filmovi
KULTURA · film/TV

Bliži se kraj godine, sve više hitova pristiže u domaće bioskope… U pregledu koji sledi, saznajte šta je to najvrednije gledanja na tekućem repertoaru. Biće reči o filmu po scenariju Dž. K. Rouling, povratku Mela Gibsona u rediteljsku stolicu, novom Almodovaru, domaćem filmu „Stado“, Grlićevoj saradnji sa Glogovcem…

Film Fantastične zveri i gde ih naći (Fantastic Beasts and Where to Find Them) je pravo otkrovenje. Umesto kopije Harija Potera, servirana nam je prekrasno stilizovana priča o čarobnjaku Njutu Skamanderu (glumi ga oskarovac Edi Redmejn) smeštena u Njujork, u 1926. godinu. Dizajn filma je besprekoran – od scenografije, preko kostima, do kompjuterskih efekta kojih ima mali milion, ali koji su svi od reda u službi onoga što se zbiva na velikom ekranu. Iskreno, uživao sam. Fantastične zveri je prvi film u franšizi (planirano je pet filmova), u njemu se priča tek postavlja, ali Roulingova nije škrtarila sa zapletom i likovima. Ovo je jedna od onih filmova na koje čovek može da ode i dobro se zabavi, te na dva sata zaboravi sivu i surovu stvarnost u kojoj boravi. Najbolji film Dejvida Jejtasa u njegovoj dosadašnjoj karijeri, i odlična scenario koji potpisuje talentovana Dž. K. Rouling.

Maestro Gibson se vratio… I to na velika vrata. Nakon što smo ga nedavno gledali kao glumca u vrlo dobrom/odličnom akcijašu Zaštitnik (Blood Father), pred nama je sada nova Gibsonova režija. Greben spasa (Hacksaw Ridge) je vraški dobar film – bar od trenutka kada se zahukta. Zasnovan na istinitoj priči o momku (glumi ga Endrju Garfild, bivši Spajdermen) koji je za vreme Drugog svetskog rata odbio da nosi oružje, zbog toga završio na vojnom sudu i na kraju postao heroj, film ima neekonomičan uvod. Nako sporog paljenja sledi eksplozija. Bukvalno. Beskompromisnost s kojim se prikazuje ratna klanica je fascinantna. Ali, neka. Rat i jeste đavolja rabota. Treba ga prikazati u svom njegovom užasu. A Melster zna kako to da uradi.

Najnoviji Almodovarov film, Hulijeta (Julieta), donosi ono najbolje što evropska kinematografija može da ponudi. To, uostalom, ne iznenađuje. Španski filmski bard je oduvek znao da održi kvalitet. Hulijeta je melodrama par excellence, zasnovana na pričama nobelovke Alis Manro. Manro i Almodovar su, ispostavilo se, dobar spoj, a film pruža dostojanstveno gledalačko iskustvo kome možda nedostaje one nekadašnje Almodovarove žari, ali, bez obzira i uprkos tome, u pitanju je delo neospornog umetničkog integriteta. Prava gospodština. Poklonici kvalitetnog evropskog/španskog filma će biti veoma zadovoljni ako se odluče da ga pogledaju.

Kada smo već kod umetničkog filma i filmskih bardova… Ustav Republike Hrvatske je iznenađujuće subverzivan i efektan film. Rajko Grlić je snimio svoj najbolji film u ovom milenijumu, a filmska priča nudi sliku i (ne)priliku današnje Hrvatske. Strah od drugačijeg, onog različitog, u biti je Tomićevog scenarija. Naš Nebojša Glogovac glumi glavnu ulogu – geja, transvestita i zagriženog nacionalistu čiju mržnju prema Srbima polako otupljuje hrvatsko-srpski bračni par iz komšiluka. Ustav Republike Hrvatske je film koji rovari po mnogim osetljivim temama, i kao takav zavređuje dodatnu pohvalu i zbog svoje hrabrosti. Istina, ume da na trenutke bude mučan, ali takav je i svet koji nas okružuje.

Naravno, moram se osvrnuti i na aktuelni domaći hit, film Stado, debitantsku režiju proslavljenog glumca Nikole Koja. Sudeći po trejleru i reakcijama na društvenim mrežama, očekivao sam odličnu komediju i prilično surovu vivisekciju srpske stvarnosti datu kroz glumačku vizuru. Umesto toga, prisustvovao sam projekciji filma koji je samo sporadično smešan i koji se i previše oslanja na šarm glavnih protagonista. U tom kontekstu, ako volite Koju, Cvijanovića i/ili Vesnu Trivalić Stado će vam biti dovoljno atraktivno da ga pogledate na velikom platnu. U suprotnom… Dobro razmislite da li da mu date šansu. Film poseduje određene kvalitete (Nataša Ninković je ovde u punom glumačkom/komičarskom zamahu; Romčevićev scenario ima zanimljivih trenutaka), ali se, u suštini, Kojin rediteljski debi svodi nizanje gross-out situacija (prdenje, povraćanje, karikirani prizori seksa), tiradu psovki i gomilu zaboravljivih dijaloga/situacija. Kojina režija i fotografija uglavnom veoma pouzdanog Dušana Joksimovića su prihvatljivi, ali više odgovaraju nekom TV uratku neko čistokrvnom bioskopskom filmu. Neosporno, Stado se dalo pogledati. Ali, očekivao sam više od vog filma. Mnogo više.

Šta se još daje u bioskopima? Superherojski spektakl Doktor Strejndž (Doctor Strange), zasnovan na istoimenom Marvelovom stripu, donosi sjajne vizuele i ne mnogo više od toga. Španski tvrdi krimić Toro će privući poklonike žanra svojom efektnošću, dok je kostimirani francuski art-house Tih zaliv (Ma Loute) samo za najzagriženije polonike iščašenog i neobičnog. Naravno, u ponudi je i u Kanu nagrađeni Ja, Danijel Blejk (I, Daniel Blake) u režiji Kena Louča, film koji nudi oštru kritiku britanskog socijalnog sistema.

Šta nas očekuje? Obratite pažnu na hvaljeni SF Dolazak (Arrival)

i špijunsku poslasticu Saveznici (Allied), film zbog koga se, navodno, raspao brak Breda i Anđeline.

Game of thrones 2 HBO GO u Telenoru uz junake „Igre prestola“ simpsonovi Simpsonovi su „oživeli“ poznate fotografije single Filmovi koji pokazuju da nije loše biti single Arrival_SBgr4 Filmski novembar ·