cover1
PULS GRADA · moda

Održiva, ekološka moda je moda budućnosti. Zeleni modni pokret prisutan je dugo na modnoj sceni, a u poslednjih desetak godina sve je glasniji i zanimljiviji. Ekološki svesnom modom bave se i velike modne kuće i etablirani dizajneri, tu su i inovacije, novi autori, međunarodni pokreti koji se zalažu za društveno odgovoran pristup modi.

Modna osvešćenost podrazumeva i zagledanost u budućnost naše planete (svoje današnje zagađenje planeta duguje umnogome modnoj industriji), i doprinos globalnoj ekologiji na mikronivou. Društveno odgovorne modne odluke podrazumevaju i ređe kupovine i kvalitetne komade proverenih brendova koji se zelenom modom bave na pošten način.

Ekološka svest i spora moda

Ekološka modna svest podrazumeva mnogo toga – od ličnog odnosa prema kupovini i čuvanju odeće i negovanju eko-svesnih navika, do informisanja o tome koji svetski brendovi i dizajneri zaista poštuju sve principe održivosti. Poslednjih godina u upotrebi je i termin spora moda (slow fashion), naziv za modni pokret koji spaja ekološku i etičku modu, odnosno sve njihove principe. Ovaj revolucionarni pokret začet je na londonskom fakultetu London College of Fashion, u tamošnjem Centru za održivu modu. Pokret ohrabruje modne stvaraoce da kreiraju kvalitetne, dugotrajne komade, da u svoj rad ulože vreme i promišljanje o zaštiti životne sredine.

Trend

Spora moda nije prolazan, sezonski modni trend, već pokret sve prisutniji na modnoj sceni. Modu današnjice karakteriše takozvana brza moda – put od dizajnerskih revija do prodaje kolekcija vrlo je kratak, traje svega nekoliko nedelja. Trendovi su potrošni, moda je dostupna, a posledica toga je preterana kupovina. Ipak, niske cene trendi proizvoda imaju svoju skrivenu cenu. Modna industrija ugrožava životno okruženje na mnogo načina – koriste se fosilna goriva, pesticidi, voda za navodnjavanje, sintetička vlakna… Ugrožavaju se prirodni resursi i oštećuje eko-sistem (dolazi do pojave suša, dezertifikacije, klimatskih promena). Isto tako, moda koja ne vodi računa o etičkim principima ugrožava radnike zaposlene u proizvodnim pogonima.

Promena na svim poljima

Stručnjaci ističu da je neophodna promena u svim segmentima – u samoj proizvodnji, njenoj organizaciji, u količini robe, njenom transportu i plasmanu. Neophodno je i uticati na svest modnih konzumenata, sugerisati im da treba kupovati ređe, ali pametnije, i da je važno informisati se o brendovima, proizvođačima, materijalima…

Švedski stručnjaci angažovani u održivom programu razvoja preporučili su i propisali vrednosti spore mode (Slow Fashion Values) kao poseban vodič namenjen dizajnerima, proizvođačima, trgovcima… Preporučuje se smanjenje proizvodnje materijala, i čitave modne proizvodnje (da bi se zemlja i njeni resursi oporavili), a zagovara se i ohrabruje prozvodnja manjih, lokalnih proizvođača – proizvodnja materijala na tradicionalan, starinski način, ručna izrada modnih komada i bojenje tkanina prirodnim bojama. Ideja pokreta je da se podrži razvoj lokalnih brendova, kao i zanatska, ručna proizvodnja.

Emotivne i etičke vrednosti

Zanimljiv aspekt spore mode jeste i stvaranje mode koja ima emotivnu vrednost. Priče u pozadini svakog modnog komada, ili uključivanje kupca u dizajnerski proces doprinose tome da moda postane deo ličnog identiteta, te da kupac ispolji ličnu kreativnost i emotivno se veže za neki komad odeće. Ideja je da ovako nastali komadi, kvalitetno izrađeni, budu dugo u vašem ormanu. Pokret podržava i proizvodnju komada klasičnijeg dizajna, i podržava krilaticu – manje je više. Dakle, fokus je na kvalitetnim materijalima i krojevima, lepim odevnim predmetima koji su uvek upotrebljivi, sveži i modno interesantni.

A kad je održivost profita u pitanju, spora moda mora da poveća svoju vidljivost, prisutnost na svetskom tržištu. Podrazumeva se i pravedna trgovina (Fair Trade), nadzirana trgovina u kojoj proizvođači dobijaju fer cene za svoje proizvode, što im omogućava veći i pouzdaniji prihod, te osigurava određene standarde u proizvodnji – i one koji se odnose na ekološki aspekt proizvodnje, i one koji se odnose na brigu o radnicima.

Svi navedeni principi utiču na veću cenu konačnog modnog proizvoda. Ali ideja je da se plate kvalitet i dugotrajnost. A kad se odlučite za komade sa zelenom etiketom, odlučili ste se i da delate svesno i odgovorno – prema sebi i prema planeti. Postoji, naravno, i mnogo marketinških zloupotreba, i potrebno je otvoriti oči. Svesna kupovina podrazumeva i znanje i informisanost o određenom brendu, i o tome da li neko zaista poštuje sve principe održivosti (postoje primeri brendova koji imaju Conscious etikete, a veoma su daleko od poštovanja održivh principa). 

Ekološki materijali

Zelenu modu odlikuje upotreba ekoloških materijala – onih koji nastaju pažljivim uzgojem biljaka, u procesu proizvodnje u kome se ne koristi previše vode i struje. Proizvodnja mnogih materijala povezana je sa zagađenjem životne sredine.

