page-cover-knjige
KULTURA · knjige

Ne verujte bespogovorno onima koji savetuju da uvek treba gledati napred jer, da se ne lažemo, nekada je i vožnja u rikverc rešenje. Skrećemo vam pažnju na dvanaest svežih izvanrednih knjiških naslova koji nam svi do poslednjeg stižu iz bolje prošlosti. Nekima je ovo premijerno izdanje na srpskom jeziku, dok neki svako malo zavređuju reprizu.

  • Maks Bleher – Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti

Pred nama je napokon i ovo sjajno delo i dalje dobrano skrajnutog rumunskog pisca i novinara koji je delao u najnezgodnijem trenutku – u osvit Drugog svetskog rata. Kako ukazuju književni istoriografi, Bleherova proza je u trenutku prve pojave pred čitateljstvom bila odbacivana kao dekadentna, a ubrzo potom i zbog njegovog jevrejskog porekla. Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti (s rumunskog preveo Đura Miočinović, objavio Arhipelag) je, recimo, kraći memoarski roman, a zapravo proza koja vešto beži pred strogim književnim klasifikacijama. Kritičari nisu mogli da se nađu ni u oceni da li je Bleherova proza pripadala nadrealističkom ili, pak, hiperrealističkom talasu, a ono što je ipak najvažnije jeste da ova knjiga pruža krajnje unikatan uvid u svet protkan i patnjom i humorom, krećući se oko ose koja spaja smrt i nadu.

  • Erik Ambler – Maska za Dimitriosa & Epitaf za špijuna

Manje-više iz iste ere nam stižu i ove dve knjige iz pera Erika Amblera; u pitanju je vrhunska a starostavna špijunska proza za koju je zaslužan i izvanredan poznavalac ali i jedan od utemeljivača tog podžanra. Maska za Dimitriosa i Epitaf za špijuna (obe preveo Mirko Bižić, obe objavio Vulkan) podseća na mogućnost skladnog zajedničkog bitisanja žanrovske i umetnički i zanatski zahtevnije proze među koricama iste knjige. Osim toga, Ambler je bio veliko nadahnuća i za, recimo, Grejema Grina i Džona LeKarea, a njegovo viđenje špijunskih nadgornjavanja i zavera globtroterskih razmera odlično ide i uz ovo hladnoratovsko doba na bis.

  • Volt Vitman – Muški bukvar

Muški bukvar (preveo Igor Stanojević, objavila kuća Arete) predstavlja nedavno pronađene spise velikog poete Volta Vitmana, u kojima se on bavi manje ili više pragmatično shvaćenim pitanjima muškog zdravlja, dominantnih duševnih stanja kod muškaraca, kao i seksualnošću navodno jačeg pola. Iako je u biti ovo priručnik s podosta konkretnih saveta za bolji život, Muški bukvar ne uspeva da izbegne jak beleg Vitmanovog poetskog pedigrea. U Muškom bukvaru zatičemo Vitmana opijenog mogućnostima života i ljudskog tela, ali i podosta detalja koji odišu suptilnim a na mahove i nekonvencionalnijim humorom. U tom smislu, Vitmanov Muški bukvar nikako nije izazov isključivo za kompletiste i krajnje posvećenike u Vitmanov poetski opus.

  • Jozef Škvorecki – Bekstva Lide Barove

Zapravo, pun i daleko tačniji naziv ovog dela glasi Bekstva Lide Barove – Život češke glumice, kako ga je po njenom kazivanju zapisao Jozef Škvorecki; naravno, reč je o znamenitoj glumici i Gebelsovoj ljubavnici na vrhuncu njegove vlasti i sveopšteg ludila i zločinačkog zanosa nacističke ere. Bekstva… (prevela Danka Nikolić, objavio Clio) predstavljaju znameniti pokušaj da se dokuči tajna onog teško pojmljivog – kako to da žudnja za života buja i do granica dobrovoljnog narcističkog slepila u okruženju tako očite ogromne patnje dobrog dela sveta. Naravno, Škvorecki ovde nije tek puki zapisničar, već i skretničar, saputnik i onaj ko istinski nastoji da razume ono što čuje i beleži. A tako neretko i nastaje vrhunska proza. Poput upravo Bekstava Lide Barove.

