Foto by Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Dosta je poznato koliko ja mogu da fantaziram. I nije to od juče, ima tome. Ako se dobro sećam, moj život van realnosti počeo je negde dok sam za vreme rata u Bosni živeo bez roditelja. Umeo sam tako satima da se igram sam sa sobom i da izmislim šta god mi padne na pamet. U stvari, šta god nisam imao, mogao sam da izmaštam. Znam, zvuči magično, međutim to je počelo da me ometa u poslednje vreme.

Često ne znam da razlikujem šta se zaista desilo, a šta sam izmislio. Tako je i sa ljudima. Uglavnom, usled raznolikih nedostataka koje svako od nas poseduje, ja nadogradim priču i u mojoj glavi svi bivaju savršeni. Međutim, realnost je nešto sasvim drugo, pa se tako mnogo puta i dosta često razočaram do te mere da mi nije jasno šta je moglo da se desi da poverujem da je slika sasvim drugačija od one kakva zaista jeste.

Na svu sreću, trenuci razotkrivanja istine nisu uvek negativni. Ima slučajeva koji me iznenade, kao letnja kiša u podne, a prava verzija me okupa do gole kože, razbistri mi misli i sve se preokrene. Ne znam da li se i vama dešava da neke ljude iz nekog razloga jednostavno ne mirišete. Nisu vam ništa uradili, nemate nikakve razloge da ih ne prihvatite, ali nešto ne ide. Nema hemije. A onda, u jednom momentu, obično sasvim slučajno, otvorite duše jedni drugima i shvatite da ste zaobilazili svoju srodnu dušu. Mene to porazi, jer obično mislim da sam najpametniji, da umem da procenim situaciju ili da pročitam ljude, ali nije baš tako. Naročito sada, u novoj sredini, kada svakog minuta srećem nekog potpuno nepoznatog i novog. Više ne znam ni kojim jezikom govorim, šta delim, a šta ne delim sa sagovornicima, imam utisak da pričam te jednu te istu priču, koja ima milion nekih verzija. I svi mi deluju da nešto mute i lažu.

A onda na scenu nastupa moj podeljini mozak koji ulepšava stvari kako bi mi pružio šansu da bolje preživim realnost. Znam da zvuči suludo, ali u tim razmaštavanjima stvarno mogu toliko daleko da odem da više ni sam ne znam ko sedi preko puta mene. U mojoj glavi svi su uspešni, lepi, ostvareni, spokojni, začudni, harizmatični i sve je obojeno zaključkom: ko zna kakav je njihov život. Ali, ako ostanete samo malo duže, ako jače zagrebete, ispod površine kriju se slojevi tapeta: krhki životi, zajebane porodične pozadine, strahovi, nesigurnosti, destrukcija, samomržnja, kompleksi… Sve ono od čega je sazdan svaki čovek. Onda se ja silno iznenadim, kao da ne znam da je to tako. U stvari, dok maštam, dok svet gledam samo iz svoje vizure, imam utisak samo sam ja takav, a oni su svi bolji od mene. Neverovatno je dokle može da vas dovede mašta. Gledano sa strane, to je divna osobina, živeti večito u oblacima, međutim sve više mislim da je to tako pogubno za život.

Tako ja obično sedim i buljim u prolaznike. Dok ispijam lepo napravljenu penu kapućina, u mojoj glavi se roje misli koje od svakog mogu napraviti milionera ili foto modela. Za mene je svaki čovek misterija. U svakom mogu da vidim filmsku priču, da mu dodelim neku ulogu, sporednu ili glavnu i da mislim u kom kadru će da ga ubiju ili da mu se preokrene život. I tako se odvija film u mojoj glavi, sve dok neko ne zađe iza ugla. Ponekad pomislim koliko bi ovaj svet zaista bio divno mesto kada bi bar pola onoga što mislim u stvari bilo tačno. Međutim, iako mislim da neviđeno umem da procenim i iščitam ono što mi je pred očima, uglavnom ništa nema veze s mozgom. To su u stvari samo moje sopstvene projekcije koje vidim u ogledalima drugih. A onda iz ličnog straha da nikada ne postanem svestan ko sve stanuje u meni, mislim da su to njihove verzije prave.

Ovake igre su jednostavno opasne i glupave. Čine se zabavim i preko potrebnim za preživljavanje surovog sveta, međutim poput nekog antibiotika, rešavaju vam jedan, a stvaraju vam milion drugih problema. Ne samo iz razloga što mnogo češće bivate razočarani, već što iz sopstvene zaslepljenosti nikada ne znate ko zaista prolazi pokraj vas.

Beograd Gistro priče: Da je Duško Radović živ… Bamija Marija Ratković o svemu: Potpuno neprecizan recept za bamiju Ana Vučković Srednja štikla - foto izvor: Pinterest Žena na ivici nervnog sloma: Srednja štikla Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Neka cveta hiljadu cvetova · · ·