Preko 50 glumaca na otvaranju
KULTURA · film/TV

Prošle nedelje su završeni „Filmski susreti“, 52. po redu, poznati niški festival na kome se nagrađuju najbolje glumačke kreacije u aktuelnoj domaćoj ponudi.

Na Niškoj tvrđavi, u zvaničnoj konkurenciji, prikazano je „baksuznih“ trinaest ostvarenja – jedanaest srpskih filmova (Stado, Santa Maria della Salute, Afterparti, Zona Zamfirova – drugi deo, Nigde, Rekvijem za gospođu J, Ime: Dobrica, prezime: nepoznato, Slepi putnik na brodu ludaka, Jesen samuraja, Biser Bojane, Kozje uši) i dva strana, jedan većinsko hrvatski (Ustav republike Hrvatske) i jedan crnogorski (Igla ispod praga). Tokom sedam dana festivala živopisni grad na Nišavi postao je odredište ka kome su pohrlili srpski glumci, kojih je ove godine na festivalu bilo u rekordnom broju – preko pedeset. Nišlije i njihovi gosti su sa vidnim uzbuđenjem ispratili glumački defile na crvenom tepihu kojim su prošetali Sloboda Mićalović, Vojin Ćetković, Vesna Trivalić, Bogdan Diklić…

Nagradu za životno delo „Pavle Vuisić“ je ove godine, neposredno pre tradicionalnog vatrometa na otvaranju, dobila vidno dirnuta Svetlana Bojković, a žiri (u sastavu: Jelica Sretenović, Minja Filipović i Ivan Bekjarev) odlučio je da najznačajniju nagradu festivala, gran-pri „Naisa“, dobije Nebojša Glogovac za ulogu u Ustavu Republike Hrvatske. Glavni glumci Šotrinog filma Santa Maria della Salute, Vojin Ćetković i Tamara Aleksić, nagrađeni su u paru – njima su pripale nagrade „Car Konstantin“ i  „Carica Teodora“. Povelja za izuzetnu mušku ulogu uručena je Igoru Đorđeviću (Slepi putnik na brodu ludaka), dok je povelja za izuzetnu žensku ulogu završial u rukama Gorice Popović (Kozje uši). Ova voljena glumica proglašena je i za glumicu festivala pošto je dobila najveći broj glasova publike, a glumci večeri bili su Nebojša Glogovac, Vojin Ćetković, Nebojša Milovanović (za film Nigde), Igor Đorđević i Petar Strugar (za film Jesen samuraja).

Povelju za epizodnu mušku ulogu osvojio je iskusni komičar Marko Gvero (Stado), dok je povelju za najbolju žensku epizodnu ulogu dobila sve traženija Jovana Gavrilović (Rekvijem za gospođu J). Mlada Vanja Nenadić je za Biser Bojane osovjila priznanje za najbolju debitantsku ulogu, dok je u  nezvaničnoj konkurenciji po prvi put dodeljena nagrada „Milorad Mandić Manda“ za najbolja komična uloga – ona je pripala Nikoli Koju za film Stado.

O većini filmova koji su prikazani u Nišu već smo pisali na portalu City Magazina ili u našem štampanom izdanju, pa ću se ovom prilikom fokusirati na ostvarenja o kojima ranije nije bilo reči. Dugometražni igrani film Nigde, po scenariju i u režiji Predraga Velinovića, svoju svetsku premijeru imao je upravo u Nišu – gotovo istovremeno kad i na filmskom festivalu u Montrealu. Nigde je četvrti Velinovićev dugometražni bioskopski film, a njegov nastanak je trajao duže od pola decenije. Prve vesti o snimanju u medije su dospele još 2011. godine. U međuvremenu je projekat doživeo brojne promene – uključujući i izmenu glavnog glumca (umesto prvobitno planiranog Vujadina Miloševića, glavnu ulogu Antoana je preuzeo iskusniji Nebojša Milovanović) i prerade scenarija. Krajem decembra 2012. godine Večernje Novosti su izvestile da je Velinović u Stokholmu i njegovoj okolini snimio neke od poslednjih scena, ali, eto, premijera se dogodila tek krajem avgusta 2017. godine. U biti, priča filma je veoma jednostavna – nakon ratnih 1990-ih koje su ih pomele i obogaljile, troje Srba (Antoan i njegova žena Nataša, njihov prijatelj Bure) odlučuju da napuste Srbiju i presele se u Švedsku. Nataša nakon izvesnog vremena diže ruke od supruga, kockara koji ne može da sačuva posao, te se sa njihovom kćerkom seli kod svog kolege, dobrostojećeg Šveđanina. U dalekoj zemlji Antoan tone u sve dublju depresiju, često se prisećajući ratnih trauma, a jedinu utehu mu pruža prijatelj Bure koji za život zarađuje tako što u striptiz klubu nastupa u kostimu majmuna… Glavnu komplikaciju izaziva to što priča u filmu nije data hronološki već se dalja i bliža prošlost neprestano mešaju. Naravno, to je legitiman postupak, ali se stiče utisak da u tom mešanju nema koncepta. Film je zbog toga veoma težak za praćenje, često i konfuzan. Bez prethodnog predznanja teško je odrediti kad se film tačno događa, koji je protok vremena i koje su tačne relacije među likovima (ne pomažu ni ogromne razlika u godinama između Milovanovića i Samolova sa jedne, i Marije Bergam sa druge strane – udarni trio bi trebalo da bude približno istih godina, ali je sasvim jasno da je glumica gotovo dve decenije mlađa od kolega). Prekrajanja i sečenja tokom postprodukcije odnela su krupne žrtve. Lik Bureta (Miloš Samolov) je, na primer, ispušten i marginalizovan, gurnut na sam sam rub dešavanja (iako ranije najavljen u prvom sinopsisu, ljubavni trougao između Nataše, Bureta i Antoana je izostao iz konačne verzije filma). Odabir Erola Kadića za ulogu „Karla Bilta“, Šveđanina koji je Antoanu oteo Natašu, potpuno je pogrešan (ostaje nejasno zašto Velinović tu ulogu nije poverio nekom skandinavskom glumcu – tim pre što je deo filma snimljen u Švedskoj). Nigde će pre svega ostati upamćen kao film u kome je Marija Bergam, zvezda predstojeće  Bjelogrlićeve serije Senke nad Balkanom, odigrala prvu glavnu ulogu na filmu.