  • Elijas Kaneti – Zaslepljenost

Znameniti nobelovac Elijas Kaneti u svom remek-delu Zaslepljenost (s nemačkog preveo Branimir Živojinović, objavila kuća Dereta) pažljivo i krajnje taktilno, brušenim jezikom i strpljenjem vrhunskog pripovedača tka priču o Peteru Kinu, samozatajnom sinologu, nerezonski i nepopravljivo opsednutim naukom i stanjem sopstvene bogate biblioteke. Kaneti ovde čitaoce suvereno vodi kroz svet kontrasta, svet na razmeđi solipsizma i sveopšteg užasa, razmahane totalitarne isključivosti i parališuće začuđenosti pred bujanjem zla. Kao i u ostatku njegovog književnog opusa, Kanetijev univerzum ne naseljavaju jednostavne ideje i jasni kontrasti, te se najveće i najprodornije istine, od kojih Zaslepljenost vrvi, kriju prvenstveno u vazda privlačnoj sivoj zoni nedorečenosti.

  • Milutin A. Popović – Zatvorenice

Zatvorenice, novo izdanje u Laguninoj ediciji Savremenice, predstavlja iznimno vrednu priliku za današnje i ovdašnje čitateljstvo da uživa u nadahnutoj diskretno aktivistički ostrašćenoj prozi Milutina A. Popovića, prvobitno objavljenoj još 1898. godine. Podnaslov ove knjige, koju je priredila Svetlana Tomić, pojašnjava o čemu je ovde zapravo reč – „Album ženskog odeljenja Požarevačkog kaznenog zatvora sa statistikom (1898); svet ne počinje s nama današnjima, i to nam ova knjiga, koju nosi pregledan, smiren, promućuran i nadasve proživljeno empatičan ton, podseća, baš kao i što nam iznova dokazuje da je priča o ljudskoj slabosti i teškom teretu okolnosti i društvenih uslovljavanja stara koliko i organizovana civilizacija, a da mi naprosto svako malo prtimo iste staze i ponavljamo stare obrasce.“

  • Volt Vitman – Život i pustolovine Džeka Engla

I ponovo Volt Vitman i nedavno ulovljeni biseri iz njegove zaostavštine; beogradska Geopoetika je u svojoj biblioteci nazvanoj upravo Retro premijere objavila srpski prevod ovog Vitmanovog romana pronađenog tek 2016, a nastalog oko 1852. godine, izvorno objavljivanog u formi novinskog romana u nastavcima i pod pseudonimom. Život i pustolovine Džeka Engla (Autobiografija, Priča o Njujorku iz vremena sadašnjeg u kojoj će čitalac susresti neke poznate likove), za čiji su se prevod postarali Ivana Đurić-Paunović i Zoran Paunović, dâ se danas čitati i kao priča o deci bez roditelja s dovoljno jasnim naravoučenijem, ali i kao atipična društvena hronika Njujorka i njujorških naravi iz te ere, te uzbudljiv avanturistički roman drugačije fele. Ovo, srpsko izdanje, sadrži i Uvod autora Zahara Trepina, stručnjaka za Vitmana i neumornog lovca na zatureno knjiško blago.

  • Stanjislav Ignaci Vitkjevič – Nezasitost

Nezasitost, kako to inače i najčešće biva u takvim slučajevima, istovremeno predstavlja vrhunsku, neustrašivu i duboko promišljenu književnu ekstravagancu, istinsku vratolomiju motiva, izraza i stila, te zalogaj po meri tek najneustrašivijih ljubitelja lepe pisane reči. Sam zaplet Nezasitosti (prevela Biserka Rajčić, objavio Službeni glasnik), tog samosvojnog univerzuma izatkanog majstorskim potezima i najčešće neočekivanim zaokretima, teško je prepričati u nekoliko redova, ali recimo da se ova priča, kao oda sporotinjajućem porivu za sveopštom dekonstrukcijom svega uvreženog i okoštalog, jednako u književnosti kao i u životu, bavi sunovratom mladog i naoko perspektivnog junaka, čija je sudbina tek sitan odraz sveopšteg sloma pred istorijski neumitnim.

