Sarajevo Film Festival
KULTURA

Sarajevo, grad u kome se svake godine odigrava jedan od najvažnijih filmskih festivala u regionu, spoj je istoka i zapada, poznatog i egzotičnog, starog i modernog. Kontrasti su svuda. Arhitektura, oblačenje, hrana i piće… Sve to dolazi u sijaset različitih varijeteta. U takvom okruženju, već gotovo četvrt veka, svoj život živi Sarajevo film festival.

U glavnom gradu BiH je ove godine, tokom osam festivalskih dana i u okviru 18 programa, prikazano 235 filmova. U najkraćem, post festum je sledeći…

„Srce Sarajeva“ za najbolji film pripalo je Strašnoj majci, u režiji gruzijske rediteljke Ane Urushadze. Najbolja glumica je Ornela Kapetani (albanski film Buđenje dana). Nagradu za najboljeg glumca dobio je Šerban Pavlu za rumunski film Meda ili ne tako sjajna strana stvari, a za isti film nagrađen je reditelj Emanuel Parvu. Pored ova tri filma u bogatom programu su se izdvojili mnogi zanimljivi naslovi, a među njima i nekoliko u režiji srpskih autora.

Moj favorit u takmičarskom programu je bilo gruzijsko ostvarenje Taoci. Priča o krtim idealima i upropašćenoj mladosti je smeštena u Sovjetsku Republiku Gruziju, u 1983. godinu. Scenario je zasnovan na istinitoj priči: grupa mladih odlučuje da otme avion i pobegne u Tursku, na „truli Zapad“. Beg iz Tbilisija se pretvara u krvavi košmar koji počinje da proždire one koji su imali nesreću da se zadese na kobnom letu. Taoci su u Takmičarskom programu Sarajeva imali regionalnu premijeru, dok je svetska održana na filmskom festivalu u Berlinu u prestižnom programu „Panorama specijal“ na kome je ove godine prikazan i naš Rekvijem za gospođu J. (film Bojana Vuletića je takođe prikazan u Sarajevu, u okviru ne-takmičarskog programa „U fokusu“).

Izvan konkurencije je u Sarajevu prikazan izvrstan bosansko-slovenačko-hrvatsko-nemački film Muškarci ne plaču, post-ratna drama rađena sa jasnim festivalskim pretnezijama. Debitant Alen Drljević dobro koristi bosanske, hrvatske, slovenačke i srpske glumačke adute, a u podeli se posebno ističu Boris Isaković, Leon Lučev i Sebastijan Kavaca. Ovo je kamerni glumački film, provokativan taman koliko treba, sa prilično jasnom porukom. Rat je završen, život se nastavlja – tragovi u ljudima sporo blede. Pomirenje i oprost su jedine opcije, sve drugo je put u propast. Tema poput ove je morala biti pažljivo obrađena, pa ne smetaju neka stereotipna rešenja. Postavka (ratni veterani sa različitih strana se okupljaju na pshiho-seansi kojom rukovodi Slovenac) jeste čist konstrukt i to, zanimljivo, ne krnji utisak već doprinosi univerzalnosti.

Verovatno najveći hit ovogodišnjeg izdanja festivala bila je Žaba, bosansko-makedonsko-srpsko-hrvatska koprodukcija u režiji Elmira Jukića. Ovaj film je u Sarajevu doživeo svetsku premijeru, i to pred nekoliko hiljada gledalaca, u bioskopu na otvorenom Raiffeisen Open Air Cinema. Film je nastao po scenariju Pjera Žalice zasnovanom na istoimenoj i dugovečnoj drami Dubravka Mihanovića. Emir Hadžihafizbegović glumi Zeku, berberina i bivšeg borca, koji na Bajram poziva brata Bracu (Aleksandar Seksan) i prijatelja Švabu (Mirsad Tuka) s namerom da iskoristi praznično raspoloženje i bratu, kockaru i alkoholičaru koji je nedavno dobio otkaz, ukaže na greške koje pravi. Ali, Braco ne želi da sluša Zeku, te na videlo isplivavaju problemi u porodicama braće, kao i ratne traume koje ih još uvek muče. Žaba je i najbolje ocenjen film od strane publike na 23. SFF-u, tako da je u toj kategoriji i nagrađen.

