Pobori
PULS GRADA · destinacija

Na 800 metara nadmorske visine i na samo desetak kilometara od Budve, put prestonice Cetinja vinućete se u planinsku oazu mira i vegetacijskog raskoša, u naselje Pobori.

Za ovu divlju avanturu nepristupačnim putevima do nestvarnih pogleda možete doći samo džipovima, što daje posebnost ovom obilasku.

Praktično nazvana safari tura, doduše, bez mogućnosti nailaska na lava, ali s velikom verovatnoćom da sretnete medveda (to bar tako deluje u zimskom periodu). Divlje svinje je već potpuno izvesno da ćete videti. Ovaj kraj obiluje divljim životinjama za strastvene lovce.

Doprinosivši prirodi i svom hobiju, lovačko udruženje ovog kraja produžava pojedine životinjske vrste, stvarajući prirodni balans životinjskog sveta u ograđenim rezervatima na prirodnom staništu, te tako lako možete da se susretnete oči u oči s nekoliko divljih svinja.

Reklo bi se da takvi uslovi ovo naselje ne čine pogodnim za život, pa se i nije moglo videti previše domova s naseljenim življem. Ipak to ne znači da nema onih koji nikad ovu divljinu ne bi menjali za urbane sredine. Posebna duhovna veza, koreni i poreklo presudni su da u ovom mestu žive upravo oni koji su zasićenjem od „normalnog“ života tu našli svoj mir i koji rado žele da ugoste i s ponosom pokažu svakom gostu šta ovo planinsko podneblje pruža.

Da bi ugođaj bio potpun familija Brajić iz Pobora izgradila je čak i Etno selo u cilju oživljavanja davnih vremena s potpunom ponudom koja podrazumeva i prenoćišta s tradicionalnom nacionalnom kuhinjom: njeguškim sirom i mesnim specijalitetima, pečenjem ispod sača, pitama od heljdinog brašna, domaćim mlekom i povrćem.

Ljubazna domaćica prepričava zadovoljstvo svojih posetilaca koji su oduševljeni time što mogu biti dovoljno udaljeni od buke i gužve, gde gost danju uživa u moru i suncu na plaži, a noću se na čistom planinskom vazduhu odmara u bliskoj vezi prirode i tradicije.

Trpeza obiluje odličnim njeguškim pršutom i kozjim sirom.

„Naše koze, ovce i krave po cijeli dan nesputano pasu ovdje u obilju zelenila što ovaj potpuno zdrav sir mnogo razlikuje od drugih“ – ponosno ističe vredna domaćica, videvši naše oduševljenje pri svakom zalogaju posluženog sira, dok u ruci drži i mazi tek rođeno prase.

Posle odličnog obroka idemo nazad u džipove, pa na put u planinu, u obilazak manastira Stanjevići. Tu se prvobitno nalazio dvorac Crnojevića, koji su vladali Crnom Gorom, ali je sva njegova burna istorija uglavnom povezana sa svetorodnom lozom Petrovića.

Crkvu Svete Trojice podigao je vladika Danilo 1710. godine po povratku iz Rusije, od sredstava koja je tamo prikupio. Dvorac uz koji je sagrađena crkva Danilo je pretvorio u konak. Od 1710. do 1839. godine, pošto je bio razoren Cetinjski manastir, Stanjevići postaju sedište Mitropolije, duhovni, ali i svetovni centar Crne Gore. Posle Danila, ovde su boravili vladike Sava, Vasilije, Sveti Petar Cetinjski i Njegoš.

Iza samog manastira nalazi se pećina, prilično duboka. I ona, kako je planirano, postaje crkva. Neobična, s kamenim zidovima i svodom, jednostavna. Nju podiže jedna gospođa iz Budve, kojoj za sada ne spominju ime, za pokoj duše svog sina. Manje je poznato da je baš u ovom manastiru Njegoš pisao Luču mikrokozmu, religiozno-filosofski spev velike vrednosti. Ovde je za sveštenika rukopoložen Dositej Obradović; u Stanjeviće je, prikupljajući narodno blago, stizao i Vuk Karadžić.

U okviru manastira je i radionica voštanih sveća, odakle se snabdevaju crkve širom primorja. Glavni cilj za sada je konačna obnova celog kompleksa: posao je veliki, ali je takva i želja da se on dovede do kraja. Dostupan je, dakako, i turistima koji obilaze starine, a kojima će imati ko da priča dugu, bogatu i slavnu istoriju doma dinastije Petrović – Njegoš.

Put nastavljamo dalje u potrazi za dobrim vidicima na živopisnu jadransku obalu, usput uživajući u prirodnoj divljoj i netaknutoj lepoti, koja za sada prkosi vremenu i nekako želi da ostane nedostižna i podložna promeni ljudskom rukom, ostajući verna Bogu koji je klesao po uzoru na božanske vrtove.

Deo ovog nesvakidašnjeg krajolika pripada nacionalnom parku Lovćen i presecaju ga brojne planinarske i pešačke staze koje vas mogu odvesti do obale mora, ali i do vrha ove planine i čuvenog Njegoševog mauzoleja. U prilogu ove priče postoji legenda ovog mesta o viševekovnom hrastu koji je posadio lično Petar Cetinjski, a kome je bezbožni meštanin odsekao granu, i zbog toga ubrzo smrtno stradao od udara groma…


cover Golubački grad: Najlepša tvrđava u Srbiji otkriva svoje tajne Plaže Montenegro Budva: Top 5 plaža za uživanje u septembru i oktobru Rafailovići Rafailovići – ukoliko želite savršen primorski odmor Stari grad Ulcinj Stari grad Ulcinj: Najromantičnije mesto na jugu Jadrana · · · · ·