olympia-1543733_960_720
PULS GRADA · sport&rekreacija

Olimpijske igre su najvažniji sportski događaj na svetu, o kome sanjaju brojni sportisti tokom svojih karijera. Prve moderne Olimpijske igre su održane 1896. godine u Atini, a njihovu obnovu, po uzoru na Antičke olimpijske igre inicirao je francuski pedagog i istoričar Pjer de Kuberten.

Na prvim Olimpijskim igrama učestvovalo je 250 sportista. Danas, na najvećem svetskom nadmetanju, za medalje se bori više od 13.000 sportista. Igre su napredovale toliko da je sada gotovo svaka država zastupljena. Ovaj rast učesnika je prouzrokovao brojne izazove i kontroverze, uključujući bojkot zemalja tokom Hladnog rata, doping, podmićivanje, kao i teroristički napad koji se dogodio na igrama u Minhenu 1972. Moto Olimijskih igara je Važno je učestvovati, a ne pobediti, što određeni takmičari i timovi nisu shvatili na pravi način, pa su pokušali prevarama da se domognu medalja. Predstavićemo vam sportiste koji su osramotili sebe, sport, ali i Olimpijske igre.

Džim Torp

Kada se Torp takmičio u Stokholmu 1912, pravila su zahtevala da svi učesnici moraju da budu amaterski sportsti. Osvojio je zlatnu medalju u desetoboju, ali je morao da je vrati kada se saznalo da se profesionalno bavi bejzbolom

Američki bojkot Olimpijade u Moskvi 1980.

Nisu samo pojedini sportisti osramotili Igre, već su to uradile i države mešajući politiku i sport. Predsednik Amerike Džimi Karter, zabranio je sportistima da učestvuju na Olimpijskim igrama u Moskvi, kao vid protesta zbog Sovjetske invazije na Avganistan.

Sovjetski bojkot igara u Los Anđelesu 1984.

Četiri godine nakon igara u Moskvi, Sovjeti Amerikancima uzvraćaju istom merom. Ne učestvuju na Olimpijadi, a kao razlog navode, brigu za bezbednost svojih sportista. Iako svi znaju da je pravi razlog bio odgovor Americi istom merom.

Ben Džonson

Na Olimpijadi u Seulu 1988, kanadski sprinter Ben Džonson, osvojio je finale na 100 metara i oborio svetski rekord. Nakon trke, rekao je: „Zlatna medalja, to je nešto što vam niko ne može oduzeti.“ Međutim, ona mu je ipak oduzeta kada je bio pozitivan prilikom testiranja na doping.

Andrea Radukan

Šesnaestogodišnja rumunska gimnastičarka Andrea Radukan, osvojila je zlato, ali je, takođe, morala da vrati medalju jer je otkriveno da je maloletna devojčica pozitivna na pseudoefedrin. Zabranjena supstanca se nalazila u leku koji je uzimala za kašalj. U 2015. godini zatražila je od MOK-a da joj se medalja vrati, ali zahtev joj je odbijen.

Dong Fanksijao

U 2000. godini najveći skandal na igrama se odnosio se na takmičarku u kineskoj gimnastičkoj reprezentaciji. Olimpijski propisi nalažu da devojke moraju imati najmanje 16. godina za takmičenje, otkriveno je da je Dong imala samo 14. godina.

Merion Džons

Na Olimpijskim igrama u Sidneju, zvezda atletike, Merion Džons je osvojila pet zlatnih medalja. Smatrana je jednom od najvećih atletičarki svih vremena, sve do 2007. kada se otkrilo da je na Olimpijadi 2000. koristila steroide. Sve medalje su joj oduzete.

Doping skandal ruskih sportista

Uoči takmičenja u Riju, 2016. Međunarodni olimpijski komitet odlučio je da pregleda sve ruske sportiste koji će se takmičiti kao odgovor na tvrdnje o široko rasprostranjenom dopingu. Nakon istrage, 271 ruskom atletičaru je dozvoljeno da se takmiči, dok je za njih 116 zabranjeno učešće.

Angel Matos

U Pekingu 2008, kubanski tekvondista, Andre Matos je diskvalifikovan nakon što je udario sudiju. Pre nego što je nasrnuo na sudiju, on ga je diskvalifikovao jer je uzeo predugačku pauzu. Sumnjao je da se povredio i bilo mu je potrebno više vremena, a sudija nije imao razumevanja. Ovaj postupak ga je doživotno udaljio iz tekvondoa jer je dobio zabranu bavljenja ovim sportom.

84550-gettyimages-916864466 Zašto olimpijci grizu svoje medalje? gettyimages-916119196-1518179826cover Istorijski momenat: Sportisti Južne i Severne Koreje zajedno na otvaranju Olimpijskih igara cycle_ball.width-800-cover Ciklbal: Neobični sport za koji verovatno nikad niste čuli Predator18+ Otkrivamo: Ko su trojica najhladnokrvnijih fudbalera sveta? · · ·