Naslovna fotografija - centralno stepenište u Palati Srbija (foto Sanja Veljković)
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Palata Srbija je poput tvrđave. Strogo je čuvana i zatvorena za javnost, jer se u njoj održavaju najvažniji politički sastanci u zemlji. Sve donedavno bila je opšte poznata kao dom Saveznog izvršnog veća, što je do raspada Jugoslavije i bila. Danas o njoj brine Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, koja nam je dozvolila da prođemo kroz mnoga zatvorena vrata. U nastavku teksta deo tog iskustva možete doživeti pomoću fotografija, a tu je i deset zanimljivih činjenica o ovom magičnom zdanju.

Zgrada je otvorena za Prvu konferenciju nesvrstanih zemalja

Projekat za izgradnju palate osmislio je zagrebački arhitekta Vladimir Potočnjak sa svojim timom 1947. godine, kada je pobedio na javnom konkursu. Nekoliko godina kasnije došlo je do prekida gradnje, da bi se s radovima nastavilo 1954. godine. Zgrada je svečano otvorena u septembru 1961, povodom održavanja Prve konferencije nesvrstanih zemalja u Beogradu. Ako se izuzmu prekidi, dolazi se do podatka da je palata od 65.000 metara kvadratnih sagrađena u roku od deset godina.

Palata nije rađena u duhu socijalističke arhitekture

Vladimir Potočnjak je preminuo 1952. godine, tako da je projekat ubrzo preuzeo beogradski arhitekta Mihailo Janković. Zahvaljujući njemu palata nije urađena u strogom maniru socijalističkog realizma, već se može posmatrati i kao primer velikog upliva modernističkog shvatanja arhitekture u domaćem graditeljstvu.

Šest salona predstavlja šest jugoslovenskih republika

Najlepši deo palate predstavljaju saloni, koji predstavljaju šest jugoslovenskih republika. Što je država veća, veći je i salon koji joj je posvećen. U njih se ulazi pomoću zapadnog i istočnog foajea, simbolično osmišljenih da predstavljaju dve jugoslovenske pokrajine. Saloni se mogu obići kružnom putanjom, dok se u sredini, kao simbol zajedništva, nalazi najveća prostorija – sala Jugoslavija.

Palata je prva zgrada u zemlji na kojoj je primenjen total dizajn

Prilikom gradnje i ukrašavanja palate obraćala se pažnja na svaki detalj. Enterijer salona ukrašavale su i osmislie arhitekte iz zemalja kojima su saloni namenjeni, pri čemu je primenjeno više stilova. Lusteri u slovenačkom salonu, na primer, urađeni su tako da podsećaju na formacije Postojnske jame, dok su vrata Crnogorskog salona ukrašena sa osam motiva iz crnogorske prošlosti.

Gotovo sav materijal potiče iz jugoslovenskih zemalja

Bečka firma Bakalovič, koja postoji i danas, obezbedila je prateći mobilijar za svečane događaje i kristalne delove za lampe i lustere. Sve ostalo poteklo je iz bivših jugoslovenskih republika. Dobar primer ove prakse pruža Makedonski salon, koji se toliko oslanja na tradicionalne elemente da su čak i dve drvene rozete na zidu urađene u čuvenoj Debarskoj rezbarskoj školi.

U palati se nalazi oko hiljadu umetničkih dela

S obzirom na to da ima više od hiljadu veoma vrednih umetničkih dela, Palata Srbija se može posmatrati i kao mikromuzej južnoslovenskih naroda. U njoj se nalazi zavidna kolekcija jugoslovenskog slikarstva i vajarstva dvadesetog veka. Dve mermerne skulpture vajara Save Sandića mogu se, na primer, videti kod ulaza sa dunavske strane, lociranom na suprotnom kraju od male fontane i svečanog stepeništa.

Bitka na Sutjesci veoma je važan motiv zdanja

Mozaici i tapiserije posebno su blago zdanja, pri čemu se kao veoma važan deo Narodnooslobodilačke borbe i jugoslovenskog nasleđa izdvaja motiv Bitke na Sutjesci. Zato dominantnu tačku u holu pored centralnog stepeništa zauzima mozaik Sutjeska, slovenačkog slikara Marija Pregelja. Ovo impozantno delo zauzima površinu od čak 90 metara kvadratnih.

Na tepihe se obraćala posebna pažnja

Primena total dizajna ostavila je traga i na tepisima velikih dimenzija. Oni su ručno tkani i predstavljaju prava umetnička dela. U foajeima su urađeni u tkaonicama Pirota i Gostivara, prema nacrtu Boška Petrovića i Marinka Benzona, dok u salonima upotpunjuju nacionalna obeležja pažljivo odabranim motivima. Slikar Lazar Vujaklija uradio je tri tepiha za Srpski salon. Na njima se nalaze stilizovane predstave domaćih životinja, gradova i pejzaža naše zemlje.

Umetnička dela premeštena su sa pozicija samo jednom

Pošto je čak i nameštaj specijalno dizajniran i proizveden za potrebe palate, kustosi koji su zaduženi za njeno očuvanje trude se da se prvobitna ideja nimalo ne naruši. Neke velike promene, poput menjanja namene Hrvatskog salona i Bosanskog salona jesu učinjene, ali umetnička dela nikada nisu bitnije ili u celosti premeštana. To se dogodilo samo jednom – prilikom inauguracije predsednika Aleksandra Vučića, da bi se eksponati zaštitili od velikog broja posetilaca. Posle svečanosti svi predmeti vraćeni su na svoje mesto.

Jedan od najvećih lustera na svetu nalazi se u sali Jugoslavija

Fantastični luster u obliku kristalne rozete sa čeličnim kracima jedno je od najlepših umetničkih dela u sali Jugoslavija i palati uopšte. Kristalnim pločicama firme Bakalovič ispunjen je celokupan prostor između rozeta, a iza njih smešteno je 2500 sijalica. Luster je rađen u kombinaciji sa prirodnim osvetljenjem, jer se iznad njega nalazi staklena kupola. U vreme kada je napravljen, bio je to najveći luster na svetu. Sa težinom od preko devet tona dosta zaostaje za današnjim rekorderom iz Dohe, ali prečnikom od 18 metara i dalje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Quick-Structural-Planters-5-778x542@2x Za 1 minut do nesvakidašnje saksije za cveće 08-ANTIC-25maj-detalj 13. Beogradska Internacionalna Nedelja Arhitekture – BINA Jysk terasni nameštaj 3 nova Jysk stila koja će krasiti vaše bašte neobicne gradjevine Malo poznate „uvrnute“ građevine sveta · · ·