Zdrava hrana (foto: www.seven-health.com)
PULS GRADA · zdravlje

Poslednjih godina se često može čuti termin ortoreksija kojim se označava preterana opsednutost zdravom ishranom. Pojam „orthorexia nervosa“ je prvi put upotrebio 1997. godine Steven Bratman, lekar alternativne medicine, u časopisu „Yoga Journal“. Međutim, ne znači da je svako bavljenje kvalitetom prehrambenih proizvoda automatski i opsednutost zdravom ishranom. Potrebno je da opsednutost nekom idejom bude toliko jaka da utiče na pogoršanje kvaliteta života i da neku osobu dovede do nefunkcionisanja u svakodnevnom životu, i onda bismo mogli da kažemo da su takve ideje pretnja za mentalno zdravlje te osobe.

Svako preterivanje je znak i alarm da nešto nije u redu. Postavlja se samo pitanje koja je prava mera i da li je kvalitet namirnica koje konzumiramo baš kompletno nebitan. Gde je granica između zdravih stilova života i robovanja opsesivnim idejama, koje samo povećava nivo svakodnevnog stresa. Čovek jeste i ono što jede, ali nikako ne bi smeo da dozvoli da ga hrana izjeda i preuzima kontrolu nad njegovim životom. Koliko god neki ljudi, ili većina, uživali u ishrani, činjenica je da ne živimo da bismo jeli, već jedemo da bismo živeli i da bismo organizmu obezbedili neophodnu energiju.

Pojam ortoreksija se često koristi u medijima, ali koriste ga i stručnjaci, iako se ne nalazi zvanično u DSM-5 (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders). Ovaj paradoks omogućava olako lepljenje etiketa ljudima i zloupotrebu samog termina. Činjenica je da postoji i određeni procenat populacije koji pati od preterane opsednutosti nutritivnim kvalitetom namirnica. Međutim, da li je ovako olako lepljenje etikete zvanično nepostojećeg mentalnog poremećaja, zapravo, najbolji način sprečavanja ljudi da imaju pravo da znaju šta jedu i šta kupuju svojim teško zarađenim parama. Da li svako od nas ima uvid u to koliko mesečno potroši na hranu i koliko je to procentualno u odnosu na druge rashode, ali i na ukupne prihode. Hrana jeste najbitnija jer je preduslov funkcionisanja organizma, ali kako napraviti ravnotežu i ne biti žrtva i ne upasti u zamku gramzive finansijske pohlepe proizvođača hrane.

Do sada smo imali mnogobrojna iskustva i medijske afere koji bi mogli da nam pomognu u uspostavljanju ove ravnoteže i u stvaranju neopterećujuće zdravog životnog stila. Imali smo pomeranje preporučene doze aflatoksina u mleku u korist proizvođača, tekstove o potencijalno kancerogenom aditivu u industrijskom sladoledu, brojne afere zaplene nelegalno uvezenog mesa iz Argentine, vraćanje domaćih jabuka s granice iz zemalja koje imaju strožu kontrolu i kvalitetnije propise u vezi sa dozvoljenom količinom pesticida. Danima smo gledali viralne snimke banana koje pomoću hemikalija sazrevaju na brodovima zbog predugog transporta ili gotovo komično farbanje graška. Nedavno smo imali i aferu domaćeg proizvođača hleba koji nije štetan, ali je natpisima na ambalaži obmanjivao potrošače, što nije ni moralno, a ni zakonski dozvoljeno.

S vremena na vreme saznamo za neki slučaj trihinele pronađene u svinjetini iz gepeka uoči velikih praznika ili masovnog trovanja salmonelom zbog loše higijene tokom pripreme i transporta hrane u vrtićima i domovima za stare i nemoćne ljude. Gledamo svakodnevno na društvenim mrežama potresne snimke napravljene skrivenom kamerom na farmama u mlečnoj i mesnoj industriji. Imamo, nažalost, i previše primera iz bliske prošlosti, pa sve do ove poslednje afere koja danima potresa evropsko tržište zbog upotrebe palminog ulja. S druge strane, imamo i širok krug onih proizvođača koji žele da finasijski iskoriste zabrinutost ljudi za svoje zdravlje i zdravlje svojih ukućana. Decenijama unazad postoje prolazni nutritivni trendovi i manipulacije i ova druga krajnost je opasna i skupa. Zbog toga je bitno uspostaviti onu ravnotežu s početka priče u konstruktivnoj zainteresovanosti za kvalitet hrane.

mizerija Šta nas sve čini nesrećnima? "Gaslight" film Gaslighting: Podmukla igra zlostavljača koža Ne sabotirajte sebe zdravlje Šta sve možete da učinite da se osećate bolje · · ·