EL ANGEL pic02
KULTURA · film/TV

U lavini novije filmske produkcije teško je snaći se, sa štreberski detaljnim planom gledanja ili bez njega. Kako filmovi, brže (od ljudi) putuju od jedne do druge filmske fešte, skrećemo vam pažnju na nekoliko filmova koje možete očekivati na FEST-u, Festivalu autorskog filma, Slobodnoj zoni…

Teatro de Guerra (Lola Airas)

Iznenađujuće zabavan a opet i ozbiljan dokumentarac, nagrađen na Berlinskom festivalu, stigao nam je iz Argentine. Postavka je jednostavna i kranje delotvorna – okupljena je grupica veterana ratnog okršaja sa Foklandskih ostrva sa obe zaraćene strane i data im je prilika da svoje rane traume nanovo prožive u raznolikim varijacijama terapijske psiho-drame. U tom smislu, Ratni teatar može se dovesti u analogiju sa izvanrednom Karanovićevom Društvenom igrom, a zaista je čudesno kako se ovaj film rediteljke Lole Arias vešto poigrava na samoj ivici opservacijskog i lažnog dokumentarca. Kao i u svakom dobrom filmu ove vrste važan adut predstavljaju sami junaci, a njih ovde ima svakakvih – od onih koje je rat vratio na marginu sa koje su u njega i krenuli, preko onih koje je pokosio posttraumatski sindrom do onih koji su dobar deo svog mirnodopskog identiteta izgradili upravo oko te ratničke prošlosti, pa bila ona i tako kratkotrajna.

Martesa / The Marriage (Blerta Zeqiri)

Pomenuti Brak, pak, stiže nošen odrednicom „prvog kosovskog filma gej tematike“, a, nažalost, tu se i iscrpljuje značajan deo njegove posebnosti. Brak u fokusu ima priču o ponovo razbuktaloj strasti između dvojice nekada bliskih prijatelja u trenutku kada se jedan od njih ženi, a drugi se vraća u posetu Prištini sa oreolom muzičke zvezde u inostranstvu. I ovaj film prilično otvoreno varira viđeno u Forsterovom Morisu, ali derivativnost priče nipošto ne može biti glavna zamerka ovom uprizorenom i zanatski sasvim uspelom filmu.

Naime, Brak je, osim tom previše tipski postavljenom pričom, opterećen i obiljem praznog hoda i kupovine vremena, odnosno, ganjanja minutaže za dugi metar, te nerezonskim prenaglašavanjem urbanog identiteta. Uprkos prikladnoj glumi i jednoj zaista izvrsnoj elipsi, Brak ne uspeva da se odlepi od proseka (istočno)evropskih festivalsko-fondovskih filmova nižeg intenziteta i skromnijeg zamaha. To onda nije dovoljno da se izdigne iz narečenog okvira prvog filma upravo te tematike koji dolazi sa Kosova i Metohije.

Dogman (Matteo Garrone)

S druge strane, Mateo Garone se odlično pokazao i u slučaju svog novog filma, izvrsnog rada nazvanog Dogman. Autor zapaženih filmova Gommora, Reality, Priča nad pričama, ovde se predstavlja u vrhunskoj pripovedačkoj i rediteljskoj formi. Na prvi pogled svedena priča o dobroj a nesređenoj duši, psetaru i povremenom kriminalcu koga će sudbina ubaciti u vir događaja izvan kapaciteta njegove dovitljivosti, izvedena je kroz mešavinu naglašenog naturalizma i izvesne pritajene snolikosti. Sve to dešava se u vizuelnom okruženju entropije italijanskih ubogih krajeva, gde dospeva i u izvesnu, začudnu rimu sa baštinom ovdašnjeg crnog talasa, uz vešto inkorporirane primese Refnove poetike. Uz sve pomenuto, Garone ostaje svoj na svome, a film nose i vrhunske glumačke kreacije Marsela Fontea i Edoarda Pescea.

El Angel (Luis Ortega)

Dogman je na Kanskom filmskom festivalu nagrađen za najboljeg glumca, a argentinsko-španski El Angel je do samog finiša slovio za udarnog favorita za najbolji film u kanskom programu Izvestan pogled. Na planu polaznih očekivanja, El Angel, zreo, višeslojan i očito brižljivo koncipiran i rađen film, nimalo nije izneverio. Koscenarista i reditelj, Luis Ortega, kreće od faktografskog – od slučaja krvavog pohoda mladih pljačkaša i ubica, a stiže do priče u kojoj krajnje sugestivno i upečatljivo preispituje koncept poriva za ultimativnom slobodom, do koje se stiže instinktivnim pa i nasilnim odbacivanjem manje ili više očiglednih ili implicitnih stega društvenih uslovljanja i konvencija.

U drugom, idejnom planu El Angel podseća na značaj veštog odabira glavnog junaka priče i fokusa koji je potom nužno održavati baš na njima. U tom pogledu, ovo je odličan film bez ijednog važnijeg nedostatka. Tu su i briljantne uloge mladog dvojca Lorenco Fero-Ćino Darin, te iskusne Selije Rot, a jedina otežavajuća okolnost za ovaj sveukupno vrlo dobar film krije se u evidentom izobilju sličnih skorijih latinoameričkih filmova. Na planu ishitrenog poređenja El Angel ipak gubi bitku sa izrazito srodnim Spaljenim novcem (Plata Quemada) Marsela Pinejra.

Moja genijalna prijateljica Groznica Ferante u Beogradu, Subotici i Novom Sadu the-mule-cover Pogledajte trejler za novi Klint Istvudov film „The Mule“ action-movies-768x432 10 najboljih akcionih filmova poslednje dekade 3af_vice Kristijan Bejl je Dik Čejni u filmu o bivšem američkom potpredsedniku · · ·