Radio (Frederic Koberl)
KULTURA

Da li slušate radio? Koji su vaši omiljeni stanica, emisija i autor? Ako niste kao iz topa odgovorili na ova pitanja, ovo je pravi tekst za vas, jer malo stvari na ovom svetu može da se poredi s magijom koju nam donosi radio.

Danas, gotovo četrdeset godina od izlaska hita benda Buggles, kojim je MTV počeo emitovanje, znamo da video nije ubio radijsku zvezdu, kao što ni internet nije ubio televiziju, knjigu i novine, kako su to neki skloni širenju panike mislili.

Romantični počeci

Ono oko čega ćemo se složiti jeste da se sve menja, pa da ni radio ne može da bude onakav kakav je bio u svojim pionirskim godinama. Ipak, ako bismo se osvrnuli na te proto-godine radijskog stvaralaštva, naišli bismo na neke iznenađujuće sveže i inovativne pojave, kojih se ni danas ne bismo stideli. Listajući časopis Radio Beograda iz tridesetih godina bila sam oduševljena činjenicom da je tada svoju emisiju imao kuvar, koji je u realnom vremenu domaćicama deklamovao kako da skuvaju liker od mentola ili tvrde bombone. Izlazilo se na teren i u tim ranim godinama, pa su slušaoci u božićna jutra bili u prilici da čuju uživo kako je u Sabornoj crkvi, ali i kakva je atmosfera na beogradskim snežnim ulicama i u zadimljenim kafanama. Onda su došle prve radio-drame, Veselo veče, prvi eksperimenti sa zvukom, ali i popularna kultura, i kao njen najradiofoničniji deo – muzika. Treba zahvaliti radiju kao tehnološkoj alatki, ali i nekim važnim ljudima – vizionarima, što su bili dovoljno hrabri, ali i poneseni svojim ličnim porivima da prigrle i plasiraju nešto novo u etru, na primer – rokenrol. Istinskim ljubiteljima ovog medija znače imena Nikole Karaklajića, Slobe Konjovića, Zorana Modlija, ali i vanradijskih ljudi, koji su ga zadužili, kao što je to Radivoj Korać, koji je aktuelne singlove donosio s putovanja. 

Promene

Danas je mnogo lakše doći do muzike i možda nisu romantična vremena kao ona kad su slušaoci čekali signal Radio Luksemburga, neke stanice su potpuno promenile politiku, pa se čini da je sve propalo. Krupni kapital ušao je u Studio B i B92, koji više nisu ono po čemu ih pamtimo – velegradski duh, otpor, žilavost, urbanost. Razumljivo je da su ljudi koji su u njima radili razočarani, kao i deo slušateljstva, koji je osim dobre i muzike velikog diverziteta želeo i neku pametnu priču i radijsku auru. Oni koji su te radio-stanice uzeli pod svoje na sastancima s bordovima i istraživanjima došli su do toga da im je mnogo jeftinije da ne plaćaju nikoga ko bi stvarao kreativni program i da je sasvim dovoljno puštati jednu te istu muziku besomučno. Uhvatila sam sebe kako prebacujem pesmu koju inače volim, zato što mi je izašla na nos, ali istraživanja su istraživanja. 

Radio je živ

Zašto onda uopšte rekreiramo priču o radiju kao o nečemu važnom i ponovo aktuelnom? Možda zato što i dalje postoje neke divne dugovečne emisije, kao što je Oblak u bermudama, možda zato što imam argument za svakog ko kaže da nema dovoljno kulture i umetnosti na radiju, jer se Drugi program Radio Beograda, koji nikud nije odlazio, bavi isključivo njom na moderan i analitički način, ali i zbog toga što su upravo gašenjem ili promenom ploče na nekim drugim radijima nastali neki novi, koji doduše egzistiraju samo na internetu. Takvi su Radio Aparat i Belgrade.fm, čiji su deo ljudi, koji su nekada bili urednici i vedete ovih ugašenih, ljudi koji osim muzike sobom nose i nekakvu osobenu priču, jer smo mi civilizacija narativa. Neki od njih su, ne imajući više gde, otišli i samoinicijativno, pre pojave ovih radija, na internet, i tamo su iz svojih soba, intimno i gerilski postavljali svoje emisije i muzički izbor, što je pokazalo koliko je toliko optuživana tehnologija u stvari humana. Radio se utoliko promenio, što sada imamo podkaste, pa ukoliko ne možemo fizički da stignemo da nešto slušamo, to možemo kasnije, dok sređujemo kuću ili spremamo hranu. Takođe, možemo se beskrajno puta vraćati na nešto što nam je bilo zadovoljstvo. Koliko je radio živahan i žilav vidimo baš po tome što je pobegao na razne, modernim jezikom rečeno – platforme. Na jutjubu možemo gledati snimak radijske emisije s uzbudljivim gostima, ali takođe to možemo činiti i na starovremskom tranzistoru ili vintage bakinom radio-prijemniku.

Srce zna

Bez ideje da vređam uspomene onih koji se osećaju poraženo, rekla bih da nema vajde od glorifikacije nekog vremena ni sebe u njemu, jer su možda upravo rezovi, pa makar i ovakvi, nasilni, bili preko potrebna injekcija da se stvori nešto sasvim sveže. Onda na tim novim radijima, daleko od vlastodržaca i stega, sa svojim pričama i pesmama ponovo mogu nesputano da prave magiju. Mjehur i Lončarević su na Radio Aparatu, kao i Ceca Đolović i Moma Rajin, Žikica Simić na Drugom. Oni ne puštaju samo muziku, već i priče, ali postoje i radio-stanice na kojima ćete čuti samo muziku, ali koje imaju jasnu uređivačku politiku i širok opseg pesama, pa će katkad čak i najveći poznavaoci biti iznenađeni. Takva je senzualna Karolina. Valja pomenuti studentske, kao O radio i Flux, na kojima stasavaju i radio-izraz vežbaju veoma mladi stvaraoci, koji u budućnost ovog starog medija očigledno veruju. Sve u svemu, radio, bilo da ga slušate samo u kolima, na telefonu, na poslu, kačeći se za sajt internet radija ili uključujući podkast – nije mrtav. To je očigledno, ali više od vaših očiju to znaju vaše uši i – srce!

cover Popkulturne preporuke za novogodišnje dane Lepenski vir Negujmo domaće: Pasji život u Lepenskom Viru CINESTAR_Nutcracker „Krcko Oraščić“ uživo iz Londona u CineStar bioskopu foto Marko Djokovic/ Teatar u filharmoniji ·