Plastic free July
životna sredina

Svakog jula u celom svetu održava se akcija koja traje mesec dana, i kojoj je cilj da produbi ekološku svest, ukaže na štetnost plastike, i objasni ljudima kako lako i jednostavno mogu da žive i bez nje. I kako će njihov napor imati vidljive i trajne rezultate.

Akciju Plastic Free July pokrenula je u Australiji istoimena fondacija, 2011. godine. Apelovali su na ljude širom sveta da u toku meseca jula smanje potrošnju plastike, a sve je rezultiralo velikom globalnom akcijom koja se širila iz godine u godinu. Danas u njoj učestvuje dva miliona ljudi u 159 zemalja sveta. Značajno je smanjena upotreba plastike, reciklira se u mnogo većoj meri, a na svetskom tržištu je sve više raznih eco friendly brendova koji ne koriste plastiku – ni u procesu proizvodnje ni u finalnim proizvodima. Dugoročni cilj, i vizija ove globalne kampanje je svet bez plastičnog otpada.

I ovog jula aktuelan je apel – da prihvatite izazov, i da u toku samo jednog meseca odbacite plastiku koja se koristi za jednokratnu upotrebu, te da ovom jeftinom i nerazgradivom materijalu koji zatrpava planetu pronađete alternativu. Da biste zvanično prihvatili izazov potrebno je da se registrujete na sajtu, i saglasite da ćete u toku ovog meseca prestati da koristite plastične kese, baš kao i slamčice, plastične čaše i flaše. I da ćete o ukidanju plastike razmišljati i kada je reč o drugim proizvodima, na duže staze. Potrebno je da navedete i koliko dugo ćete u toku jula meseca istrajati u izazovu, kao i da li ćete raširiti apel – u svojoj školi, kompaniji, lokalnoj zajednici.

Kreiranje navike

Inicijatori akcije Plastic Free July navode da je njen cilj da ohrabri ljude da osmisle drugačiji, zdraviji, svesniji i prihvatljiviji način života u kom se plastika izbegava i zamenjuje drugim materijalima. Na sajtu www.plasticfreejuly.org nalaze se mnogi saveti, kao i besplatni priručnik – 80 saveta kako živeti i proizvoditi sa manje plastike (80 tips how to live and produce with less plastic). Smanjenje upotrebe plastike, objašnjeno je, nije ništa drugo do kreiranje navike, a nauka je dokazala da radnje i aktivnosti koje uzastopno ponavljamo 21 dan prelaze u naviku. Oni koji su ranijih godina učestvovali u Plastic Free July izazovu nastavili su da brinu i razmišljaju o planeti, i da preduzimaju konkretne akcije u svom mikrosvetu.

Može i bez plastike

Neki od saveta su da pametno kupujete (da razmislite da li vam je zaista potrebno nešto plastično i sa čim biste to mogli da zamenite), da plastične slamčice zamenite onim od papira, bambusa ili stakla, da umesto omraženih plastičnih kesa koristite platnene cegere, da pijete kafu iz kartonskih čaša, te da kupujete voće, povrće i druge namirnice u kartonskoj ambalaži, i da plastične posude za hranu zamenite onim od drugih materijala.

Saveti u korisnom priručniku odnose se na izbore u prodavnici, u restoranu, kod frizera, kod kuće. I otkrivaju koliko znanje o tome šta je sve plastično može da utiče na promenu svesti. Na primer, plastika je deo dezodoransa, kozmetičkih proizvoda, sredstava za higijenu i čišćenje. U svetu postoji sve više ekološki svesnih proizvođača koji izrađuju proizvode bez plastike – možete da se odlučite za njihove proizvode, ili da ono što vam je potrebno sami napravite kod kuće sa raspoloživim prirodnim sastojcima. Pametan savet je i da deci ne kupujete plastične igračke ili instrumente, i da kuću ne ukrašavate detaljima od plastike. Kada je moda u pitanju, preporuka je da izbegavate poliester i druge veštačke materijale, i da se okrenete održivoj, ekološkoj modi u kojoj i u procesu proizvodnje i u finalnim proizvodima izostaje plastika. Priručnik na sajtu australijske organizacije otkriva i da je bambus jedan od najodrživijih materijala na svetu, i kao takav, savršen materijal za mnogo toga – od četkica za zube, escajga, kuhinjskog pribora, do lampi, igračaka, delova nameštaja… Priručnik otkriva i zašto treba sebi da ukinete impulsivnu kupovinu, i podseća da su pametne šoping opcije jednostavnost, održivost, pristupačne cene.

Izbor za budućnost

Plastika guši planetu, ugrožava biljke i životinje, okeane i mora, ljudsko zdravlje… Nerazgradiva je i jeftina, i posebno opasna za sve morske životinje. Posledice ljudskog nemara i bahatosti su strašne, i mnogo je užasavajućih prizora iz raznih krajeva sveta, i poražavajućih podataka. Jedan od njih je i da će do 2050. godine na svetu biti više tona plastike nego tona žive ribe u morima i okeanima. Dovoljno je razloga da se zamislite, i prihvatite svoju odgovornost. I da nešto učinite po tom pitanju.

charles-koh-607576-unsplash-696x464 Starbucks uvodi neočekivanu novinu od jeseni Primer Pixelate Jedinstveni ekološki mural od limenki na EXITU Green Fest filmski konkurs h Otvoren filmski konkurs za Green Fest 2018 Otvaranje Dunavskog eko parka u Smederevu 4 Posetite Dunavski eko park u Smederevu · · · · ·