Natasa Drakulic 02 by Milos Luzanin-cover
U VAZDUHU · intervju

Kad se podvuče crta, „Ubice moga oca“, prva u potpunosti kriminalistička serija u produkciji i ponudi RTS, doživljena je kao uspeo poduhvat i krupan korak napred u odnosu na ovdašnju serijsku ponudu. U iščekivanju nove sezone, razgovaramo s Natašom Drakulić, scenaristkinjom ovog ogromnog TV hita.

S kojim osećanjima i opažanjima ste dočekali kraj emitovanja Ubica moga oca?

Pomešanim. S jedne strane trudila sam se da se vrlo udaljim od svega, pogotovo i od, za mene pomalo neočekivanog, publiciteta oko serije, jer onog trenutka kad se zaključa scenario, vi ste već na neki način poslali svoje delo dalje i tu prestaje svaki uticaj na njega. Ono se modifikovalo tokom snimanja, svaki član ekipe dao mu je neki svoj pečat i doprinos, tu je i faza postprodukcije, i ono je postalo kolektivna stvar. Iako sam gledala epizode tokom procesa montaže, volela sam da nedelju veče u tišini sama gledam seriju i na kraju mi je posle poslednje epizode bilo žao što je sve gotovo. A opet, istovremeno mi je drago što je sve ispalo dobro i što je serija bila toliko gledana, pa evo i sad u reprizi.

Koliko su Ubice moga oca u ovom svom završnom obliku saobrazne vašim očekivanjima i viđenjima?

Ja sam prezadovoljna. Kao veliki ljubitelj krimića radila sam na ovom tekstu s mnogo ljubavi. Imala sam sreće da upoznam divne ljudi koji su mi pomagali svojim konsultacijama, da naučim mnoge nove stvari i pokazalo se da sve ono što se radi od srca na kraju ne može da ne ispadne dobro. Otuda moja velika zahvalnost svim konsultantima i svakom članu ekipe i glumcima koji su radili na ovoj seriji.

Slušajući i čitajući utiske i opažanja drugih, a bilo ih je sigurno, šta ste naučili o ovom svom scenarističkom radu i o ukusu i gledalačkim preferencama i navikama ovdašnjeg televizijskog gledateljstva?

Na kraju svega, izdvajaju se dve vrste opažanja – jedne od uslovno rečeno obične publike koja inače ne gleda kriminalističke serije i druge koja ima vrlo istančan ukus i prati savremenu produkciju takvih serija. Prvima su otud neki delovi radnje pomalo prekomplikovani, dok ovima drugima na primer smetaju izvesna prepričavanja toka radnje koju smo već videli a koja su inače sastavni deo policijskih istraga. Meni je najvažnije bilo da poštujemo tu proceduru i ostanemo u obrascima žanra.

Nad kojom od zamerki ste se najviše zamislili, koje opaske tog tipa su vam se učinile najintrigantnijim i/ili najpromišljenijim?

Trudila sam se da saslušam svaku logičnu zamerku i da je primenim u nastavku, ali, nažalost, glavne zamerke više su se odnosile kako je ko video svoj kasting, procedure i slično. Ponavljam opet, sve procedure su rađene u saradnji s konsultantima, a kastingom sam prezadovoljna. Rađen je veliki kasting pošto Gaga (Predrag Gaga Antonijević, reditelj serije), koji živi 25 godina u Americi, nije poznavao srpske glumce.

Naravno, prvo je krenuo od glavnog junaka serije – Aleksandra. Za kasting je data vrlo zahtevna i emotivna scena (scena ispred Jeleninih vrata iz treće epizode, koja će posle rasplakati mnoge jer je pokazala sav jad i čemer koji u duši nosi naš glavni junak) i tako se krenulo. Izborom Vuka Kostića posle se sklapao mozaik drugih junaka serije, posebno onih s kojima je njegov lik u neposrednoj vezi. Mislim da je reditelj napravio najbolji mogući izbor svih glumaca, pogotovo dvojice glavnih partnera u našoj seriji Aleksandra i Mirka, koga igra Marko Janketić. Bilo je pravo uživanje gledati ih na snimanju kako rade jedan za drugog i kako se međusobno podržavaju. Nisam ranije imala prilike da radim ni sa jednim ni sa drugim i jedna od mojih ličnih najvećih dobiti ove serije jeste prijateljstvo s njima.

Mnogi su u ovih deset epizoda Ubica moga oca najpre prepoznali uticaje nordic noir škole krimića. Da li ste saglasni s tim ocenama i kako je tekao proces postizanja balansa između inostranih uticaja i lokalnog konteksta?

Ja sam lično veliki fan skandinavskih serija, posebno Ubistva, a reditelj Antonijević američke serije True Detective, pa smo se tu negde ukrstili u zajedničkom radu na scenariju. Balans s lokalnim postignut je time što su u seriju utkane naše istražne procedure i neke lokalne priče. A za kolorit je najzaslužniji naš divni direktor fotografije Miloš Kodemo, koji je maestralno odradio svoj posao.

Koliko je holivudsko iskustvo reditelja Antonijevića doprinelo krajnjem izgledu i suštini Ubica moga oca?

Mislim da je njegovo iskustvo najzaslužnije što je ova serija uspela. Doneo je jedan potpuno drugačiji način rada i snimanja s velikim brojem pokreta kamere, obiljem kadrova i svojim preciznim instrukcijama glumcima. Na njegovim plećima bio je najveći teret.

Kad već pominjemo Predraga Antonijevića – šta se u ovom trenutku zbiva sa filmom Zaspanka za vojnike, koji Antonijević i vi spremate po literarnom predlošku čuvenog Stevana Jakovljevića? Kad kreće snimanje?

Nadamo se početkom avgusta. Oboma nam je vroma stalo do ovog projekta i mislim da smo sledeće godine u stogodišnjici završetka Prvog svetskog rata dužni prema toj našoj slavnoj vojsci jedan ovakav film koji veliča njihovo junaštvo i žrtvu za otadžbinu. Upravo o tome govori scenario Zaspanke.

Deluje kao sigurna stvar, ali da proverimo – biće druge sezone Ubica moga oca? Ako je tako, kad da je očekujemo i čemu u njoj možemo da se nadamo?

U našem poslu nikad se ne govori unapred, i dok se stvar ne desi, a ja sa svoje scenarističke strane mogu samo da obećam mnogo novih zapleta, novih likova, ali i neizbežno – leševa. Ipak je ovo kriminalistička serija.

Šta nam preporučujete od srodne ili aktuelne druge televizijske ponude, šta gledati?

S velikim nestrpljenjem očekujem seriju Santa Marija della Salute koja uskoro počinje na RTS, jer volim serije epohe, a zbog rada na Ubicama nisam stigla da pogledam ni hrvatsku seriju Novine, koju su mi mnogi preporučili.

LG OLED televizor Mr. OLED: Ja unosim magiju u svet televizora KKN (foto: Stanislav Milojković) Kanda kodža i Nebojša: Novogodišnji specijal cover Miomir Petrović: Književnost nije populizam i samoproklamerstvo _MG_1738 cover Jovana Božović: Stil se brusi tokom života ·