Posebnu pažnju je privuklo prikazivanje uvoda u novu seriju Dragana Bjelogrlića. Osamdesetominutni pilot Senki nad Balkanom je veoma obećavajući – Bjelogrlić i ekipa su, sudeći na ovom uzorku, podigli lestvicu televizijske produkcije u Srbiji. Senke su raskošan projekat krcat intrigama i misterijama, a ako i ostale epizode budu na nivou prikazanog u Sarajevu biće ovo prvoklasni hit koji će prođu imati i izvan Srbije i regiona. (Na portalu City Magazine ćete uskoro biti u prilici da čitate detaljnjiji osvrt na prve dve epizode ovoga ambicioznog projekta, a sve u sklopu priprema za početak prikazivanja serije na malim ekranima u oktobru.)

Takmičarski program „Dokumentarni film“ doneo je dve svetske premijere filmova iz Srbije. Kada dođu svinje autorke Biljane Tutorov je naišao na odličan prijem publike koja je znala da ceni naglašeno polemičan ton ovog ostvarenja, dok je uspešnu premijeru imao i Vodič kroz crnu rupu, reditelja Aleksandra Nikolića i Zlatka Pranjića. Kao deo regionalnih premijera u okviru ovog takmičarskog programa publika u Sarajevu pogledala je Slatko od Ništa, novi dokumentarni film Borisa Mitića u koje je narator legendarni Igi Pop i koji je nekih nedelju dana ranije premijerno prikazan na festivalu u Lokarnu. Gruzijci su ove godine bili veoma uspešni na SFF-u - „Srce Sarajeva“ za najbolji dokumentarni film pripalo Gradu sunca u režiji Ratija Onelija, dok je Biljana Tutorov je za Kada dođu svinje nagrađena od strane Evropske dokumentarne mreže (The European Documenatry Network).

Dva američka favorita prikazana na festivalu su muzička komedija Patti Cake$ i ljubavna melodrama Velika bolest (The Big Sick) – oba prikazana na ovogodišnjem Sandensu. Glavna junakinja prvog filma je Patricija Dombrovski, poznata i pod svojim umetničkim pseudonimima Killa P i Patti Cake$, krupna bela tinajdžerka iz siromašne porodice koja po svaku cenu želi da se proslavi kao reperka (glumi je odlična Danijela Mekdonald). Velika bolest je zasnovana na biografiji glavnog glumca i scenariste Kumaila Nandžianija, američkog komičara pakistanskog porekla, do sada najpoznatijeg po ulozi u seriji Silicijumska dolina. Danijela Mekdonald i Kumail Nadžijani su, svako u svom filmu, ostvarili izvanredne uloge, pa će ovi filmovi, siguran sam, ključno doprineti u njihovom daljem glumačkom usponu.

Crvenim tepihom su, kako što je bilo i najavljeno, prošetale brojne zvezde. Pored Olivera Stouna i Džona Kliza, ovogodišnjih dobitnika počasnog „Srca Sarajeva“, najveću pažnju je privukao vrsni dokumentarista Džošua Openhajmer i, sasvim neočekivano, starleta Maca Diskrecija koja je uspela da se umuva među VIP zvanice i svojom živopisnom pojavom napravi pravu pometnju. Naravno, pored filmova, posetioci su mogli da uživaju u brojim znamenitostima Sarajeva – uključujući posetu i nezaobilaznoj Baščaršiji u kojoj se mogu pronaći odlični ćevapi i turske poslastice. Sarajevska ponuda je, znači, bila potpuna. I za telo i za dušu. Do sledeće godine!

googleartculture-2_cover City letnja preporuka #53: Virtuelna izložba „We wear culture“ 19875148_1673494602692528_6498683056014434265_n1 City letnja preporuka #46: Brod Teatar u Novom Sadu skadarlija-360-sr_cover City letnja preporuka #1: Leto u Skadarliji cebef-baner_Belef2017_cover BELEF 2017: Leti kulturno · · · · ·