Devojčica iz svetlucave doline
KULTURA · knjige

„Devojčica iz svetlucave doline“ je nova knjiga za osnovce čuvene norveške spisateljice Marije Par, autorke romana „Srce od vafla“. Roman je preveden na 25 jezika i objavljen širom sveta (Amerika, Indija, Slovenija, Nemačka, Švedska, Gruzija, Francuska…). Osvojio je značajne nagrade, kao što su Brageprisen u Norveškoj, Nagrada kritičara dečje književnosti u Norveškoj, Die Zeit Preis za najbolju knjigu za decu u Nemačkoj i druge. Knjiga je 2009. godine nominovana za Nagradu Ministarstva kulture Norveške.

Glavna junakinja knjige je crvenokosa devojčica Tonje, koja živi u svetlucavoj dolini, visoko u norveškim planinama. Uživanje joj kvari jedino to što u dolini nema druge dece s kojom bi se igrala. Zbog toga dane provodi sa starim, mrzovoljnim Gunvalom, svojim najboljim prijateljem. Pošto su stalno zajedno, Tonje misli da zna sve o njemu, ali se ipak pokazalo da i nije baš tako. Jednog dana Tonje je saznala da Gunval krije veliku tajnu…

Marija Par je rođena 1981. godine u selu Fisko, u Norveškoj. Studirala je norveški jezik i književnost, stručno se usavršavala za nastavnika, a onda je počela da piše knjige za decu. Veliki uspeh je postigla već debitantskim romanom Srce od vafla, koji je preveden na trideset jezika i koji je osvojio mnoštvo nagrada. Kreativni centar ga je objavio 2011. godine.
„Devojčica iz svetlucave doline je drugo remek-delo norveške autorke Marije Par kojim nas je obradovao Kreativni centar, pored mog omiljenog Srca od vafla. Oba njena romana sastoje se od nezaustavljivog niza scena koje bubre snažnim osećanjima likova svih uzrasta, dovodeći u završnici do erupcije koja teško može da prođe bez čitalačkih suza. Svoje pripovedačko tkanje autorka nam podastire stilski vrlo nenametljivo, ali i neumoljivo nas sve vreme hvatajući za knedlu u grlu, usput ređajući fine životne mudrosti o odnosima među ljudima.“ (Aleksandar Gubaš, književni blog Knjigoskop)

Pročitajte odlomak iz knjige

Knjigu Devojčica iz svetlucave doline prevela je grupa studenata i apsolvenata norveškog jezika (Marta Dašić, Tamara Filipović, Dragana Jokić, Marija Marković, Andrijana Pešić, Jelena Rovčanin, Jelena Stanković, Sandra Štrbanović i Dušan Zdravković). Zainteresovane studente četvrte godine okupila je profesorka Nataša Ristivojević Rajković. Prvu takvu prevodilačku radionicu pokrenuo je još devedesetih godina profesor Ljubiša Rajić, a ova se nadovezuje na njen rad. Cilj je da se na ovaj način studentima pruži mogućnost praktičnog rada, da se upoznaju s tajnama prevodilaštva, usavrše pravopis srpskog jezika i počnu da grade profesionalan odnos prema poslu. Ovaj projekat je studentima bio veoma značajan jer su, osim usavršavanja veštine prevođenja, bili u prilici da saznaju nešto više o procesu izdavanja knjiga, kao i da čuju komentare lektora Kreativnog centra.


pexels-photo-129062 Gosti hotela najčešće zaboravljaju ove knjige gettyimages-931925212-1535967375 Koje romane rado čita glumica Ema Votson? 160121_obama-1250x650 Barak Obama preporučuje 5 knjiga koje je čitao ovog leta Prilog istoriji radosti prednje korice City letnja preporuka #49: Roman „Prilog istoriji radosti“ Ratke Denemarkove · · · · ·