Naslovna fotografija (foto starlog.cn)
KULTURA · film/TV

U svetu filma nepravdu je doživelo mnogo ljudi. Decenijama su se čelnici koji donose odluke ponašali u skladu s društvenim normama utemeljenim na predrasudama. Zato su glumci, reditelji i drugi filmski radnici često ostajali bez posla i zasluženih priznanja. Vremena se sada menjaju i dobro je što je tako, ali novo doba sa sobom donosi nove probleme.

Do pre nekoliko godina ljude različite boje kože, starosedeoce ili nacionalne heroje obično su glumili poznati Amerikanci ili Britanci. Pripadnici manjina držani su na marginama, čije je granice bilo gotovo nemoguće preći. Za njih je važilo pravilo: ako nisi belac/strejt/muškarac ne možeš dobiti važan posao u Holivudu, a samim tim ni šansu da pokažeš šta sve umeš. Tako je Anđelina Džoli s nesrećnim akcentom glumila u filmu Alexander, Sigurni Viver i Džoel Edžerton bili su Egipćani u filmu Exodus: Gods and Kings, a Runi Mara i Džoni Dep američki starosedeoci u filmovima Pan i The Lone Ranger.

Podela LGBT uloga vršena je po sličnom šablonu. Smatrano je skandaloznim i pogubnim da se u nekom velikom filmu pojave glumci koji nisu krili da su prošli kroz proces prilagođavanja pola ili imaju drugačiji rodni identitet, pa su za takve uloge uvek birani oni koji ne pripadaju trans populaciji. Borba protiv ovakvih vidova poslovanja postala je veoma važna. Afroamerikanci zahtevaju priznanje, žene žele šansu da dokažu da mogu biti dobre rediteljke, a transrodni glumci da budu vrednovani na osnovu talenta.

Film Ghost in the Shell reditelja Ruperta Sandersa jedan je u nizu koji se našao na meti kritika prošle godine. U njemu Skarlet Johanson glumi heroinu Motoko Kusanagi, zbog čega se postavilo pitanje zašto Japanka nije mogla da se nađe u toj ulozi. Kritika je opravdana jer belci u takvim ulogama ne doprinose autentičnosti filma. Producenti se na njihovo angažovanje odlučuju zato što žele velike zvezde ili zbog straha da će zaraditi manje novca ukoliko se u glavnoj ulozi nađe neko manje poznat. Nažalost, oni ne razmišljaju kakvu štetu nanose filmskoj umetnosti služeći se krajnje neuverljivom, amaterskom podelom uloga.

Rupert Sanders i Skarlet Johanson nedavno su se ponovo udružili i našli obasuti kritikama. Radiće na filmu Rub & Tug, biografskoj priči o transrodnom muškarcu Danteu Gilu, koji je sedamdesetih godina prošlog veka obavljao kriminalne poslove u Pitsburgu. Ovog puta, istaknuto je da bi ulogu transrodnog muškarca trebalo da odigra transrodna osoba. Jednostavan odgovor Johansoninog predstavnika za odnose s javnošću još je više uzburkao javnost: „Recite im da se obrate predstavnicima Džefrija Tambora, Džareda Letoa i Felisiti Hafman za komentar.“

Tambor, Leto i Hafmanova osvojili su nagrade tumačeći transrodne osobe, ali pojedini od njih ne dele stav Skarletinog predstavnika. „Voleo bih da sam poslednji cisrodni muškarac koji igra transrodnu ženu“, rekao je Tambor kad je primao nagradu Emi za ulogu u seriji Transparent. Felisiti Hafman, koja je zahvaljujući filmu Transamerica nominovana za Oskara, ima slično mišljenje: „Zaista razumem ubeđenje da bi trans glumci trebalo da igraju trans uloge i podržavam ga. Mogu da kažem da su transrodni ljudi bili marginalizovani dugo vremena i da se to vidi po angažovanju ljudi koji nisu transrodni da glume trans osobe.“

Isključivost i marginalizacija nisu poželjni, ali upravo iz tog razloga ubeđenje da bi transrodnu ulogu trebalo da odigra transrodna osoba ne bi smelo da bude urezano u kamenu. Javnosti se obratio i reditelj Sebastijan Lelio, čiji je film A Fantastic Woman nagrađen Oskarom ove godine. Lelio se slaže da se o angažovanju cisrodnih glumaca u trans ulogama može raspravljati s estetske i etičke tačke gledišta, ali ističe da tako nešto nikada ne bi trebalo da bude zabranjeno.

