Mladi
PULS GRADA · aktuelno

Izmenjena slika sveta u poslednjih trideset godina, koja se ogleda u ekonomskim, društvenim i kulturnim promenama, dosta je uticala na formiranje mladih ljudi rođenih od sredine osamdestih pa sve do ulaska u novi milenijum. Neoliberalni kapitalizam i zakoni tržišta, ali i očekivanja drugih (od roditelja, preko obrazovnog sistema, pa do poslodavaca) stvorili su dodatni pritisak na ove mlade ljude da moraju da budu bolji, obrazovaniji i konkurentniji kako bi uspeli u životu. Postali su veći perfekcionisti od prethodnih generacija. Uočivši ove promene, APA (American Psychological Association) je po po prvi put pokušala da istraživanjem utvrdi generacijske razlike u perfekcionizmu.

Perfekcionizam se definiše kao izrazito velika želja, najčešće iracionalna, da se bude savršen u svim sferama života, ali i tendencija da se bude kritičan prema sebi i prema drugima. Ogleda se u visoko postavljenim ciljevima, visokim standardima, velikim očekivanjima, težnji da se bude nepogrešiv, ali koju prati i preterana zabrinutost zbog mogućih grešaka i velika ranjivost ukoliko visoko postignuti ciljevi nisu ostvareni. Ranije se smatralo da je ova osobina jednodimenzionalna i uglavnom negativna, zapravo maladaptivna. Danas se zna da je višedimenzionalna i postoje različiti multidimenzionalni testovi kojima se meri nivo perfekcionizma, a isto tako novija istraživanja pokazuju da perfekcionizam može da bude i pozitivna tj. adaptivna osobina, kada osobe zbog visokih ali realno postavljenih ciljeva postižu znatno bolje rezultate i zbog toga osećaju unutrašnje zadovoljstvo, kao i potrebu da dodatno aktiviraju unutrašnju motivaciju.

Međutim, može da bude i negativna ili neurotična osobina i tada osobe ne postižu nikada unutrašnje zadovoljstvo postignutim, uvek misle da mogu više, bolje, da su druge razočarali, da ne vrede dovoljno i tada perfekcionizam, kao takva maladaptivna osobina, negativno utiče na mentalno zdravlje i može da bude faktor za nastanak određenih mentalnih poremećaja. Brojna su istraživanja koja dovode u vezu depresiju, anksioznost, suicidne misli, anoreksiju i opsesivno-kompulzivni poremećaj sa prefekcionizmom, kao i određene psihosomatke bolesti. U pomenutom istraživanju koriščena je Multidimensional Perfectionism Scale (Hewitt & Flett, 1991), autori istraživanja su Thomas Curran i Andrew P. Hill, i istraživanje je obuhvatilo populaciju američkih, britanskih i kanadskih studenata na uzorku od 41.641. Pomenuta skala meri tri dimenzije perfekcionizma ili tri različita vida perfekcionizma i oni su poznati kao perfekcionizam prema sebi, prema drugim osobama i socijalno propisani perfekcionizam, to je treći vid perfekcionizma u kome osoba iz spoljašnje sredine dobija visoko postavljene ciljeve, to bi bio nametnuti perfekcionizam.

Rezultati istraživanja su pokazali da nove generacije imaju znatnije povećane vrednosti na sve tri skale, zapravo da imaju veća očekivanja od sebe, od drugih, ali i da im drugi nameću visoke ciljeve. Autor projekta Curran, tumačeći dobijene rezultate, kaže da se današnji mladi ljudi daleko više međusobno takmiče da bi zadovoljili društvene pritiske i oni smatraju da je perfekcionizam neophodan kako bi se osećali sigurnije i kako bi bili društveno povezaniji i korisniji. Druga dimenzija ili drugi vid perfekcionizma, a to je perfekcionizam prema drugim osobama, zauzeo je manju pažnju u tumačenju rezultata. Razlika je uočljivija u poslednje četiri generacije studenata kod kojih su rezultati u merenju perfekcionizma znatno viši u poređenju s prethodnim generacijama. Zanimljivo je da je skoro polovina generacije rođene sedamdesetih godina želela visoko obrazovanje, dok se kod milenijalsa taj procenat popeo na 80 odsto. Autori istraživanja dodaju da povećanje perfekcionizma može negativno da utiče na psihološko zdravlje kod ovih generacija u poređenju s prethodnim.

Promene u društvu, pre svega dirigovane ekonomskim promenama, dovode i do promena u nekim drugim osobinama kod mladih ljudi. Već je uočeno da se forsiraju, ili da ih društveni i kulturni kontekst izaziva (različita su tumačenja), i neke druge promene u psihološkom funkcionisanju novih generacija, kao što su narcizam, poželjna ektraverzija i povećan neuroticizam, a ovo istraživanje je pokazalo i povećan perfekcionizam. Generalno, autori projekta navode tri velika društvena faktora koja su dovela do porasta perfekcionizma. Najpre je to neoliberalni kapitalizam i naglašeno jačanje individualizma, takmičarskog duha i konkurencije. Savremeni obrazovni sistemi jako podstiču takmičarski duh, koji je do određene granice zdrav i poželjan, a preko nje stvara preterano antagonizirane pojedince. Drugi faktor je dominantna doktrina meritokratije. Uspon na društvenoj lestvici, položaj i moć zavise od individualnog uspeha pojedinaca, od stečenog obrazovanja i od veština koje poseduje. Tako se pojedinac kroz liderske pozicije penje na društvenoj lestvici zahvaljujući svojim sposobnostima, a to je često uslovljeno savršenošču, perfekcionizmom i obavezno takmičarskim duhom. Meritokratija podrazumeva da je položaj zaslužen sposobnostima i da je u vezi sa postignućem, obavezno je merljiv, proverljiv i zasnovan na dotadašnjim rezultatima. Treći faktor je porodica kao neko ko spolja nameće perfekcionizam deci, zapravo porast anksioznih i preterano zahtevnih roditelja, kojima je, opet s druge strane, takođe društveno i ekonomski nametnut ovakav vaspitni stil kako bi decu što bolje osposobili za život u savremenom svetu.

collage 12 tipova ljudi na plaži ana_popovic_photo_by_mark_goodman_03 Svetska bluz zvezda Ana Popović nastupa na BELEF-u Narodni muzej 3 Novo radno vreme Narodnog muzeja Mama-Shelter-Belgrade-05-18_142 Mama Shelter Beograd: Na listi 10 najboljih hotela sa terasom · · · ·