Pivologija
PULS GRADA · gastro

Nižu se beogradski beer-shopovi i tap-roomovi. Nakon decenija u kojima nam ponuda ječmenih napitaka staje na prste jedne ruke sada je moguće kušati piva utrostručenih postotaka alkohola, s ukusima čokolade ili čilija, do piva s medom, morskom vodom pa čak i s životinjskim izmetom. Izbor je sloboda, ali onda kada se u njemu snalazi. Za to je potrebno znati osnovne stvari, šta je to zapravo pivo.

Pivo je starije nego što istorija pamti. Pojedini istoričari tvrde da je čak potreba za pravljenjem prapiva dovela do prestanka nomadskog života i nastanjivanja na jednom mestu, da su prve ljudske naseobine nastale radi uzgajanja pšenice i zbog ovog napitka. Kako bilo, pivo i čovečanstvo su od tada nerazdvojni.

Najgrublja podela svih tipova piva bila bi u dve grupe u koju bi većina stala: lager i ejl (ale). Lager i ejl različito fermentišu, ejlovi na visokim temperaturama, dok lageri (nemački u slobodnom prevodu: skladištiti) stoje dugo na hladnoj temperaturi. Kvasac koji ih razlikuje kod ejlova pluta gore u pivu za vreme fermentacije, te ejlovi imaju gornju fermentaciju. Lageri imaju donju – kvasac tone na dno.

Pivo na koje smo mi navikli je lager. Noviji je tip, star tek nekoliko stotina godina, dok ejl puni preko veličanstvenih 11000 godina. Većina craft piva, onih koji nastaju u mikropivarama, kod kuće u sopstvenoj režiji ili u pažljivo pripremanim malim serijama, spadaju u ejlove. Prvi su laki i osvežavajući te su stekli veliku popularnost, a tako i masovnost i industrijsku proizvodnju. Ejlovi su punijeg ukusa, mogu biti različitih aroma i baš zato što se većinski prave u malim serijama, a tako i po najrazličitijim zamislima i željama, dolaze u jako puno vrsta.

Raznovrsnost pivske ponude koja nas je zatekla odnosi se uglavnom na različite vrste ejlova. Njih ima jako puno ali izdvaja se nekoliko najpopularnijih.

Porter i stout su bratski britanci. Porter je tamne boje i pravi se kombinacijama prženog slada kako bi dobio na jačini i ima voćkasto-suv ukus. Stout je manje sladak, kremaste pene, a često je i tamnije boje. Najpoznatiji je Guinness.

India Pale Ale (IPA) potiče iz Engleske, kada je Indija bila britanska kolonija, a pivo je dopremano brodovima britanskim vojnicima na službi. Da bi se na tom dugom putu sačuvao kvalitet i aroma, dodavane su velike količine hmelja kao konzervansa. Na svom dugom putu kroz istoriju, IPA je stigla do SAD-a gde se danas najviše pije. Američka verzija IPA-e je American Pale Ale (APA) koji čini najčešći stil piva u SADu, a od IPA-e se razlikuje po nešto jačem ukusu hmelja i prisutnoj aromi citrusa. Mi imamo prilike da ih pijemo u raznim tipovima Kabinet piva.

Pšenična piva su ona kod kojih se umesto ječmenog slada koristi pšenični. Nemačka su hefeweizen, a belgijska witbier – bela piva. Mutni izgled daje im prisustvo pšenice. Razlika između ove dve varijante je što je belgijska nešto laganija i uglavnom ima aromu korijandera i kore pomorandže. Služi se sa limunom. Nama najpoznatiji hefeweizen je Paulaner, a witbier Hoegaarden.

Blonde pivo je svetlo, sveže i blago gorko. Aromu dobija od hmelja a slatkoću od slada, i kod nas je doleteo u vidu Grimbergena.

Što se lagera tiče, kao podvrsta izdvaja se Pilsner koji se razlikuje u sadržaju hmelja i nešto je gorčijeg ukusa. Ime je dobio od češkog grada Plzena i za tu zemlju je i karakterističan nama najbliži je Pilsner Urquell, u prevodu: pilsner original.

Postoji još mnogo podvrsta piva: voćna piva, karamelični amber, jaki bock, manastirski trapisti, svetla ili čak bezalkoholna piva, i za dalje upoznavanje treba podrobnije istraživati, a srećom, sada imamo i gde.

Čili papričice Hot & Sexy: Vruća priča o čiliju D'Espresso D’Espresso: Mesto za odmak od gradske vreve Fine Sushi Fine Sushi Bar dobio pravu restoransku verziju Kozmetičar Kozmetičar: Doručak (za ceo dan)