Zrikavci
U VAZDUHU · kolumna

Običaj čuvanja i negovanja zrikavaca zbog njihovih poznatih i priznatih muzičkih sposobnosti, drevni je kineski običaj. Pojedini spisi iz vremena dinastije Tang (618-907) govore upravo o tome. Međutim, to svakako nisu i najstarji pisani tragovi o muzičkom druženju ljudi i insekata.

Izvesno je da su nekada davno dvorske dame kupovale ove pravokrilce i čuvale ih u posebno napravljenim kavezima, ili nekoj vrsti kutija. Pojedini kavezi bili su veoma skupoceni i lepi. Zrikavci su predstavljali damsko društvo, muzičare koji su bili u jedinstvenoj prilici da im svojom „svirkom“ prekrate duge, samotne jesenje noći.

Pa to je u stvari ambijentalna muzika! – rekao bi neko danas. Za vreme dinastije Song (960-1279) zrikavci se pominju gotovo redovno u različitim spisima, najčešće kao izvor razbibrige. Ono što su na dvorovima na zapadu bili lovački psi ili konji, u Kini su bili zrikakavci. Od tih davnih dana, zrikavci se nisu promenili: baš kao i danas, bili su mali, nesposobni da da povrede čoveka, ali spremni da neumorno muziciraju.

Zanimljiva je priča o jednom slavnom kineskom ratniku i zrikavcima. Naime, general Jia Sidao koji je živeo u 13. veku, bio je zadužen za osmatranje i bezbednost granica. Ipak, sudbina je htela da bude upamćen kao veliki muzički poklonik. Tačnije rečeno, kao čovek opsednut muzikom zrikavaca. Toliko je Jia razmišljao o tome gde će i kako naći zrikavce i stalno bio očaran njihovom svirkom, da je polako počeo da zaboravlja i zanemaruje vojničke dužnosti. Kineske granice postale su „bušne“ kao sir, jer je general umesto da brine da li će varvari banuti u zemlju, sav blažen po čitav dan slušao duge koncerte zrikavaca. U svojoj ljubavi prema zrikavcima, otišao je toliko daleko, da nije želeo da brani granicu na određenom mestu kako ne bi povredio naseobinu cvrčaka! Kakav neobičan vojskovođa!

Za vreme dinastije Ming (1368-1644), Kinom je vladao i car Suanzong koji je upamćen kao neprikosnoveni čuvar mira, a pre svega kao kulturan i obrazovan čovek. I on je bio zaljubljenik u muziku zrikavaca. Zrikavci su bili careva omiljena razbibriga: pratio je njihove borbe, muzička nadmetanja i lično se brinuo o svojoj zbirci svirača. U stvari, tokom devetogodišnje vladavine, car Suanzong redovno je slao svoje činovnike i vojnike po selima da istražuju i obaveste ga o svim postojećim vrstama zrikavaca kako bi se omogućio njihov neometani razvoj. Car je ponekad donosio uredbe po kojima bi se zabranjivalo obrađivanje pojedinih delova zemlje, plodnih livada jer su baš tu živeli zrikavci.

Posedovati sopstvene zrikavce, lične muzičare, „veliki“, ili pak „kamerni orkestar“, u Kini je bila stvar društvenog prestiža. Postojale su dve škole „obučavanja“, odnosno držanja zrikavaca; jedni su u pomenutim velikim kavezima (korpama) čuvali isto tako veliki broj zrikavaca koristeći ih pre svega za kockanje, raznorazne hazarderske igre, ili borbe. Shodno tome, zrikavci su predstavljali svojevrsni porok. U Kini su u davna vremena postojali neobični majstori, zanatlije posebnog kova. Bili su to štimeri zrikavaca. Jasno je – bili su izuzetno cenjeni, s obzirom da su vladali veštinom koja se činila nesavladivom. Štimere zrikavaca nazivali su dian yao. Njihovi pokreti mogu možda jedino da se mere sa veštinom današnjih mikrohirurga. Ukratko, trebalo je da malu količinu posebne vrstu smole, slčne kalofonijumu, zagreju do određene temperature, a zatim stave na krilo zrikavca kako bi ga otežali do određene mere i tako mu promenili zvuk – naštimovali ga! Ukoliko bi štimer pogrešio, pomerio za delić milimetara, stavio topliju ili hladniju smolu na krilo, „muzičar“ bi zauvek zaćutao.

Drugi razlog držanja, bio je sasvim drugačiji. Ljudi su ih negovali i čuvali da bi ih slušali, jer im je bilo poznato da je muzika zrikavaca blagotvorna i za dušu i za telo, ukratko – za dobrobit čitavog organizma. Kinezi su znali da muzika zrikavaca oslobođa od napetosti i da i u kućnim prilikama donosi raspoloženje kakvo vlada u netaknutoj prirodi. Zrikavci se najsnažnije čuju posle oluje, kada se sunce ponovo pomalja iza oblaka. Njihova svirka dolazi kao znak smirivanja. Isto bi trebalo da važi i za čoveka. Posle burnog i napornog dana ispunjenog mnogobrojnim obavezama, trebalo bi da nastupi opuštanje. Zrikavci kao da nas obaveštavaju da je ponovo sve mirno, da je sve u redu, da mir vlada prirodom.

Poslednjih godina izvršena su mnogobrojna medicinska i psihološka ispitivanja u vezi sa „muzikom“ zrikavaca: potvrđeno je da na ljude iz sasvim različitih kulturnih sredina, ljude potpuno drugačijih običaja i vere, zrikavci sa svojomm muzikom deluju jednako: donose osećanje spokojstva.

Fotografija, selfie Prozor u dvorište: Nevidljivi odraz užasa Car Edip ( foografija: Joan Albert) SCHNELLFICKEHOSE: Car Edip Internet provokacije Žena na ivici nervnog sloma: Internet fah-idioti Radioaktivni bicikl Utorkom na dva točka: Devojka sa šeširom i radioaktivni bicikl ·