MURAD MERZUKI 1_cover
U VAZDUHU · intervju

Publika će otkriti nešto potpuno neočekivano na nastupu plesne grupe Kafig, koja će izvesti predstavu „Piksel“ u kojoj je stvarnost suprotstavljena virtuelnom, a publika neće biti u stanju da razlikuje ta dva sveta.

Kako biste definisali Kafig?

Od dana kad sam osnovao sopstvenu kompaniju, počeo sam da radim na spajanju različitih umetničkih formi, otvarajući nove mogućnosti, odnosno izlazeći iz okvira jednosmernog pristupa koji se često pripisuje hip-hop igri. To je razlog zbog koga sam trupu nazvao Kafig, što u prevodu znači kavez, i na nemačkom i na arapskom jeziku. Hip-hop je dugo bio zarobljen u jednom stilu, a moj posao kao umetnika jeste da ovu umetničku formu oslobodim iz kaveza, i onda izguram daleko van granica očekivanog.

Vaš koreografski rečnik se sastoji od borilačkih veština, igre, hip-hopa… Kako dolazite do krajnjeg rezultata?

Kao dete sam učio borilačke veštine i cirkusku umetnost. Kasnije, kad sam otkrio hip-hop igru, shvatio sam da bih mogao da spojim sve ove umetničke forme. Od tog trenutka pokušavam da razvijem hip-hop koreografiju u sinergiji s ostalim umetnostima i kulturama. Ključ tog procesa, odnosno zajednički temelj svih mojih kreacija, jeste u saradnji s umetnicima iz različitih oblasti. Isključivo kroz intenzivnu uzajamnu razmenu možete postići ravnotežu i stvoriti delo koje će i za sasvim različitu publiku biti jednako uzbudljivo.

Kako biste opisali uličnu igru? Da li je ona zahtevna za igrače? Kakvu poruku šalje?

Ulična igra je moćni jezik. Baš tamo, na ulici, igra je jedini način da se izrazite i izdvojite kao ličnost, da dokažete da postojite, da preživite. Puna je nade, energije i želje. Hip-hop igra je sasvim pristupačna, i zato i dalje živi na ulici. Ali je takođe i evoluirala, odnosno prešla s ulice u teatre, što joj je dalo novu dimenziju, i mogućnost da se ne smatra nekom usputnom ili bezvrednom disciplinom. Ova evolucija je dokazala da nisu u pravu oni koji su tvrdili da hip-hop nikad neće biti ništa više od običnog trenda. Kao neko ko dolazi iz ovog sveta ulične igre i hip-hopa, ja nastojim da prenesem osnove ove igre, ali i da ih prevazilazim, iznenađujući publiku poezijom i emocijama, koje ova igra može da izazove.

Kada ste se prvi put susreli sa hip-hopom?

Verovatno je to bilo dok sam gledao TV program H.I.P. – H.O.P., koji je snažno uticao na tinejdžere u Francuskoj osamdesetih godina. Ova televizijska emisija je zapravo donela američki hip-hop u Francusku. Svaki dečak iz mog kraja stajao je ispred televizora pokušavajući da imitira korake koje bi video. Moji prijatelji i ja smo definitivno bili dobri u tome, jer smo već poznavali akrobatske veštine iz cirkuske škole. Sa 17 godina smo oformili sopstvenu grupu.

Vaša kompanija se već predstavila na Beogradskom festivalu igre, i to s predstavom Boks Boks, koja je izazvala pravo oduševljenje. Šta nam donosite ovog puta?

Publika će otkriti nešto potpuno drugačije s predstavom Piksel. Dok je prethodni komad kombinovao boks, hip-hop i klasičnu muziku u burlesknoj atmosferi, Piksel suočava hip-hop s digitalnom umetnošću, gde se tela i slike spajaju kako bi stvorili svet iz savremenih snova.

Vizuelni efekti u igri, kao i 3D projekcije su novina u pozorištu. Šta je bila vaša inspiracija za Piksel? 

Organizatori Festivala digitalnih umetnosti „RVBn“ kontaktirali su sa mnom 2013. godine, kako bi napravili predstavu koja kombinuje igru i nove tehnologije. Tako sam otkrio rad Adrijana Mondoa i Kler Barden. Započeli smo rad na projektu. Bio sam fasciniran i iznenađen vizuelnim efektima i mogućnostima savremene rasvete. To me je nateralo da preispitam svoj odnos prema prostoru, pokretu i slici. Priznaćete da smo neprestano izloženi slikama, video-klipovima i digitalnim medijima. Ekrani su svuda oko nas. Nameravam da na scenu donesem fuziju stvarnog i virtuelnog, i želim da publika ne bude u stanju da napravi razliku između ta dva sveta. Destabilisanjem nas pojedinaca u umetničkom timu, mi takođe pokušavamo da destabilizujemo i svakog gledaoca, donoseći nešto što nije viđeno ili očekivano. Verujem da danas moramo biti svesni novih tehnologija i raditi s njima, jer nam to otvara nove, zanimljive mogućnosti, od kojih možemo napraviti nešto dobro. 

Koliko puta je vaša kompanija izvela Piksel, i gde? 

Piksel je izveden preko 250 puta, širom sveta, u 19 zemalja. Nedavno smo bili u Australiji, Brazilu, Nemačkoj i Poljskoj.

Koliko vam je važno da predstavljate svoje radove na festivalima? I koliko je važan Beogradski festival igre?

Za mene je važno da svoj rad predstavljam što više, i to pred najširom publikom. Želim da igra bude pristupačna svima, bez obzira na društvene, kulturološke ili iskustvene razlike. Beogradski festival igre je tokom godina postao čuven, najznačajniji u istočnoj Evropi, i to pre svega zahvaljujući njegovom internacionalnom i prestižnom programu. Ogromna mi je čast da mogu da se vratim i ponovo prikažem svoj rad na ovom festivalu. Radujem se da je to Piksel, komad koji se razlikuje od svih prethodnih. Naravno, sve ovo je postalo moguće zahvaljujući čvrstoj, profesionalnoj i preciznoj saradnji koju smo ostvarili ovom manifestacijom.

fest afterparty  poklon_050317_fotoDusan Milenkovic 0071_cover Luka Bursać: Voleo bih da gledaoci osete ljubav Helena-Waldmann_cover Helena Valdman: Granična igra našeg vremena VH-Igor-Stiks-C-B-02-0214-Sarajevo-11_cover Igor Štiks: Priča o 1977, godini u kojoj je ukinuta budućnost Niklas Roy Niklas Roy: Svemirski brod iz moje kuhinje