Foto: Nikola Milikić
PULS GRADA · aktuelno

Koja god glupost da vam padne na pamet, moglo bi se ispostaviti da je to deo naše svakodnevice ili će to tek postati. Dvadeset osmog septembra ove godine ljudi su šetali ulicama u kratkim rukavima, cveće je mirisalo u saksijama, a radnici su postavljali novogodišnju rasvetu u centru Beograda. Ako sve ovo gleda, onako elegantno popunjen i crven, Deda Mraz će dobiti infarkt. Sanke po suvom ne mogu, a ne možemo više ni mi. Red je da neko kaže: prestanite da nam otimate praznike!

Nekada su bajkoviti ukrasi imali svrhu. Izazivali su leptiriće u stomaku i najavljivali jedan od najlepših perioda u godini. Kičasti paketići, velike šarene kugle, pahulje i irvasi tu su da nas sredinom novembra podsete da nekoliko dana godišnje imamo pravo da odložimo probleme sa strane, uživamo s dragim ljudima i poželimo normalno stanje u državi. Danas je to nemoguće. Grinč nam je ponovo ukrao Božić i to drugu godinu zaredom. Razvučeni od jednog kraja ulice do drugog, novogodišnji ukrasi u oktobru nemaju nikakvog smisla. Van zimskog konteksta zanimljivi su i upotrebljivi koliko i crnogorsko primorje u januaru.

Probajte i videćete sami. Pogledajte u te degradirane pahulje i shvatićete da je teško osetiti zimske čarolije kad vam Rudolf crvenog nosa izbija oči oko šest meseci, jer, da se ne lažemo, ako sve bude teklo po prošlogodišnjem planu, ukrase i rogonju ispratićemo tek negde u martu, ako budemo imali sreće.

Uprkos tome, gradske vlasti nastavile su da proslavljaju svoj alternativni univerzum kako im se ćefne, mada su se kritike od tada namnožile u dovoljnoj meri da se novogodišnji ukrasi ne upale po mraku. Problem, dakle, ulazi u novu fazu: čemu služi praznična dekoracija, ako nema potrebe da zablista? Dani prolaze u toj zavrzlami, dok čitav tim filozofa ne bi mogao da razluči živimo li u normalnom svetu, ili u onom u kom je sve što je vredno dovedeno do apsurda.

Postavljati novogodišnje ukrase na preko dvadeset stepeni bilo bi kao da se narodni poslanik pojavi u Skupštini s kamenom u ruci i počne da recituje pesmu. Ne, čekajte, to se već dogodilo. Hajmo dalje od kamenog doba. Bilo bi to kao da živimo u suludom društvu u kom svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka veruju da jedan šamar ne predstavlja nasilje. Uh, ni to nije dobro poređenje, jer je reč o zvaničnim podacima. Treća sreća: zamislite, na primer, da gradonačelnik nekog grada treba da odgovara na sudu, to potvrdi premijer, i posle toga se ništa ne desi. Izvinite, opet sam pomešao realnost s nečim što treba da bude nezamislivo.

Znate šta? Kad bolje razmislim, nema ničeg čudnog u novogodišnjim ukrasima postavljenim krajem septembra. Savršeno se uklapaju u višedecenijsku feštu politike i šarene laže koje nam igraju pred očima. Šta je jedan apsurd više? Ljudi, zovite Ginisa i radujte se! Srećna nam Nova Godina! Kao i svih prethodnih, želim nam neki lepši život i manje je*anja u zdrav mozak!

Adidas reklama koja je zapalila javnost Švedska umetnica surovo kritikovana zbog maljavosti IDEA Organic Beograd dobija tri IDEA Organic prodavnice Trendwatching Vodeći marktinški eksperti gosti na Direct Media Akademiji Vreme za sebe Odvojite „Vreme za sebe“