Holivud
KULTURA · film/TV

Ostavimo li po strani ovu zgodnu i zabavnu, ali očito nespretnu izjavu jednog od finalista našeg X Factor-a, ovu priču mogli bismo da počnemo, recimo, pričicom, o jednoj brižnoj baki. Naime, baka jedne tada mlađe pevačke zvezdice pre desetak godina je po komšiluku šakom i kapom razdeljivala kartice za mobilni telefon kako bi obezbedila glasove „publike“ za svoju unuku na tih dana prestižnom takmičenju lakih nota. Dirljiv gest, ali bez željenog rezultata.

S druge strane, sudeći po komentarima na raznoraznim portalima i dobar deo izrazito homofobnih krugova Srbije sa vidnim ponosom ispratio je novinske objave da je ovdašnji maneken našao uhlebljenje u glumačkom sektoru produkcije gay-porno superstara Michaela Lucasa. Ove dve priče povezuje samo osećanje ponosa na bližnje i okolne.

Ali, isti taj ponos biva bačen na težak test kad se povede reč o jednom od skorijih fenomena – praktično nevidljivim holivudskim karijerama ovdašnjih vrlih aspiranata na prekookeanski zvezdani status. Tako je u poslednjih nekoliko sedmica Natasha Key (ranije, Nataša Kojić), ćerka Dragana Kojića Kebe, prilično uveseljavala srpski puk medijskim dojavama o vrtologlavom uspehu u Holivudu, da bi ga potom razgnevila trapavim pokušajima odbrane, koji su okončali u mulju autorasizma. Od priče o njenim  podvizima na visovima Holivuda ostalo su samo mitomanski sročen IMDB profil, nekoliko urnebesnih promo-snimaka, ponižavajuće mikro-učešće u jednom od zilion američkih pararijalitija i činjenica da je na jednu milisekundu zadnjica Natashe Key ukrasila jedan kadar Scorceseovog Vuka sa Vol Strita.

Pomenuta gospođica Key nije prva ni poslednja od „naših“ pečalbara čiji su podvizi „u gostima“ vidljivi tek samo najprekaljenijim lovcima na opskurnosti i koji odraz imaju ponajpre u neodmerenosti ovdašnjih nazovi-novinara. Ako po strani ostavimo Šerbedžiju, kome ume da se zalomi i pristojna uloga u dostojanstvenim produkcijama, a da pri tom ne pričamo o 317. ulozi ruskog armejca Nikolaja, i Sergeja Trifunovića, koji ima neosporan kontinuitet pojavljivanja u ino-produkcijama više klase, u slučajevima ostalih možemo pričati tek o mikroskopskim zametljivom trunju na razmeđi bizarnog i potpuno izlišnog. Srpska armija glumačkih gastarbajtera se iz meseca u mesec uvećava, ali teško da (na dosadašnjem uzorku) možemo pričati o respektabilnim holivudskim karijerama, recimo, Katarine Radivojević, Marije Karan, Jelene Stupljanin, Stefana Kapičića, Jelene Mrđe i čitavog puka još neprimećenijih.

Naravno, ogromna je Amerika, na talentu se tamo očito sistematičnije i prilježnije radi, te golemi deo krivice, osim onih koji imaju narečeni „strah od anonimnost“, snose i naši mediji, dobrim delom svedeni na plaćeničke horde, spremne da kuju u zvezde, prenose krajnje diskutabilne izjave jednog dana, da bi već kroz par meseci skrenuli u najokrutniju sprdnju sa svojim dojučerašnjim štićenicima. Ali, kako rekoše, papir (a i veb, očigledno) trpe sve.

Dakle, šta smo ovde mogli da naučimo osim da su bake mahom dirljivo odane i da je uspeh u Holivudu teško dostižna meta? Možda, da nije zgoreg stalno podsećati sebe na važnost osećaja za meri, kao što je, na primer, potpisnik ovih redova umesto grubog lupanja packi, a na šta ga je navodio prvi instinkt, zauzdao tastaturu i stišao svoj ničim izazvani pravednički gnev na ovu temicu.

St. Petersburg 10 čuvenih filmova koji nikada nisu snimljeni Cineplexx Otvaranje novog Cineplexx bioskopa 9. apila 300 Uspon carstva Filmska recenzija: 300 Uspon carstva Doktor Živago Ah, ti kostimi · · ·