Organski pamuk je biljka koja nije genetski modifikovana i uzgaja se bez upotrebe sintetičkih hemikalija (đubrivo, pesticidi). Zanimljiv podatak je da se od 2007. godine proizvodnja organskog pamuka u svetu uvećala za više od 50%.

Popularan ekološki materijal je i konoplja, biljka koja se lako gaji bez hemikalija, i ima duboko korenje koje obogaćuje zemlju. Jedan od ekoloških i etičkih brendova koji proizvodi odeću od materijala dobijenog od konoplje jeste The Hemp Trading Company, britanski brend osnovan 1999. godine. U ponudi je raznolika ulična moda, a HTC koristi i bambus, organski pamuk, i druge eko-frendli materijale.

Materijal od bambusa, jedan od materijala novije generacije, odlikuju antialergijska i antibakterijska svojstva, kao i sposobnost da brzo upija tečnost, i da se brzo suši. Engleska kuća BAM (Bamboo Clothing) ima mušku, žensku i dečju kolekciju izrađenu isključivo od materijala dobijenih od bambusa.

Čest ekološki izbor je i lan, tkanina koja je čovečanstvu poznata veoma dugo. Dobija se od istoimene biljke koja ne zahteva previše đubriva i pesticida u procesu proizvodnje. Popularan ekološki materijal je i organska vuna, koja se proizvodi na održivim farmama. Jedna od kompanija, Cornish Organic Wool, prikuplja vunu od lokalnih farmera, zatim je ručno boji organskim bojama.

Dizajneri nove generacije

Dizajneri koji se bave ekološkom, održivom modom trude se da sve održive prakse inkorporiraju u svoj proces proizvodnje. Promoteri eko-mode su mnoge slavne ličnosti, i sami dizajneri. Među njima je i britanska dizajnerka Lusi Tamam, koja svoje kolekcije visoke mode kreira poštujući sve principe održivosti i pravedne trgovine. Ona je prvi britanski dizajner koji je pokrenuo etičku i ekološku kolekciju venčanica. Nadahnuta glamurom tridesetih i četrdesetih godina XX veka, kuća Tammam proizvodi venčanice od materijala nastalih u Indiji i Nepalu. To su ahimsa svila, banana, organski pamuk i kopriva. Osmišljeni su i jedinstveni materijali, a mnogi od njih izrađuju se ručno, na razboju.

Pobornik eko-mode je i slavna britanska dizajnerka Stela Mekartni. Ona je prigrlila održivost i dosledno sprovodi sve njene principe – od izrade materijala do finalnog predstavljanja kolekcija. Zanimljivo je da prodavnice i kancelarije njenog brenda (u Engleskoj i širom sveta) koriste solarnu i energiju vetra, a u kolekcijama dominira organski pamuk. Istražuju se i novi materijali, i novi ekološki procesi, jedna od zelenih metoda kompanije je i recikliranje, a sama Stela Mekartni je vrlo glasan zagovornik društveno odgovorne mode i odgovornog ponašanja koje doprinosi boljitku planete. Za ekološke modne principe zalaže se i slavna Vivijen Vestvud, i mnogi drugi dizajneri.

Održiva moda danas ima mnogo predstavnika. Na modnoj sceni su ekološki bendovi koji izrađuju nakit, asesoar, kupaće kostime, cipele. Neki od njih su Huit (etički brend kupaćih kostima), People Tree (pionir spore mode), Beaumont Organic, Patagonia, Monnsoon, tu je i H&M Consciouness kolekcija.

Inovativne ideje

Na modnoj sceni su, naravno, i mnoga manja imena koja predstavljaju inovativne zelene ideje i jedinstvene modne komade doprinoseći modi budućnosti. Faustin Stajnmec je Francuskinja koja živi u Londonu i vlasnica je etikete koja tržištu nudi unikatne komade džinsa. Londonski brend Auria bavi se dizajniranjem kupaćih kostima od recikliranih materijala. Dizajnerski tim Diana Auria i Margot Bauman sarađuje s programom Net-Works koji se bavi recikliranjem ribarskih mreža od kojih nastaju materijali koji se upotrebljavaju za izradu tekstila.

Organski, izdržljivi džins proizvodi Hiut Denim, brend je iz Kardigana u Velsu. Veoma kvalitetan džins od održivih materijala proizvodi lokalna zajednica. Proizvodi se oko 100 farmerki nedeljno, a svaki par ima jedinstven broj koji se može registrovati na internetu. Ovaj koncept nazvan je History Tag i omogućuje onima koji su kupili svoj par da sačuvaju uspomenu na farmerke, čak iako ih kasnije poklone ili prodaju.

Kejti Džouns, dizajner pletiva, kreirala je svoj brend 2014, nakon diplomiranja na St. Martins modnom koledžu. Brend se rukovodi ozbiljnim etičkim principima – koriste se samo otpad, neželjeni materijali od raznih modnih kompanija, a zatim pretvaraju u nosive komade odeće. Materijali se tretiraju tradicionalnim dizajnerskim tehnikama (ručno bojenje, heklanje, dekonstrukcija, vezenje) koji ih čine atraktivnim i jedinstvenim.

A mnogo zelenih ideja koje osvežavaju život može se naći na sajtu www.greenlivingonline.com

ng Ovo je najskuplji novogodišnji džemper na svetu cover Style File: Deda Mraz F Stefan Djakovic 4 Socks from Heaven: Čarape za rajski osećaj najbolje 2016. Najbolji ženski modni trendovi u 2016. godini ·