Patricija Guči
KULTURA · knjige

Patricija Guči, gošća novosadske manifestacije Serbia Fashion Week, ove nedelje je u Beogradu i Novom Sadu promovisala svoju knjigu „Guči- istina o jednoj uspešnoj dinastiji“ koju je objavila izdavačka kuča Laguna. Na promociji u knjižari Delfi u SKCu Svetlana Horvat, predsednica Serbia Fashion Week je istakla da joj je veoma drago što je gošća Srbije predstavnica jedne od najvećih svetskih modnih porodica.

Patricija Guči je navela da je u Beogradu drugi put, i da joj je drago što ima priliku da se sretne sa ovdašnjim ljubiteljima mode. A za svoju knjigu Guči – istina o jednoj uspešnoj dinastiji rekla je da je reč o delu sa puno emocija. Knjiga je i svojevrsna hronika jedne modne imperije koju je u Firenci 1921. godine osnovao njen pradeda Gučo Guči, kao i njen pokušaj da objasni intrigantne događaje s kraja XX veka.

„Kao i sve porodice i naša je imala jedan skandal koj nas je obeležio – mediji su nas razapeli i govorile su se tolike neistine, a ja sam osećala potrebu da ispričam pravu istinu.Trudila sam se da u intervjuima ispričam šta je prava istina, ali sam shvatila da to nema mnogo svrhe. Mislim da je knjiga pravo svedočanstvo o istoriji jedne porodice koja je obeležila italijansku scenu. Knjiga se bavi čitavom istorijom porodice Guči i mojim sećanjima. Još kao dete od pet godina gledala sam radnike kako prave neke od najpoznatijih i najprepoznatljivijih Guči torbi. Ovu knjigu posvećujem svojoj porodici, njenoj strasti i uspehu.“

Patricija Guči je dodala da je njen otac Paolo umnogome uticao na formiranje i razvoj Guči brenda.

„Moj otac se oduvek ugledao na Englesku, pošto je tamo uvideo da se prave cipele bez pertli, došao je na ideju da kreira mokasine. Bio je prvi kreator mokasina u Italiji. On je uvek inspiraciju tražio u engleskoj modi. Prepoznatljiv znak na Guči proizvodima je crvena i zelena traka. Moj otac je osmislio taj znak, a inspiraciju je  našao u svojoj ljubavi prema konjima, jer je bio pravi zaljubljenik u konje.“

Patricija Guči je u slavnoj kompaniji svoje porodice radila do početka devedesetih godina XX veka, kada je kompanija prešla u ruke novih vlasnika. (Nakon toga se uspešno posvetila pisanju i slikanju) U knjizi ona razotkriva poslovnu hijerarhiju kompanije Guči, i piše o tome kako joj je bilo teško kao ženi da pronađe svoje mesto, i dokaže se radom i idejama. Govori i o komplikovanom, emotivnom i teškom odnosu sa ocem Paolom i o odnosima sa drugim članovima porodice.

U knjizi Guči može se saznati i kako su izgledali sami počeci rada prodavnice u Firenci, kako se tokom XX veka modno carstvo Guči etabliralo u Italiji, Evropi, potom i u SAD. Toskanski majstori kože i aksesoara od kože (kompanija Guči je liniju odeće počela da proizvodi tek u posednjim decenijama XX veka) oduvek su vodili računa o kvalitetu materijala, krojenju, finalizaciji proizvoda. Osluškivali su i konkurenciju i njihove ideje, a glavni konkurent bila je francuska kuća Hermes. Svi članovi porodice počinjali su da rade u kompaniji sa 18 godina, pa ni Patricija Guči nije bila izuzetak. Zaposlila se u prodavnici u Firenci i učila tajne zanata na licu mesta.