  • Robert Valzer – Emil i Natalija

Ova knjižica, već nekoliko meseci tihi favorit najposvećenijih među beogradskim knjižarima, donosi zbirku kratkih priča iz opusa jedinstvenog Roberta Valzera. Ovaj nemački literata (1878–1956), autor izvrsnog romana Jakob fon Gunten, u ovom je izdanju predstavljen izborom kratkih priča. Srećom, majstor je maestro i na uzorku ovako svedene proze (u prevodu Nikole B. Cvetkovića i izdanju kuće Ultimatum.rs), te Emil i Natalija pokazuje kako je moguće i na tek nekoliko stranica, uz pomoć unikatnog dara, ljudske topline, zaumnosti, istinske brige za detalj i finesu, te hrabrosti kojom se može zaleteti put preokreta i gotovo pa slaloma u omeđenoj naraciji, reći tako puno značajnog i zanimljivog, sve vreme imajući ljudskost i ljudsku slabost, odnosno, sveprisutnu poroznost ljudske egzistencije na umu kao važan orijentir na putu ka veličanstvenoj prozi, što ove priče svakako jesu.

  • Natanijel Vest – Dan skakavaca

U slučaju romana Dan skakavaca i cenjeni i voljeni Natanijel Vest je postigao naoko nemoguće – na samo dve stotine stranica (koliko konkretno broji ovo izdanje) domogao se svih odrednica onog gotovo pa mitskog koncepta „velikog američkog romana“. Dan skakavaca (preveo Nikola Matić, objavila kuća Dereta) u tom ipak zauzdanijem gabaritu pruža sve: širok zamah, detaljan i rečit prikaz američkih prilika i osobenosti, mnoštvo potentnih ideja, ukorenjenost u lokalno, uz dužno poštovanje onoga što je prepoznavano kao univerzalno… Glavni junak, Tod Haket, ilustrator i slikar u pokušaju u Holivudu tridesetih godina minulog veka, ide iz jedne neželjene avanture u sledeću, putanje mu se ukrštaju s ekscentricima i/ili nesrećnim i nemirnim dušama, i sve to postaje građa za njegovu sliku u nastanku, sliku na kojoj će sve prštati od životnosti, očaja, nadanja, fatumske teskobe i nadasve proživljenosti.

  • Žak Sebastijan – Spavači

Neponovljivi Žika Todorović – Žika Strip (Žak Sebastijan) napisao je nekoliko iznimno zanimljivih kraćih proza, a Spavači su jedna od njih; u ovoj, kako mnogi potcrtavaju – knjižici, i danas primetnog hronološkog i kulturološkog značaja Žak Sebastijan je živopisno i krajnje promućurno i zabavno opisao svet spavača koji su defilovali njegovom mansardom. Spavači (objavila kuća Rende) istinski je zanimljiv brevijar tih nemirnih duhova – slikara, glumaca i inih umetnika sa ili bez pokrića, barskih dama, studentarije, prostitutki, cirkuskih atrakcija… I svi oni bacaju posve novo svetlo na život Beograda šezdesetih. Sebastijan ovde zapravo ispeva odu lepote bivstvovanja na margini. Mora biti napomenuto da ovo izdanje donosi i predgovor Zdravka Zupana i pogovor Saše Rakezića (odnosno Aleksandra Zografa).

  • Robert Muzil – Čovek bez osobina

Ovde se radi o novom izdanju proslavljenog klasika; Čovek bez osobina (preveo Branimir Živojinović, objavila Laguna) u svakom iole ozbiljnijem i temeljnijem pregledu nužno zauzima sigurno i visoko mesto u odabiru najznačajnijih romana svetske književnosti svih vremena. Muzil na oko 1.500 stranica kroz lutanja i tlapnje svog junaka Ulriha stvara roman enciklopedijskog zamaha i istinske emocije, prateći onu staru istinu koja nas uči da se do univerzalnih sudova i spoznaja može stići tek što istančanijim poimanjem neposredne stvarnosti, što Muzil ovde maestralno i elegantno postiže. Priča i ideje, kao i sve Muzilovo atipičnije postavljeno čovekoljublje, tako bivaju velika istina i dar jedinstvenog uma, sve i kada bi se sama događanja izmestila iz Beča na koju god kotu naše civilazacije, i to danas, juče, sutra.

Zbirka Bohumila H Zbirka Bohumila Hrabala prvi put na srpskom page_cover Čudne navike poznatih pisaca Bookastore februar Dve vrsne spisateljice u Bookinom februarskom paketu Deo kolekcije knjiga iz Muzeja knjige i putovanja u Beogradu 10 neverovatnih knjiga iz Muzeja knjige u Beogradu · ·