„Kada sam doneo odluku da Danijela Vega glumi Marinu u filmu A Fantastic Woman to je bio akt umetničke slobode, a ne političke korektnosti. Nisam govorio svetu da bi transrodne uloge trebalo da tumače transrodni glumci. Radio sam samo ono za šta sam osećao da je ispravno za moj film. (…) Ako bi transrodne uloge trebalo da igraju samo transrodni glumci implicirao bih da Danijela Vega ne bi trebalo da igra cisrodne uloge. A ja verujem da ona ima pravo da glumi i muškarca i ženu. Saosećam s problemom transrodnih glumaca koji imaju male šanse da razvijaju svoj talenat ali nikada neću biti u mogućnosti da se pridružim ili osnažnim bilo koju ideju čiji je cilj da ograniči jedan od najvrednijih aspekata u društvu, a to je sloboda umetnika. Kada je umetnička sloboda pod pretnjom, to je znak da društvo postaje autoritativno ili da se kreće ka ponašanju i procedurama koje počinju da liče na fašizam.“

Zbog poslednje rečenice, nažalost, izjava reditelja je takođe podložna preispitivanju. Iako je Lelio u pravu kada kaže da bi reditelj trebalo da izvrši odabir glumaca bez pritiska i da je suvislo insistirati na tome da trans glumci glume trans osobe (nije li to samo nova forma ukalupljivanja manjina?), prilično je loš njegov osvrt na fašizam. Pogotovo ako znamo da je samo u toku prošle godine 28 trans osoba u SAD izgubilo život zbog nasilja i da fašizam kroz istoriju nije bio naklonjen ni manjinama, ni slobodi. Štaviše, čileanski reditelj zanemaruje da filmska umetnost još uvek nije slobodna i da svoju muzu nikada ne bi mogao da angažuje da je režirao blokbaster.

Grupa transrodnih glumaca je zato snimila duhovit video u kom se nalaze na audiciji za neke od najpoznatijih uloga Skarlet Johanson. Na kraju videa jedan od njih odbija ulogu, uz satirično obrazloženje da su cisrodne glumice marginalizovane u Holivudu i da među njima ima onih koje bi zbog iskustva mogle mnogo da doprinesu autentičnosti uloge.

Dok su se oni ironijom poigrali s kontroverzom, Džejmi Klejton, zvezda serije Sense8, jedna je od retkih koja je raspravu usmerila na pravi put. „Trans glumci nikada ne mogu ni da dođu do audicije za bilo šta drugo osim za uloge trans likova. To je pravi problem. Ne možemo čak ni da uđemo u sobu. Angažujte trans glumce u ulogama koje nisu trans. Izazivam vas“, napisala je na svom Tviter profilu. Dokle god se predrasude o kojima Džejmi piše ne pobede i ne dovedu do ravnopravnosti neće biti ni pravednog filma, ni istinski slobodnog umetnika. Ali, da li je to dovoljno za tvrdnju da Skarlet ne bi trebalo da glumi Dantea Gila samo zato što je cisrodna?

juliet-naked-e1530291332203-768x411 „Juliet, Naked“ – još jedna ekranizacija romana Nika Hornbija night-television-tv-theme-machines 5 načina da pobedite zavisnost od televizije 1001-film-filip-visnjic Novo izdanje knjige „1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš“ Plakat 25. FEF Palic 25. Festival evropskog filma Palić · · ·