Istog dana kad i Nigde, 26. avgusta, ali u okviru pratećeg programa Kinoregion u niškom bioskopu Cineplexx, prikazan je još jedan domaći film koji je bio u dugoj postprodukciji. Snimanje Snivanih snegova reditelja/scenariste Zoltana Bičkeija počelo je još na leto 2009. godine, a ovo srpsko-mađarsko ostvarenje je premijeru imalo tek ove godine, prvo u Mađarskoj, zatim u vojvođanskim gradovima i Beogradu, a sad i u Nišu. U pitanju je ekstreman art house na mađarskom jeziku, izuzetno hermetičan i zahtevan za praćenje. Radnja je smeštena na kraj XVII veka, u opustošenu Bačku. Veći deo ovog gotovo dvosatnog filma se odvija u porušenom manastiru u koji pristižu glavni junaci – prvo Dugajlija, Hromi i Jednooki, sveže oslobođeni turskog ropstva; a za njima stari žrec i njegova kći, koji uz pomoć vreće semena žele da spasu mađarski narod od potpune propasti. Kamerna postavka u kojoj likovi međusobno razgovaraju na omeđenom prostoru je naglašeno pozorišna. Dijalozi se uglavnom bave mađarskom istorijom i nastojanjem da se prevaziđe trenutna kriza, te pronađe Čudotvorna sekira uz pomoć koje će novi vladar podići svoje sunarodnike iz blata u koje ih je bacila turska najezda (u tom kontekstu treba tumačiti i scene u kojima se Dugajliji „javljaju“ istorijske ličnosti, mađarski vladari – kralj Ladislav, kralj Matija i Atila, Bič Božji). Udarnih pet uloga tumače Nandor Silađi, Friđeš Kovač, Mikloš B. Sekelj, Đerđ Barko i Anita Tot, koji se svojski trude da se izbore sa obiljem dijaloga. Snevani snegovi su najzanimljiviji na samom početku i tokom poslednjih desetak minuta, kada junaci nisu okupljeni u razrušenoj crkvi, ali preostalih 100 minuta predstavlja pravi izazov i za najupornije gledaoce. Pohvale zaslužuju direktor fotografije Jovan Milinov i kostimografkinja Ibolja Morvai koji su, bez obzira na očigledne probleme tokom produkcije, uspeli da ključno doprinesu povremenoj vizuelnoj upečatljivosti filma.

Film Gorana Markovića, Slepi putnik na brodu ludaka, prikazan je na Letnjoj pozornici na Niškoj tvrđavi u nedelju, 28. avgusta. Slepi putnik je, kao dvodelni televizijski film, emitovan na RTS-u na samom kraju 2016. godine, da bi početkom 2017, u okviru 45. Festa, gledaocima predstavljena „bioskopska verzija“ u trajanju od 102 minuta. Ova kostimirana ratna drama je snimljena povodom obeležavanja stogodišnjice smrti čuvenog srpskog književnika Petra Kočića (1877-1916), a prema scenariju iz pera Vuleta Žurića. Film prati Kočićev boravak u duševnoj bolnici za vreme Prvog svetskog rata, u trenutku kada Beograd biva okupiran, kao i pokušaje visokog činovnika austrougarske vlade Koste Hermana da uništi bolesnog pisca. Ljute rivale u filmu glume Igor Đorđević i Aleksandar Đurica (prvobitno je bilo planirano da Hermana tumači Svetozar Cvetković, ali se taj plan izjalovio), a važne uloge imaju Tihomir Stanić, Maša Dakić, Radoje Čupić, Jelena Đokić i Andrijana Oliverić. Marković je iskusan i cenjen reditelj, pa se tako i u ovom filmu vidi njegova finesa i sposobnost da stvori uverljivu, koherentnu i emocijom nabijenu priču. Žurićev scenario je, bez obzira na tragične okolnosti koje opisuje, vrcav i krcat duhovitostima, što svakako dodatno doprinosi pozitivnom utisku – ovo definitivno nije samo još jedna suvoparna filmska adaptacija životopisa poznatog umetnike, u Slepi putnik poseduje dopadljivu živopisnost i sveopštu solidnosti izrade u svim ključnim domenima. Opet, očigledno je i televizijsko poreklo ovog filma što je, pretpostavljam, bila neminovnost.

Paralelne vizije Paralelne vizije: Igrani i dokumentarni muzički filmovi u bioskopu Doma omladine film Ne tako obični filmovi – predlozi za nedelju uveče Vrelo bioskopsko leto Hitovi koji čekaju da budu pogledani: „Vozač“, „Atomska plavuša“ i „Anabel: Stvaranje zla“ tmg-facebook_social_cover Quentin Tarantino: Video recept u stilu poznatog režisera ·