Moj deda Aldo je u prodavnici vrlo šarmantno ubeđivao kupce – znao je da govori – Gospođo pogledajte kako vam stoji ova tašna, kako je savršena uz tu kombinaciju. To je činio vrlo spontano, uživao u tome, i to je ta briga o kupcima po kojoj smo postali prepoznatljivi. A moj rođak Rodolfo je kreirao Floru, posebnu maramu za Grejs Keli. Kostimograf Grejs Keli je, naime, naručio za nju maramu sa cvetnim motivima. Ta marama je imala 36 različitih boja, i tada niko u svetu nije imao ništa slično.“

Guči je u posleratnim decenijama postao sinonim za dobar ukus i rafiniran stil. Zlatno Guči doba bile su pedesete i šezdesete godine prošlog veka, kada se brend stalno širio i ustoličio kao jedna od najvažnijih i najuspešnijih italijanskih modnih kuća. Patricija Guči u svojoj knjizi navodi kako su nastale mnoge legendarne tašne – kao veoma mlada ona je posmatrala način proizvodnje – izradu prototipova, način krojenja i izrade štepova. Slavna Guči invencija bila je drška od bambusa (čvrst materijal bio je presvučen kožom, a male trapezaste ili četvrtaste torbe nosile su se u ruci). Prepoznatljive su bile i kopče u obliku slova G, crvene i zelene trake kao detalj na torbama, posebne vrste kože, potom i drugi materijali i originalni dezeni…

U knjizi se može saznati mnogo toga o razvoju brenda, novim idejama i njihovoj implementaciji, a jedan o zanimljivih detalja je i taj da je Aldo Guči osmislio slogan  koji je bio izložen u svakoj Guči prodavnici u svetu – Quality is remembered long time after a price is forgotten (Kvalitet se pamti dugo nakon što se cena zaboravi).

Zanimljivo je da je jednu od Guči tašni krajem pedesetih godina proslavila Džeki Kenedi, pa je tašna nazvana po njoj (Jackie Bag). I sam predsednik Kenedi odao je priznanje kvalitetnom brendu naručivši dve putne torbe i tri tašne. Stalni kupac bila je i porodica Rokfeler, a Guči torbe su nosile i Liz Tejlor, Kim Novak, Odri Hepbern, Vanesa Redgrejv ….

Nakon slavnih šezdesetih usledila je decenija puna svađa i razmimoilaženja. Patricija Guči se u knjizi s gorčinom priseća sedamdesetih godina koje su označile početak kraja i bile obeležene raskolima unutar porodice – neki su želeli da izađu na berzu, drugi su želeli da zadrže porodičnu firmu. Vremenom je porodica u potpunosti izgubila vlasništvo – sve akcije su 1993 godine prodate jednoj arapskoj kompaniji. U knjizi je opisan i skandal iz devedesetih – Mauricijo Guči, stric Patricije Guči, ubijen je u četrdesetsedmoj godini, a mediji su se surovo obrušili na članove porodice Guči baveći se motivima i razlozima ovog ubistva. Istraga je trajala dve godine i utvrdila da je ubistvo iz osvete naručila bivša žena Mauricija Gučija. Sve je ostavilo mučan utisak, uticalo na reputaciju i odrazilo se na sve članove porodice.

Patricija Guči je navela da je želja da predoči istinu bila jedan od motiva za nastanak knjige. Istakla je da smatra da je njena porodica zaslušna za formiranje tipičnog italijanskog stila i njegov plasman, te da sve kultne Guči predmete, samo malo dorađene, i danas možemo da vidimo u izlozima širom sveta.

„Ova knjiga se čita brzo, u jednom dahu, pisana je jednostavnim jezikom, izaziva emocije u čitaocu. Srećna sam što sam imala priliku da ispišem istoriju svoje porodice i pozabavim se samim nastankom svih Guči proizvoda“, zaključila je Patricija Guči na beogradskoj promociji.

Spisateljice Ženski knjiški trio: Dubravka Ugrešić, Mira Otašević & Sara Stridsbeg pagecover Kreativni centar: Fudbal i muzika – male radosti življenja Igor Marojević Promocija knjige “Prave Beograđanke” Igora Marojevića u Delfi Caféu LAguna DSC_7830 Nagrada za Lagunu na sajmu knjiga · ·