zona 2_cover
KULTURA

Zahtevan pozorišni žanr koji sabira mnoge talente, dugo prisutan u svetu, sve je popularniji i kod nas. U poslednjih desetak godina mjuzikl se na našim scenama posebno razvija – postavljaju se slavni brodvejski naslovi i pomeraju standardi kada je o kvalitetu reč.

Tajne uzbudljivog i raskošnog pozorišnog žanra razotkrivaju se u knjizi Publika mjuzikla (Zadužbina Andrejević) Maje Ristić, profesora na Fakultetu dramskih umetnosti na Katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. U ovom jedinstvenom delu prvi put kod nas analizira se publika mjuzikla i istražuju njene potrebe, zapažanja, očekivanja… O pozorišnoj publici i razlozima ljubavi prema mjuziklu, o samom žanru i njegovoj atraktivnosti, kao i o razvoju mjuzikla kod nas, i najvećim dosadašnjim dometima, Maja Ristić govori za City Magazine.

Od Koštane do rok mjuzikla

„Publika od mjuzikla traži (i dobija) emotivni doživljaj – žanr je omiljen zbog muzike, ljubavnih tema, igre. Na početku XX veka postojali su komadi s pevanjem, kao što su Koštana Bore Stankoviča ili Đido Janka Veselinovića. Predstave s muzičkim delovima uvek su bile izuzetno zanimljive za publiku i rado gledane. Koštana se izvodila u Narodnom pozorištu, a muziku je radio Davorin Jenko‟, objašnjava Maja Ristić.

Kuća modernog mjuzikla u Srbiji je Pozorište na Terazijama. Jedan od prvih modernih mjuzikala na ovoj sceni bio je Oklahoma,  izveden 1969. godine. Ovaj mjuzikl je bio pravi spektakl i bavio se ozbiljnim temama – američkom istorijom, prvi put je na sceni predstavljen problem etničkih manjina, a iza svih problema kojima se ovaj komad bavi nalazila se jedna melodrama.

U priči o razvojnim fazama mjuzikla u Srbiji, Maja Ristić pominje i prvi rok mjuzikl izveden na sceni na Terazijama – Soliter, koji je izveden osamdesetih godina, i za koji je muziku pisao Aleksandar Ilić. A razvoj domaćeg mjuzikla u vezi je s premijerom Lutka s naslovne strane iz 1999. godine, koji je nastao po motivima istoimene pesme grupe Riblja Čorba.

Među značajnim ovdašnjim postavkama koje su promovisale sam žanr nalazi se i dugovečni mjuzikl Cigani lete u nebo, koji se u Pozorištu na Terazijama igra već 15 godina. Ovaj mjuzikl je nastao po motivima pripovetke Makar Čudra Maksima Gorkog, na scenu donosi strasnu ljubavnu priču ruskih Cigana, a svoju popularnost duguje ruskoj ciganskoj muzici, sjajnim kostimima, koreografiji, univerzalnoj priči o slobodi. Glavne uloge tumače Milena Vasić i Ivan Bosiljčić.

Brodvej u Beogradu

Najbolji brodvejski mjuzikli rađeni kod nas, ističe Maja Ristić, jesu komercijalni mjuzikli – Mama Mia, Briljantin, Čikago.

„Trenutno je mjuzikl Mama Mia reditelja Juga Radivojevića izuzetno popularan, i to zbog fantastične muzike grupe ABBA, koja jeste deo pop kulture i koja će živeti za sva vremena. Priča tog mjuzikla je ljubavna, a teme ljubavi za publiku su uvek intrigantne. Mjuzikl Čikago je s druge strane ozbiljan mjuzikl, brehtovski režiran. Reditelj Kokan Mladenović je rekao da su želeli da sve ozbiljne teme upakuju u šećernu vunu, u formu spektakla. Koreografiju je radila čuvena koreografkinja Mojca Horvat. Čikago je izuzetno značajan i zbog toga što je Čet Voker (učenik Boba Fosa, koji je začetnik pravog mjuzikla u Americi, koji sadrži pravi ples, step i džez balet) došao kod nas da edukuje ansambl Pozorišta na Terazijama i održi koreografske radionice. Mislim da je to velika prekretnica u razvoju našeg mjuzikla. Čikago je pravi mjuzikl, u brodvejskom smislu, sadrži džez igru, step (koji je muzički obrađen), i predstavlja sintezu muzike, plesa i govora.‟

U Čikagu su uloge tumačili Ivana Knežević, Jelena Jovičić, Sloboda Mićalović, Milan Antonić i Dragan Vujić. Nakon velikog uspeha ovog mjuzikla, koji je premijeru imao 2006. godine, naredne, 2007, Čet Voker je ponovo došao u Beograd i režirao čuveni mjuzikl Kabare. Priča ovog mjuzikla smeštena je u Berlin, u vreme uspona nacizma. U istoimenom filmu glavnu ulogu tumačila je Lajza Mineli, u beogradskom mjuziklu u glavnim ulogama briljirali su Ivana Knežević i Slobodan Stefanović.

