violence
KULTURA · muzika

Šest albuma u dvanaest godina za momčad iz Birmingena koji su kratkotrajnu ali epohalnu transformaciju Joy Division uzeli kao suštinski narativ. Posle dva izuzetna postpunk, gitarski orijentisana albuma sa sijaset izuzetnih, intenzivnih i bučnih pesama, Editors ostaju bez gitariste, ali novi članovi doprinose potrebnom redefinisanju zvuka koji polako klizi ka makabričnom, hladnom i ukletom tehno-sint stilu.

Daleko od toga da bend nije uspeo da napiše materijal s očiglednom pop dinamikom, međutim, Editors poslednjih godina uživaju više razumevanja i poštovanja u Evropi i Americi (kao nekad Love and Rockets). Ipak, čini se da je Violence rešen da bude pun pogodak, kako artistički tako i umetnički. Kako bend dolazi uskoro u Kragujevac, red je da se podsetimo energije koju su podelili pre sedam godina na Exitu.

Novi producent Leo Abrahams je svojim aranžmanima doprineo intenzivnoj soničnoj muskulaturi benda, pa se u epizodama prepoznaju U2 i Depeche Mode iz berlinske faze, kasniji Bouvi i kasniji The Cure uz već spomenute Joy Division ali i rane New Order.

Referentnost nikad nije nedostajala, međutim, Editors ovog puta imaju čitav bagaž odličnih pesama različitih emotivnih rezonanci, od singlova Magazine i Hallelujah (So Low) pa sve do samoubilačkog kraja s Belong ali i pauer balade Darkness at the Door. Možda bi malo stariji rekli da su Editors malo pametniji Bush, ali ne nasedajte, u pitanju je klasičan album vanvremenskog apela.

Goran Bare Teške boje: Posrnuli anđeo i Simfonijski orkestar HRT-a Jan Bomqvist Band 3 copyright Jan Kopetzky Jan Blomqvist i Henry Saiz u Hangaru kod Luke Beograd david-byrne-american-utopia Muzička recenzija: David Byrne „American Utopia“ (Nonesuch/Mascom) Sean Paul Sean Paul dolazi u Beograd! · ·