Nemanja Mate Đorđević
KULTURA · art · U VAZDUHU · intervju

Mladi slikar, sa biografijom dostojnom velikana slikarstva predstaviće se domaćoj publici radovima na papiru i slikama, nastalim u periodu 2013 -2014, kroz jednonedeljnu izložbu u Velikoj galeriji Kc GRAD. Mate Đorđević je dobitnik prestižne nagrade za slikarstvo Francuske Akademije lepih umetnosti, kao i prve nagrade za crtež iz Fonda „Vladimir Veličković“.

Od profesora doživljen kao problematičan, od svetske kritike kao redak dragulj, kao moj sagovornik – lucidan, nemiran i beskrajno kulturan.

Radovi koje ćeš prikazati publici na predstojećoj izložbi za temu imaju Rablea, Siorana i druge autore „sa senkom“. Da li i sebe smatraš čovekom sa senkom?

Zanimljivo je, s tim u vezi, setiti se da svi ti ljudi robuju dvoglavoj anonimnosti. Jedna je bukvalna nepoznavanje strukture i građe dela, no druga strana je nemogućnost stajanja u naš omaleni kadar i rakus. I sam Rable u Francuskoj ima težinu lapsusa zbog kontroverzne biografije. Po meni su takvi pisci ovladali svojim hendikepom, to mi se dopada. Primerima tih ljudi narušavao sam logiku i racio, lepo je rasti u mraku, ali moja senka ima manje kilograma.

Šta je najprivlačnije, a šta najneprivlačnije u podzemlju?

Praznina iz koje dolaze i jedna i druga stvar, pad koji se iznova ponavlja, nekakva čovekova mahinacija, kule-ideja, lažnih ideja – u svemu tome je ništavan onaj udeo istorije koji se trudio da nas ispravi, postavi na noge. Najneprivlačnije? Možeš li da zamisliš snove i sećanja, bez ikakvog udela nasilja, koji se dešifruje erosom? Sve što nije rečeno je podsticajno. Nema privlačnih i neprivlačnih stvari, tamo gde ljudi ne idu je tišina i zamor, ako je čovek izgubljen kao što sam ja, ne ostaje mu ništa.

Da možeš da odabereš, za koju knjigu bi uradio dizajn korica?

Vidiš, lepa zamisao. Moja uloga svedoka određenih događaja u radu bi logično tražila istovetni žanr, međutim, bilo bi čudno naći se na nekom nenadanom mestu. Spisak bi mogao biti podugačak. Neukusno mi je da se nudim ljudima sa polica biblioteka.

U pojedinim radovima kao Bacteria pojavljuje se predivna plava nijansa, koja je poput metafizičke plave, magijskog realizma, lajt motiva…

Hteo sam da u te slike unesem memlu, maglu, melanholiju, ta boja je najbolji amalgam za takve stvari, konačno plava boja je eksploatisana beskrajno u istoriji umetnosti. Prosto sam se oslonio na tu boju, da li je ona mene našla ili ja nju, to je druga stvar. U toj plavoj ima neke suptilnosti, smiraja, ako hoćeš, koji je u kontrapunktu sa temom i ta družba pravi, fin, tanani film pod kojim se stvari lakše podnose, ako se podnose?

Imaš li omiljenog strip crtača?

Ne, nije me to posebno interesovalo.

Ko će se baviti kulturom, ako se ljudi iz kulture ne bave njom?

Zašto preskačemo tanak led da su ljudi iz kulture radili protiv nje godinama konstruišući sistem koji će biti klimav, samoljubljiv, podeljen, da bi se na kraju srušio? A svi nariču. Pun mi je kofer tih lažnih krokodilskih suza, svi ti koji sad kukaju sutra bi uzeli štap i masku tirana.

Koji grad pored Pariza ima za tebe metafizički značaj?

Španijom sam bio fasciniran. To podneblje izvlači mahnitost, gnev pretvara u veselje. Ima nečeg u bezbrižnog u temperamentu tih ljudi, koji misao i akciju sprovode  bez cenzure,uniformisanosti. Mislim da bi me ganulo da posetim neke prašume, Kambodžu. Više bih voleo da pričam gde bih išao, želeo bih da izbegnem nostalgiju sa velikim N.

Noć muzeja 11. Evropska noć muzeja biće održana 17. maja Darth Vader mačka Kako bi kulturne ikone izgledale da su mačke Murat Palta Kultne filmske scene kao minijature iz 16. veka Hama-House Crteži svakodnevnog života