Gomilanje stvari (foto: Geoff Johnson)
PULS GRADA · zdravlje

Kažemo da neko ima sindrom opsesivnog gomilanja stvari kada preterano sakuplja nepotrebne predmete a potom se i bolesno vezuje za njih. Tada osoba nema sposobnost da se na bilo koji način odrekne tih nagomilanih i nepotrebnih stvari, ne želi da ih pokloni, proda, reciklira ili jednostavno baci u kontejner. U najgorem slučaju stanovi ovih osoba liče na nesređena skladišta i deponije otpada, a život u njima postaje nefunkcionalan.

U poslednjem DSM-5 (Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Fifth Edition) koji je 2013. izdala APA (American Psychological Association) opsesivno gomilanje stvari se tretira kao poseban poremećaj (Hoarding Disorder). Do stvari se najčešće dolazi kupovinom, dobijanjem i nasleđivanjem, ali kada osoba ima preteranu potrebu za gomilanjem, onda ona prisvaja i sve ono što su drugi odbacili. Nemojte se začuditi kad vidite čoveka, koji ne izgleda siromašno, kako uzima odbačeni, stari i pohabani tepih ili komad raspadnutog nameštaja koji je ostavljen pored nekog kontejnera. Njima jednostavno sve treba i nikada se ne zna za šta nešto može da se iskoristi. Čuvaju se materijalno i upotrebno totalno bezvredni i nefunkcionalni predmeti – pokvareni aparati, slomljeno posuđe, stare novine i časopisi, pocepane čarape, često i potrošena ambalaža od sredstava za ličnu higijenu, stari računi. Mada se višegodišnje čuvanje računa kod nas pokazalo kao korisna navika, a ne kao mentalni poremećaj, kako bi trebalo da bude, kada je Infostan pre nekoliko godina odlučio da naplati neke navodno stare dugove.

Zašto nastaje poremećaj gomilanja stvari?

Ne zna se pouzdano šta izaziva ovaj poremećaj. Nekada su to ljudi koji su od roditelja dobijali poruke kako treba biti štedljiv, kako treba paziti i čuvati stvari, a nekada je uzrok pretrpljena velika nemaština i život u ekstremnom siromaštvu tokom ranog detinjstva. Postoje studije koje pokazuju povezanost nekih crta ličnosti s ovim poremećajem, ponekad je uzrok traumatični događaj i gubitak bliske osobe. Uglavnom se javlja u ranoj adolescenciji i traje tokom celog života ukoliko se ne potraži stručna pomoć.

Ljudi koji pate od ovog poremećaja i sami nekada osete da im je kvalitet života narušen, ali ne mogu bez stručne pomoći da se oslobode ove potrebe. Nekada se vredne stvari čuvaju s totalno bezvrednim, nekada se novac i dokumenta gube u ovakvom neredu. Uslovi života su do te mere narušeni da često ne mogu da koriste kuhinju, krevet, stolicu jer su sve površine zauzete nagomilanim predmetima. Ne mogu kvalitetno da očiste prostor, da spreme hranu ili da se odmore i naspavaju.

Kako da znate da li imate ovaj poremećaj?

Treba naglasiti da postoje ljudi koji vole da poseduju stvari, ali sve dok im gomilanje ne narušava kvalitet života, sve dok je u određenoj prihvatljivoj meri i količini, ne predstavlja poremećaj. Isto tako ljudi vole da čuvaju neke sitnice koje imaju sentimentalnu vrednost, problem kod ljudi koji imaju ovaj poremećaj je u tome što sve sakupljeno ima sentimentalnu vrednost i svaki pokušaj odvajanja od te stvari izaziva nepodnošljivu patnju. Često su izolovani od drugih ljudi i gube socijalne kontakte jer ih je sramota da prijatelje i rođake pozivaju u svoj nesređeni dom. Deca odrasla u ovakvim kućama razvijaju snažan osećaj stida, prisiljeni su da žive izolovanim životima iako to ne žele. Ponekad se neumereno gomila hrana i namirnice koje se pokvare ili im istekne rok upotrebe, ali se i dalje ne bacaju. Nekada moraju komšije da intervenišu zbog opasnosti od zraze ili požara i da ih zakonski nateraju da urede prostor, posebno ukoliko uzurpiraju i zajedničke prostorije.

Sreća Jednostavne navike srećnih ljudi Materinstvo Nauka otkrila idealne godine za materinstvo praznici Detoksikacija nakon praznika Spavanje Zašto je „snuzovanje“ loše za naše telo · ·