Milano
U VAZDUHU · kolumna

Volela bih jednom da se udam, ne mora bogato, ali sposobno. Da kažem svim poznanicima, kao što kažu pevačice: „On je sposoban muškarac. Biznismen“ Volela bih tako da se udam i da kupujem nameštaj u Ikei. Da slažem sve jastučiće i trosede i šoljice i sveće kao delove scenografije pomalo dosadnog, a nadasve stilizovanog, ipak bezizražajnog indi filma. Da mi zidovi budu beli, a svetlo osmišljeno, da mi stan bude u kući, a kuća vila u nekom delu ‘starog’ Beograda.

Volela bih da se udam i da budem trudna u leto, baš onako lepa trudnica u godinama, fit sa velikim stomakom i nabreklim grudima u tankim pamučnim haljinama-košuljama dugih rukava zavrnutih do lakata, a sa vrata da mi se njišu niske korala i bisera, onako ležerno, onako nezainteresovano, kao da su prirodno, oduvek tu. Tako trudna da se šetam po gradu u dizajniranim papučama, da izađem iz automobila, malog ali skupog, ispred kafića gde ni jednom gostu nije važan spoljašnji izgled, no intelekt i da me svi ti prokleti hipsteri sa zavišću gledaju. Deci da kupujem inteligentne drvene igračke i crna kolica, da ih oblacim u rolke i đubretarce, da zabranim babama i tetkama roze i plavo i žuto i dečje, samo sivo i teget i karirano i lakovane cipelice i retro patike i da mi deca budu pametnice iz vrtića u šumi, po norveškoj metodi da se obrazuju od rođenja okruženi samo organskom hranom i organskim lutkama, bez plastike i sranja. Mali vegani što plaču nad šniclom i obožavaju brokoli, a za desert jedu šargarepu ili još bolje tortu od šargarepe.

Volela bih da se udam i da onda, tako udata, jedva čekam letovanja. Letovaćemo na Visu ili Braču, možda Krku. Letovanja ce biti duga i romantična: dok se deca igraju u hladovini, ja cu čitati rijaliti roman ispod suncobrana, u stvari suncobrana nema, tamo je sve prirodno, nema ni ležaljki na našim skrivenim plažama! Ležaću onda na steni sa velikim šeširom, a tata (muža ću zvati tata, da ne zbunjujem decu), vodiće računa o svemu ostalom, zgodan i sposoban.

Ručaćemo uvek u restoranu, morske plodove od kojih mi je muka, ali deca vole, pa ću i ja da se naviknem, slikaću bezbroj slika posluženih kamenica i vina, nekog finog od koga mi se isto povraća, ali gutam i trpim dok mi se pogled ne zamuti i ne zaboli me glava, a onda deca moraju tiho da govore i da spavaju posle ručka, jer to je zdravo, a mami je loše. Ustajaćemo u zoru, ja i moja vaspitana porodica, dok ih tata sprema za plažu cvrkutaću slatko dok pijem ceđeni sok, zadovoljna jer je bilo seksa i moj sposobni muž je još uvek sposoban u spavaćoj sobi, a svim drugaricama ću da prosledim zamamno međunožje komšije Nemca, tetoviranih prepona koje mi je pokazao na terasi juče popodne dok je kačio peškire. Silno smo se kikotali dok sam ga slikala i silno će se kikotati moje drugarice čiji muževi nisu sposobni kao moj. Jedva čekam ta čarobna letovanja, a na jednom cu sa mužem razgovarati o trećem detetu i veštačkoj oplodnji.

Nova crna kolica i nova sklopiva dečija soba dok sledeće zime sedim, ponovo trudna u sivom kašmirskom džemperu, malo teže pokretna, tiha i depresivna dok gledam slike i maštam o snegu na primorju. Zaronim nos u mimoze na stolu i pustim suzu, zašto nisam pisac da provodim zime na moru bez radnog vremena, da slušam huk talasa i slapove kiše koja se pod udarima vetra lepi na moj prozor? Da gledam u sivo nebo i još sivlje more, matora i zadovoljna sa dve crne mačke u krilu, a pepeo cigarete pada na tastaturu i zaglavi slovo? Šta će mi beogradska zima, sneg do kolena, prokleta crna kolica i stomak do zuba? Obrišem nos i pomazim stomak, zgrožena sama sobom i ovim glupim snovima. Zvaću drugarice da me malo oraspolože, da im malo stenjem o svom stanju, ali njih, suvonjave kučke, boleće uvo da me slušaju. Razglabaće moje prelepe direktorke i vlasnice lokala o svojim poslovima, torturi na poslu, glupim radnicama, bogatim, dosadnim muževima, preporučiće mi novi recept za salatu bogatu vitaminom D, kolutaće očima i prelaziti prstima preko zlatnih narukvica, bice im zlo od mog tugaljivog glasa, ali na kraju, utešice me malo, onoliko koliko moraju, reći će da prošle su kroz isto.
Bar jednom ću da se udam.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Pobeda straha Perač prozora (foto: Pixabay) Siroti Mali Ratovi: Mesta na kojima (ne)rado čitam Sladoled Skoča Gistro priče: Sladoled Anini tata i mama na venčanju Žena na ivici nervnog sloma: Ljubomorni na svoj brak · ·