Novi domaći mjuzikli

„Pored uspešnosti tih brodvejskih mjuzikala kod nas vidim značajan razvoj nacionalnih mjuzikala kao što su Maratonci trče počasni krug, Glavo luda, Zona Zamfirova. U Zoni Zamfirovoj, po romanu Stevana Sremca, kostimi su fantastično urađeni i data je priča o tabloidizaciji društva. Reditelj Kokan Mladenović je u ovom komadu prevazišao sebe. Zona Zamfirova ima briljantne scene, vidi se kako mjuzikl kao žanr reditelju omogućava da bude maštovit i scenski razigran. Veliki uspeh postigao je i mjuzikl Maratonci trče počasni krug, po drami Dušana Kovačevića. Mjuzikl je veoma pesimističan, mračan. Maratonci govore o potpunoj propasti Evrope, i jednoj patološkoj porodici. Topalovići žele da idu u Evropu tako što će sagraditi novu mašinu za krematorijum. To je mjuzikl s veoma angažovanim songovima (radila ih je Maja Pelević) koji kritički posmatraju sve ono što se desilo u Evropi i kod nas nakon pada Berlinskog zida. Mjuzikl je izuzetan, nije nikakva šećerlema, baš vas onako dosta boli dok ga gledate. On je i scenografski interesantan – na sceni su kovčezi, limuzine… Jedina svetla tačka priče je Đenka, lik koji želi da probudi palanku iz učmalosti u kojoj se nalazi. Đenku fantastično tumači Marko Živić‟, kaže Maja Ristić.

Najuspešnije produkcije

Mjuzikli su poslednjih godina i u svetu i kod nas sve glamurozniji, kompleksniji, bleštaviji. Tu su veoma uzbudljive koreografije i sjajna muzika, a sam žanr je za glumce pravi izazov koji zahteva posebnu dozu energije, harizmu, igrački i pevački talenat. Tako mjuzikl Jadnici, po romanu Viktora Igoa, postavljen u Madlenianumu, na svojim leđima nose Ivan Bosiljčić i Zafir Hadžimanov. Maja Ristić kaže da se ovaj mjuzikl kvalitetom izdvaja od drugih produkcija.

„Mislim da je on najuspešniji. Taj mjuzikl je monumentalan, vidi se da je uloženo mnogo u svakom smislu. Čikago i Jadnici su u umetničkom smislu najkompletniji mjuzikli kod nas.‟ 

Publika mjuzikla

Baveći se jednim segmentom pozorišne publike, onim koji redovno posećuje mjuzikle, Maja Ristić je uradila istraživanje u Pozorištu na Terazijama, prvom i jedinom ovdašnjem teatru koji se isključivo bavi mjuziklom, i u Operi i teatru Madlenianum, pozorištu koje je do sada predstavilo kvalitetne, zanimljive i zahtevne produkcije.

Publiku u najvećoj meri, pokazalo je istraživanje, privlače kvalitetna dela, mjuzikli koje su već videli u filmskim verzijama. Ovdašnje mjuzikle najviše posećuje populacija od 35 do 50 godina, najveći procenat publike čine žene. Ljudi posećuju mjuzikle i da bi bili viđeni, u određenoj meri predstave ovog žanra prati studentska populacija, ali nema dovoljno publike od 18 godina, koja bi već trebalo da ima stvorene navike i potrebu za pozorištem. Nažalost, nema ni dovoljno penzionera, što govori o tome da je pozorište za ovu populaciju uglavnom nedostupno.  

Popularni mjuzikli

Na sceni na Terazijama se već godinu dana s uspehom igra komad Sweet Charity (Slatka milostinja), čuveni brodvejski mjuzikl Nila Sajmona koji je napisan po originalnom scenariju za film Noći Kambrije Federika Felinija. Priča o simpatičnoj igračici u klubu sumnjive reputacije, njenim emotivnim usponima i padovima, prvi put je postavljena na Brodveju 1966. godine. U beogradskoj verziji, 50 godina kasnije, glavnu ulogu tumači Milena Živanović. Reditelj predstave je Mihailo Vukobratović.

Na Terazijama je veoma popularan i mjuzikl Viktor Viktorija, Blejka Edvardsa, za koji je muziku napisao Henri Mancini. U srpskom izdanju urnebesno duhovite komedije o zbrci koja nastaje prilikom zamene identiteta uloge tumače Mina Lazarević, Dragan Vujić Vujke, Aleksandar Srećković.

Još jedan slavni brodvejski mjuzikl na repertoaru je Pozorišta na Terazijama. Reč je o komediji Neki to vole vruće, koja se igra već 10 godina. Postavili su je Rade Marković i Svetislav Goncić koji i igraju muzičare koji se prerušavaju u žene i infiltriraju u ženski orlestar, bežeći od mafije. Lik neodoljive Puslice koju je na filmu ovekovečila Merilin Monro tumače, u alternaciji, Bojana Stefanović i Ivana Popović.

Publiku na Terazijama veoma privlači i komad pun grčkog melosa – Grk Zorba, priča o životu Aleksisa Zorbasa, u režiji Mihaila Vukobratovića. Naslovnu ulogu tumači Desimir Stanojević. Zanimljiv je i mjuzikl Ženidba i udadba, nastao po komediji Jovana Sterije Popovića, za koji je muziku pisao Bajaga.

Uzbudljiv je i zanimljiv mjuzikl postavljen u Madlenianumu 2012. godine – Rebeka, nastao po romanu Dafne di Morije, po kome je i Alfred Hičkok snimio film. Zatamnjenu, misterioznu priču režirao je Nebojša Bradić, uloge tumače Ivan Bosiljčić, Katarina Gojković, Nataša Marković.

k3nm_source_cover „Sasvim obično veče“ Milana Laneta Gutovića u Domu sindikata Radio (Frederic Koberl) Novi život radija cover Popkulturne preporuke za novogodišnje dane Lepenski vir Negujmo domaće: Pasji život u Lepenskom Viru · · · ·