Naslovna ilustracija - Platibelodon (wallpapername.com)
U VAZDUHU · životinje

Porodično stablo azijskog i afričkog slona bilo je mnogo razgranatije u prošlosti nego što je danas. Proboscidi, odnosno surlaši, postoje već milionima godina i razvijali su se u vreme kada Zemlja nije izgledala kao što izgleda danas.

Rana istorija ovih životinja, čiji su prvi predstavnici više podsećali na svinju nego na slona, dugo je bila ograničena na afrički kontinent. Kada je pomeranje kontinentalnih ploča omogućilo osvajanje drugih teritorija surlaši su već bili velike životinje s karakterističnim kljovama, sposobne da nasele mesta na kojima ih danas ne očekujemo.

Malo je poznato da su, pored mamuta, mnoge vrste surlaša uspešno živele i na teritoriji Srbije. Do kraja jula, u galeriji Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, možete pogledati izložbu o ovim neobičnim bićima, a u ostatku teksta potražite zanimljivosti o pet vrsta surlaša čiji su fosilni ostaci pronađeni u našoj zemlji.

Gomfoterijum

Pripadnici familije kojoj pripada Gomphoterium angustidens pojavili su se pre oko dvadesetak miliona godina. Danas je poznato više od deset izumrlih vrsta, koje su bile rasprostranjene u Evropi, Aziji, Africi i Severnoj i Južnoj Americi. Većina je dostizala veličinu slona ali, za razliku od njega, gomfoterijumi su imali razvijene četiri kljove – dve u gornjoj i dve u donjoj vilici.

Platibelodon

Evolucija se veoma poigrala izgledom platibelodona, što je naučnike navelo na stranputicu. Ranije se verovalo da je ova životinja verovatno koristila široke donje kljove, koje podsećaju na lopatu, da bi vadila i filtrirala biljke iz močvarnih oblasti. Proučavanje zuba otkrilo je da se platibelodon ipak hranio čvrstim biljkama iz suvljih regiona, dok je oštra donja ivica kljova služila i za guljenje kore sa drveća.

Anankus

Impozantani Anancus arvernensis živeo je pre nekoliko miliona godina i veoma je podsećao na današnje slonove, ako izuzmemo nešto kraće noge i neizmerno veće kljove. Naučnici veruju da je ova tri metra visoka životinja naseljavala šumske oblasti i da je izumrla kada je drveće ustupilo mesto travnatim površinama. Kljove su verovatno korišćene za odbranu, a mogle su dostići dužinu od četiri metra.

Prodinoterijum

Dinoterijumi predstavljaju posebnu evolutivnu granu u okviru surlaša i živeli su od pre deset miliona godina do pre 10 000 godina. Prodeinotherium bavaricum, koji je naseljavao prostore severne, centralne i istočne Srbije, jedan je od tipičnih predstavnika familije. Bio je težak oko četiri tone i imao je donje kljove povijene nadole. Moguće je da su one omogućavale ovoj životinji da sklanja grane dok surlom poseže za hranom.

Dinoterijum

Poput prodinoterijuma, od kog je evoluirao, Deinotherium proavum takođe može da se pohvali nedostatkom gornjih kljova i donjim koje su povijene nadole. Od prethodnika se, međutim, razlikuje po većim merama – dostizao je visinu od četiri metra i težinu od 10 tona, čime opravdava naziv koji se sa latinskog jezika prevodi kao strašna životinja. Povučeni, veliki nosni otvori otkrivaju i da je dinoterijum, za razliku od prodinoterijuma, imao znatno dužu i upotrebljiviju surlu.

mace u nevolji Mačke koje su same sebe dovele u nevolju baby-chameleon000 Ove slike beba kameleona će vam sigurno izmamiti osmeh I-photographed-6-dogs-and-their-possessions-to-show-you-the-life-they-live-5acf1d260f5e8__880 6 fotografija koje ilustruju svakodnevni život pasa BeEIhdQnt03-png__700 Tužne istine o životinjama koje verovatno niste znali ·