Djordje miljenovic
KULTURA · muzika

Svestrani Vikluh Skaj, Skaj Vikler ili samo gospodin Miljenović, predstavlja nam se s dva albuma sličnog narativa ali stilski poprilično različitim. Sinematično promišljanje i očigledna erudicija (srpski rečeno „načitanost“) donose nam dve prilično retke pojave u modernom diskografskom izdavaštvu. Hrabri izdavač je procenio raskošni kapacitet Miljenovića i dao mu prostor da mapira novu publiku.

Na prvom spomenutom albumu, čiji je omot snežnobele boje sa flekama od krvi, imamo klasičan bluz narativ, glas izmučen dimom i nikotinom, lirika koja hrabro hodi iz kozerije u tragediju, pa referentno treba potražiti neke domete pokojnog Gorana Čavajde Čavketa i grupe Babe.

Crni humor s novozavetnim tugovanjem postoji i u stripu Preacher, koji je Miljenović sigurno čitao. Muzički, beli omot s pravom asocira na Beli album i njegovu žanrovsku raznolikost ali pre svega na neke međaše kao što je Lenonova Yer Blues.

Amovi nisu ni blizu ni daleko od prethodnika. Ipak, na omotu pretežu skarletna i crna nijansa dok atmosfera hodi iz izmučenih i napaćenih duša jednog Toma Vejtsa iz Bone Machine faze ili Grega Dulija (Afghan Whigs) iz Black Love faze. U tom smislu, od dominantnog bluza na prethodniku, ovde imamo distorzirani ritam i bluz sa finim tkanjem soula.

Epizodne uloge pripadaju Oliveru Nektarijeviću, Sergeju Trifunoviću, Ani Stanić… Ako bi znali da je Robert Vilson imao smisla za humor, onda ga je svakako pozajmio Miljenoviću, uz sav talenat, na nekom raskršću kod Pojata ili Lajkovca.

22489996_1636867296364128_5988132134129814827_ncover Krug EKV u Božidarcu landscape-1469218925-thriller 5 idealnih pesama za Noć veštica Nick Cave Nick Cave: Pet stvari koje možda niste znali o ovom muzičaru 22382196_1939292886344310_5037496732640807189_ocover Škrtice u Domu omladine · · ·