Detektivski romani
KULTURA · knjige

Cunami ksenofobične histerije koji ovih sedmica potresa navodno bolji/prosperitetniji deo Evrope nanovo je ukazao da je evrofilsko jedinstvo tek porozni mit, ali, barem sudeći po onom što se da pročitati u skorijim izdanjima izdanaka kriimi-literature, barem muke policijskih islednika i detektiva diljem evropskog kontiteta uglavnom se svode na isto ili makar dosta slično. Pa da pređemo na stvar…

Nakon istinske poplave manje ili više valjanih i neophodnih izdanja autora koji se sa sigurnošću daju svrstati pod odeljak nordic noira, do prevoda na srpski stiglo je i delo jednog od istinskih rodonačelnika žanra. Leif G. V. Pešon tako je nedavno ovdašnjim bibliofilima i krimifilima predstavljen izuzetnim romanom Linda (preveo Nikola Perišić, objavila Laguna). Sama misterija tiče se grupe stokholmskih policijskih islednika koji stižu u sneni gradić u dubini švedske teritorije kako bi pomogli u naoko jednostavnoj istrazi surovog ubistva mlade policijske pripravnice Linde. Pešon uspeva da (na oko 600 stranica teksta i kroz sto poglavlja) sočnu i napetu misteriju preinači u društvenu hroniku zamašnog opsega, ali, osim vrhunski inkorporirane duhovitosti, udarni kvalitet i adut Pešonove Linde na kraju ipak biva briljantno koncipiran i napisan glavni lik, lik detektiva Bekstroma (nedavno prikazanog i u nepravično brzo ugašenoj a zaista kvalitetnoj i potentnoj istoimenoj ametričkoj TV seriji) –  lik aljkavca, sebičnjakovića, neprijatnog saradnika, šoviniste, bigota, mizoginiste, proždrljivca, vlasnika teške naravi i poganog jezika…

A iz Turske nam stiže roman Šapat krošnji u ukletoj ulici (preveli Miloš Mitić i Aleksandar Šurbatović, objavila Dereta); u pitanju je prilično konsekventno i efektno preuzeta formula neo-noir misterije, koja se, pak, na planu samog zapleta tiče napora srednjovečnog i umornog istanbulskog policijskog detektiva da razmrsi misteriju ubistva u novogodišnjoj noći u nekada zanatskoj grčko-jevrejskoj, a sada devastiranoj četvrti pod naletom džentrifikacijskih nemani. Autor Ahmet Uvit možda i pomalo neočekivano u priču uvodi i otvoreno polemički ton i štih društvene angažovanosti (deo priče dotiče i eho velikih protesta u Istanbulu lane), što ovu povest o mračnim nadgornjavanjima secikesa, kockara, sitnih mafijaša, radikalne levice i opasnih mutivoda čini dodatno zanimljivom i osobenom. Istini za volju, Umitov poriv za moralizatorskim poentiranjem u nekoliko mahova stupa u koliziju sa jasno naglašenom neo-noir suštinom ovog njegovog sveukupno sasvim uspelog krimninalističkog romana vidno šireg zamaha.

Onima koji ipak osećaju izvestan zazor pred egzotikom čak i u evropskim okvirima svakako najviše će prijati nova avantura Tonija Parsonsa na planu kriminalističke proze. Njegovi Stari grobovi (preveo Nenad Dropulić, objavila Laguna), ta druga u nizu misterija u kojima se inspektor Maks Vulf bori za pravdu po sve mračnije oslikanoj i doživljenoj Britaniji, poseduje i sve kvalitete i sva ograničenja opažena u prethodnom Parsonsovom krimi-radu. Parsons i ovde, u priči o Vulfovom potrazi za ubicom imućne londonske porodice i otmičarem najmlađeg deteta iste, ističe suštinski kastinski sistem društvenih odnosa u Engleskoj kao omču oko vrata čitave nacije, doduše, istovremeno na umu imajući i srednjeputaški doživljaj žanra uz evidentno poštovanje svih dokazanih konvencija. Parsons se ni u Starim grobovima ne nameće kao subverzivac i inovator unutar žanra, ali i ovde pleni njegovo umeće da efektno iskoristi ono iz baštine nasleđeno, postojeće a vlastitim mogućnostima prilagođeno.

Ivan Tokin Promocija nove knjige Ivana Tokina „Molekuli“ Džandi Nelson i Džesi Endruz Dve knjige za tinejdžere: „Daću ti sunce“ i „Umiruća, Erl i ja“ Čarls Bukovski 7 stvari koje niste znali o Čarlsu Bukovskom d566f31b923925d4147d7acd652f8d3f City letnja preporuka #18: „Istorija siromaštva” Bronislava Geremeka