Nepal
PULS GRADA · destinacija

Dobrodošli u srce sveta, srce svemira. Dokle god ne posetite ovu majušnu zemlju znaćete o njoj tek onoliko koliko vam svetski mediji budu ponudili, a ono što oni nude nije ono što vam je zaista potrebno.

Ko se nije najeo prašine iz Katmandua, i nadisao kiseonika gledajući kako sunce izlazi iznad Himalaja nema pravo ništa da vam kaže! Zapad je uvek pozeraj, uvek sa nosem visoko podignutim da para oblake, oholost je najčešće njegovo drugo ime. A istok? Istok vam se raduje kao malo musavo nepalsko dete. Njegove su oči čiste, njegovo je srce tu, odmah do vašeg.

Ali, krenimo redom…

Smešteni smo u Katmanduu, zapravo Tamelu, onom delu glavnog grada Nepala koji je nekada pripadao hipicima. Ovde su dolazili oni sa Zapada, da pronađu svoju duhovnost, pa vam je nakon svega ostalo ponešto od modernog, i to ne u arhitekturi već u onim mladalačkim potrebama. Sve ćete videti ovde, i sveti hram i ulične prodavačice ljubavi, i umornog vozača rikše, i uličnog prodavca začinjenih mesnih loptica. Probajte sve, ali budite pažljivi. Džeparoše nismo sreli, a verovatno nećete ni vi. Čuvaju vas neki dobri duhovi, i ulični psi lutalice koji su toliko pitomi da ćete svakoga poželeti da povedete pravo u hotelsku sobu! Vodu ne pijte nigde gde ona nije flaširana, a za vašu informaciju ta iz flaše vam je lepša od Evian-a, a jeftinija je (čisto da znate, to vam je himalajska voda!).

Odlazimo najpre u Baktapur, nekadašnju nepalsku prestonicu. Grad je osnovan u 9. veku i jedino je mesto u Nepalu koje je ostalo netaknuto rukom zapadnog sveta. Spremite se na divljenje i prvi šok. Ovo je tek početak, Nepal vam još ništa nije pokazao. Žena pere veš u drvenom koritu, suši ga ispred blatnjavog druma, deca se u prašini igraju. Puštaju zmajeve, a vi idete polako i ne znate šta biste pre da pogledate. Da li u tu decu, ili u ostatke drevnih građevina- Zlatnu kapiju, Nijatapola hram.

Srećna okolnost je da smo u Nepal stigli tik pred početak njihovog verskog praznika kojim tokom 15 dana proslavljaju klijanje i rast novih useva. Lokalni momak kaže da se u to vreme nosi crveno, a mi krećemo po radnjama i kupujemo očarani onim što vidimo. Ponekad je svako tipičan turista.

Nije ovo priča o tome kako čovek svoju duhovnost pronalazi tamo gde je sve skromno i gde materijalne vrednosti ne stignu da vas ščepaju pre ovih duhovnih. U Nepalu je život jednostavan, nema čoveka kojem treba mnogo da to shvati. A onda se s vas, polako, sloj po sloj gule vaše predrasude, one su i onako tereti, pa onda spadne ponos, pa lažna uverenja, i na kraju, taman kad stignete do Nagarkota, od vašeg ega nije ostalo ništa. Dok u podnožju Himalaja na jednom jednostavnom proplanku posmatrate kako sunce zalazi sigurno ćete zaplakati. Ako ne verujete meni, kao ženi, pitajte nekoga od mojih saputnika, ovih što pripadaju snažnijem polu! Kad ste se pošteno duhovno očistili, pravac večera i Everest pivo, jer od plakanja se obično dosta ogladni.

Kad se pošteno naspavate krenite dalje, baš kao i mi, pravac Pokhara! To je drugi najveći grad Nepala. Pravi mali turistički raj koji ima sve, i jezero i šetalište nalik na primorske gradiće, i lokalne barove i italijanske restorane. Pirinčana polja u podnožju, i viseći most nad čuvenom rekom Seti. Ovo je takoreći mitsko mesto, na kojem se dodiruju Indija, Nepal i Kina. U pitanju je jedna od najsvetijih reka u hinduizmu i veruje se da je upravo reka Seti jedna od formi božanstva Višnu, koje silazi na zemlju da nagradi one dobre. Ako se plašite visine, budite oprezni prilikom prelaska na drugu stranu. Moje iskustvo je takvo da vam mogu reći da će se pokajati samo oni koji lebdeći iznad Seti, a boreći se sa sopstvenim fobijama reše da strahovima daju primat. Most je dug, baš kao i život, ako se plašite na svakom koraku, često nećete mrdnuti dalje od onog prvobitnog što vam je dato. Slobodno plačite i jurišajte prema cilju, najbliži će vas u tome podržati, ali i Višnu, budite sigurni.

