono kad jogu izvodi početnik Ona se budi1 Izložba stripa „Ona se budi“ u Francuskom institutu collage Svi parovi teže ovakvom životu · · · ·