Voz
U VAZDUHU · urban flash

Ako vam se dešava da svakog ponedeljka počinje novi ciklus mučnog razmišljanja o tome kako izgurati još jednu radnu nedelju, i koliko je ostalo još takvih radnih nedelja do penzije, ako vam se čini da je vikend daleko a poslednji se prebrzo završio, posebno ako uz takve negativne misli idu i određene zdravstvene tegobe, onda je to već znak da vas trenutni posao preterano iscrpljuje. Sve to se dodatno pogoršava kod ljudi u srednjim godinama.

Jedno istraživanje objavljeno u Melbourne Institute Worker Paper pokazalo je da bi broj radnih sati do 25 nedeljno bilo optimalno radno vreme za kvalitetno fizičko i mentalno funkcionisanje zaposlenih između 40 i 50 godina. Kod zaposlenih čija radna nedelja traje između 50 i 55 radnih sati dolazi do hroničnog umora i pada koncentracije, a to se posebno primećuje kod osoba starijih od 50 godina. Kod zaposlenih u istraživanju koji su redukovali radno vreme do 25 sati nedeljno došlo je do poboljšanja u kognitivnom funkcionisanju, imali su bolje pamćenje, veću sposobnost zaključivanja i apstraktnog mišljenja, kao i bolje specifične veštine. Pored psihičkih i intelektualnih sposobnosti, zaposleni u istraživanju su imali i upitnike o opštem zdravstvenom stanju, telesnim bolovima, vitalnosti, emotivnom i društvenom funkcionisanju.

Određen broj radnih sati tokom nedelje je poželjan da bi ljudi u srednjim godinama zadržali vitalnost, kognitivne sposobnosti, motivaviju i slično. Međutim, poslovna preopterećenost dovodi do stresa, hroničnog umora, opadanja koncentracije, slabljenja pamćenja kao i do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja organizma, gubitka energije i vitalnosti. Na ovaj način poslodavci rizikuju da izgube dragoceno profesionalno znanje i iskustvo zaposlenih u srednjim godinama ukoliko im ne omoguće kvalitetan balans između optimalnog broja radnih sati godišnje i slobodnog vremena neophodnog za odmor i razne aktivnosti nakon posla, koje bi mogle zaposlenima da poboljšaju, ili što duže očuvaju, fizičko i mentalno zdravlje.

Neka istraživanja su pokazala i pad produktivnosti do koga dolazi zbog povećanja broja radnih sati nedeljno. U knjizi Time on Our Side: Why We All Need a Shorter Working Week grupa autora se u različitim esejima bavi pitanjima koliko je vreme dragocen ljudski resurs i koliko je produženje radnog vremena dovelo do pada produktivnosti, što direktno pogađa ne samo zdravstveno stanje pojedinca, već celokupnu ekonomiju jednog društva i kvalitet života u jednoj društvenoj zajednici.

Postoje agencije koje se bave ljudskim resursima, neke od njih su specijalizovane za pružanje usluga zaposlenima u srednjim godinama koji su ostali bez posla na prethodnom radnom mestu i one takođe percipiraju ovaj problem, s tim što rešenje vide u različitim fleksibilnijim oblicima radnog vremena. S druge strane, retke su evropske zemlje koje bi bile spremne da promene zakonske regulative u smeru poboljšanja uslova i skraćenja radnog vremena, dok u nekim drugim zemljama, kao što je slučaj kod nas, dolazi do pogoršanja uslova nakon donošenja novih zakona o radu.

aphukenbrakecover Urnebesna reklama za „lek“ za roditeljstvo 6-71-cover Avanture olovnih vojnika iz Drugog svetskog rata u današnjem svetu 1517486876-0-cover „Ljudska fontana“ koja će vas slatko nasmejati halloween-2893710_960_720 10 znakova da si veštica · · · · · · ·