Ali da bi ste zaista dotakli nebo, moraćete da napravite još neke napore. Da na primer ustanete u četiri ujutro, pa se malo razgibate na pešačkoj stazi do uzvišenja Sarangkot sa kojeg ćete posmatrati kako izlazi sunce, i svetlosni paravani polako otkrivaju snežne vrhove Himalaja. Možda niste baš na vrhu sveta, ali ga posmatrate, i znate da je lepota u savršenom miru koji vlada između čoveka i prirode. Neću vam dalje pričati o ovom osećaju, nešto nikada ne može biti pretočeno u reči…

U povratku iz Pokhare naše Jungle Travel pleme nailazi na svadbu, pravu lokalnu, seosku svadbu. Onako uz put, sa ženama obučenim u crveno i sa muškarcima sveže uštirkanim i sa čistim tradicionalnim nepalskim kapicama na glavi. Zovu na slavlje, kažu: „Molimo vas da budete naši gosti!“ Svadbeni ples na jednom kraju dvorišta u kojem veselo učestvujemo, a u drugom sveti obred venčanja. Na zemlji, priljubljeni jedno uz drugo, jer tako će od sada zauvek biti mlada i mladoženja. Ona pod purpurnim velom, pognute glave. Rekao bi neko, visoko podignutog nosa- pa gde su ti mladenci? A oni, nikada bliži zemlji, skrušeni, svečani i u tišini. Okruženi mnoštvom ponosnih Nepalki i njihove bosonoge dece. Smeju se, nude nam poslastice, hoće da se družimo. Ovde ste dobrodošli, gde god da svratite biće tanjir više, a u našem slučaju sedam. Ništa zato, ljudi pripadaju ljudima, i tako bi zauvek trebalo da bude.

Sad kad smo videli gotovo sve od Nepala, ostalo je da u sebi i sa sobom razrešimo još dva krucijalna pitanja života. Jedno se odnosi na budizam, kao drugu religiju poštovanu u Nepalu, a tu je i pitanje smrti, zagrobnog života, onoga što se događa kad nas jednom više stvarno ne bude bilo.

Budanat stupa je najveća u dolini Katmandua, ali i najznačajnija budistička stupa na svetu. Izgleda velelepno, i odvojena je od užurbanog grada jednim specifičnim velom mira. Iza debelih zidina prostire se kružna parcela u čijem se centru nalazi stupa, rekli bismo hram, sa čijih se vrhova po sunčanom danu bezbrižno vijore šarene nepalske zastavice koje povezuju zemlju sa bogom. A za one koji se detaljnije zagledaju tu su i Budine oči, koje motre na vas. Svuda unaokolo žamor, i svako je za svojim poslom. Ovo je kutak u svemiru iz kojeg vam se baš ne miče. Osećate sebe, dobro vam je, primećujete sve boje sveta, bliži ste bogu ma kako da se on zove. Bravo, konačno udišete Nepal, postali ste deo njega, i osećaj je fenomenalan! Više i ne gledate levo-desno kada prelazite ulicu, znate da su svi nesmotreni, glasni, da je svuda oko vas prašina, i da je sve baš kako i treba da bude. Do konačnog zena nedostaje vam samo jedna karika, zato pravac tamo, u hram Pašupatinat.

U pitanju je jedan od najvažnijih hinduističkih hramova koji predstavlja najveće svetilšte Šive na indijskom potkontinentu. Sastoji se od niza hramova, ašrama, slika i natpisa koji su tokom vekova podignuti uz obale svete reke Bagmati. Do ulaza u hram kao špalir su poređani čitači sudbine iz dlana, prodavci svega i svačega, sveta lica koja će vam za svega 200 rupija dati blagoslov. A onda ulazite u prostor gde se htonske sile i naše nesrećne duše lako mešaju. S jedne strane, umrla tela prinose reci Bagmati gde će ih osvetiti, namazati svetim uljima, oni iz bogatijih porodica biće spaljeni na sandalovom drvetu. Pepeo leti na sve strane, majmuni veselo trče oko vas.

U najvećem svetilštu Šive Otvori galeriju

Okuplja se narod da gleda, neki su pokojnike poznavali, neki su, baš kao i mi samo ubogi turisti. Gledamo kako najmlađi sin prilazi da prinese sveti plamen ka telu svoje majke. U očima tog tinejdžera nema straha, pomalo je zbunjen, nije siguran hoće li ritual izvršiti onako kako mu je rečeno. Svi su mirni, i sve je mirno. Telo je osvećeno, prema tradiciji da bi duša mogla na svoj put dalje mora da se oslobodi teškog telesnog tereta. Ima li čistijeg načina za to od snage plamena, koji će neko vreme isijavati na svetoj reci da bi se potom sve završilo.

Život je predivna stvar. Nekima je potrebno da stignu do njegovog kraja da bi to razumeli, nekima nikada ne postane jasno. Meni je bilo dovoljno sedam dana u Nepalu. Iskreno se nadam da će i vama biti dovoljno toliko, da prođete put koji smo mi prošli, i vratite se sa putovanja koje vam je promenilo život.

Biciklistička staza u Golupcu (foto Ljubisav Panić) Eurovelo 6: Biciklistička avantura Čelobrdo Budvanska sela su sada IN – Čelobrdo Miločerski park Park Miločer – šetnja u kraljevskom stilu Pobori Pobori: Mesto na kojem je priroda klesana božanskom rukom · · · · · ·