Domaći filmovi
KULTURA · film/TV

Prihvatimo li kao validno učenje škole stoističke misli, koje veli „Sve što se dešava, pravedno se dešava!“, dolazimo do pravične i istinite spoznaje – u 2015. godini dobili smo srpski film u izdanju kakvo smo zapravo i zaslužili. Da stoga brzo premotamo unazad – dobili smo nekoliko kvalitetnih, uspelih i zanimljivih filmova, nekoliko promašaja i par sistemskih grešaka u krajnjem zbiru. Prisetimo se ponajpre i u više redaka onih valjanih…

Ničije dete Vuka Ršumovića

Svakako je najviše pružio (inače, scenarista) Vuk Ršumović u svom, u neku ruku i iznuđenom rediteljskom debiju, ostvarenju Ničije dete. Ovom filmu se jedino krupnije može zameriti što je redovna bioskopska distribucija donekle i nerezonski odlagana i odlagana, a što filmu neupitnog arthouse opredeljenja u smislu posete bioskopima nikada ništa dobro ne može da donese, te je ovdašnja publika, tek s dolaskom proleća, dobila priliku da se i lično uveri u ono što je izazvalo dovoljno primećene pohvale tokom gostovanja po viđenijim filmskim feštama. Ničije dete na planu nekakvog opšteg utiska pruža zbilja dosta – silovito emotivnu i ubedljivo na film prenetu priču, koja se bavi važnim pitanjima – ponajpre onim identitetske prirode. Gluma malenog Denisa Murića i ovde mora biti pohvaljena. A valja pomenuti i suptilnu i upečatljivu epizodu mladog Pavla Čemerikića.

Enklava Gorana Radovanovića

Dosta toga aplauza vrednog postigao je u svom drugom igranom filmu i Goran Radovanović, osvedočeni i cenjeni dokumentarista; Enklava se tako ima pohvaliti na račun intelektualnog poštenja, odvažnosti da se bavi pitanjem (uz to, prilično filmičnim, kako je dosad nekoliko puta pokazano) od kojeg većina srpskih filmadžija svesno i nimalo prikriveno okreće glavu – pitanjem života preostalih Srba na današnjem Kosovu i Metohiji. A tu je i usresređenost na temu i detalj. I još jednom Denis Murić, pored koga u ovom konkretnom slučaju svakako možemo prvo pohvaliti sjajnu glumu takođe malodobnog Filipa Šubarića.

Isceljenje Ivana Jovića

Iz samog prikrajka, iz, reklo bi se, sa samoizabrane margine u sam kvalitativni vrh srpske filmske 2015. godine svoje mesto je izborilo Isceljenje, uspeo, kameran i (za srpske pojmove) neuobičajeno tih, diskretan, sveden a višeslojan debitantski film iza koga stoji bračni par Jović (Monja Jović se postarala za scenario, a režijom se bavio njen suprug Ivan Jović). Isceljenje nas je, između ostalog, podsetilo na neprolaznu snagu smislenog šapata i na dosad mnogo puta sugerisano – Jovo Maksić je izvanredan glumac, i kada se zgodi da mu mudri i hrabri ljudi podare značajniju filmsku minutažu.

Panama Pavla Vučkovića

Poput Ničijeg deteta, i Panama, debitantski dugometražni igrani film ranije mnogonagrađivanog Pavla Vučkovića, došla je pred publiku Srbije sa preporukama onih koji su ga pogledali na festivalskim premijerama u belom svetu. Panama je film sasvim na svom mestu, film koji najavljuje jedan značajan rediteljski dar, koji nam je predstavio Jovanu Stojiljković kao uskoro, sva je prilika, i vodeću glumicu svoje i obližnjih generacija, i koji je zanimljiv i u svojim manama.

Amanet Nemanje Ćipranića

Slično Isceljenju, donekle iz produkcione kontre stiže nam i Amanet, još jedan kvalitetan debitantski rad. Amanet sam po sebi, i lišen tog faktografskog konteksta, pruža sasvim dovoljno – tečnu i ubedljivu priču o porodičnom vrtlogu, negde iz dubine sugerišući i šabrolovski momenat klasne borbe, a tu je i Milena Živanović kao novo intrigantno lice srpskog glumišta.

Mazohisti među srpskim filmofilima na ovu temu ostatak godine mogli su da utroše na još nekoiko stvari – produkcioni krpež televizijskog pedigrea (Za kralja i otadžbinu i Bićemo prvaci sveta), repliku na neprevaziđeni Breakfast Club znamenitog Johna Hughesa (bioskopski hit Pored mene), podsećanje na foklorizam iz VHS dana (Gorčilo), promašaje kao takve (Smrdljiva bajka i Top je bio vreo), teško prihvatljive izgovore za film (Off i Igra u tami), neujednačen društveno angažovani omnibus (Jednaki), te nekoliko prilično radikalnih arthouse radova viđenih na FEST-u i FAF-u (Okean, Petlja, Žigosana, Unutra, Sizf K., Porodica). A tu je i još jednom izvrsni Želimir Žilnik sa odličnim dugometražnim dokumentarnim filmom Log Book Serbistan. Zbilja, sasvim dovoljno, čak i onim zahtevnijim i neumerenijim konzumentima filma…

Serije u 2015. Najbolje serije u 2015. godini Specijalni efekti Pre i nakon dodatih specijalnih efekata Pulp-Fiction-pulp-fiction-13189220-1920-810 Quentin Tarantino: 10 najboljih likova iz filmova legendarnog režisera Vlada Divljan Snima se dokumentarac o Vladi Divljanu „Nebo nad Beogradom‟ · · · · ·