Jurassic Park
KULTURA · film/TV

Pre više od dvadeset godina, reditelj Stiven Spilberg se mučio oko ekranizacije romana Majkla Krajtona. Prvobitni planovi bili su da se dinosaurusi u filmu „Park iz doba jure“ ožive „stop-motion“ tehnikom. Da se to dogodilo verovatno bismo ostali bez mnogih kultnih scena, a pitanje je i koliko bi završni rezultat bio impresivan.

Park iz doba jure je, pored Terminatora 2, bio jedan od prvih filmova koji je ostavio stop-motion tehniku iza sebe i hrabro se oslonio na kompjuterske specijalne efekte. Fil Tipet, animator koji je Spilbergu trebalo da pomogne starom animacijom, bio je impresioniran snagom nadolazeće digitalne ere. „Upravo sam izumro“, rekao je kada je video kompjuterskog tiranosaurusa. U godinama koje će redefinisati Holivud, slična sudbina čekala je Stena Vinstona, majstora za praktične efekte.

Tradicija, naravno, nije nestala, ali više nije glavna tehnička zvezda filma, niti je u mogućnosti da ispuni sve zahteve. Praktični efekti postali su zamenljivi jer gotovo da nema ničega što kompjuter ne može da obavi u današnje vreme. Mnogi reditelji, međutim, znaju da su radovi kreativaca poput Vinstona sa sobom donosili određenu filmsku magiju, koju je teško postići drugim tehnologijama. Giljermo del Toro (Oblik vode) i Džejms Gan (Čuvari galaksije), na primer, i dalje su zaljubljeni u nju. Oni insistiraju da u filmovima koje režiraju osvane što više stvari napravljenih rukom, baš kao što se desilo u Spilbergovom parku 1993. godine.

Zanimljivo je da se dinosaurusi u prvom delu filmskog serijala pojavljuju samo tokom 14 minuta. Četiri od njih urađena su pomoću kompjuterske tehnologije. Preostalih deset profunkcionisalo je zahvaljujući Vinstonovom timu umetnika. Uprkos tome, kada je Svet iz doba jure premijerno prikazan pre tri godine, osetile su se promene. Četvrti izdanak serijala o dinosaurusima bio je digitalno ispoliran do besvesti. Obilovao je spektaklom kao nijedan deo pre njega, ali bez praktičnih efekata i dobrog scenarija ostao je bez duše.

U čemu je bila tajna nezaboravnog šmeka prethodnika? Spilberg je maestralno kombinovao kompjuterski kreirane dinosauruse s realističnim animatroničkim životinjama, koje su Vinstonovi operateri pokretali pomoću sprava za daljinsko upravljanje. U sceni u kojoj tiranosaurus napada junake u automobilima, na primer, noge, glavu i gotovo celo telo mesoždera Vinston je napravio u originalu. Njegov tiranosaurus, koji se pomerao kao živa životinja, bio je visok oko šest metara, težak više od sedam tona i dug čak 12 metara. Slične kombinacije digitalnih i praktičnih efekata napravljene su i kada velosiraptor ulazi u kuhinju u kojoj se kriju deca. Vrata je tada otvorio glumac u perfekcionistički osmišljenom i urađenom kostimu. Kad se nekoliko sekundi kasnije na filmu pojavi i drugi velosiraptor, već je reč o kompjuterskoj intervenciji, a razlika je gotovo neprimetna.

Snimanje Parka iz doba jure bilo je nezaboravno zbog svega toga. Ljudi su pognuti u kostimima dinosaurusa trčali unaokolo, nosili su produžetke za noge ili gledali kako osam operatera upravlja bolesnim triceratopsom. Svet iz doba jure: Palo kraljevstvo, koji se odnedavno može videti u bioskopima, vratio je animatroniku i dašak tog minulog doba u većem obimu, što je za svaku pohvalu. Nažalost, Sten Vinston nije mogao da prisustvuje premijeri. Preminuo je 2008. godine, ostavljajući bezbroj starih, fantastičnih zveri iza sebe. Mnoge od njih ukroćene su u praistorijskoj foto-galeriji koja sledi, tako da možete videti na koji su se način dinosaurusi vratili 65 miliona godina od izumiranja i potpuno pokorili svet filma.

Animatronički t-rex bio je dugačak 12 metara (foto seroword.com)Otvori galeriju
tau-768x319 Kuća koja teroriše svoje ukućane SOSF_MM_0713_0018-RT Novi dokumentarac „James Cameron’s Story of Science Fiction“ na AMC kanalu Serenity Unit Stills Trejler za „Serenity“ sa Metjuom Mekonahijem i En Hetavej je veoma napet Interesting-Movie-Facts-cover 10 zanimljivosti o popularnim filmovima · · · ·