juzni vetar naslovna
KULTURA · film/TV

Iako je odlazeća 2018. godina iznedrila neke kvalitetne i u svetskim okvirima i primećene filmove naših autora („Teret“ je prikazan u Kanu i nagrađen u Sarajevu i Košicama, „Ederlezi Rising“ ima vanserijski festivalski život u zemlji i inostranstvu), do trenutka u kome nastaje ovaj tekst u redovnoj bioskopskoj distribuciji u našoj zemlji bila su samo tri srpska filma: „Patuljci sa naslovnih strana“, „Izgrednici“ (film iz 2017. godine) i „O bubicama i herojima“.

Najveću gledanost su imali Patuljci (oko 30 hiljada), što je daleko ispod očekivane brojke za ovu komediju velikih komercijalnih pretenzija koja se sad i zvanično može nazvati promašajem (a o kojoj možete više pročitati ovde), dok je gledanost Izgrednika i Bubica bila simbolična.

Imajući navedeno u vidu, nije teško izvući zaključak da naši bioskopi vape za srpskim hitom koji će vratiti ljude u redove za ulaznice. Srećom, još postoji šansa da do kraja godine dobijemo srpski film sa šestocifrenom gledanošću… a možda i više njih. Naime, aduti su sačuvani za poslednja tri meseca 2018. Krajem seprembra u bioskope stižu Zlogonje, film za decu u režiji Raška Miljkovića koji je u martu premijerno prikazan u Torontu i nagrađen, i o kome će uskoro biti više reči na vašem omiljenom popkulturnom portalu. Zatim nas očekuje početak bioskopskog prikazivanja filmova Zaspanka za vojnike (start: 4. oktobar) Predraga Antonijevića, Južni vetar (23. oktobar) Miloša Avramovića, Kralj Petar I (11. novembar) Petra Ristovskog i Taksi bluz (decembar) Miroslava Stamatova. Pobrojani naslovi definitivno poseduju potencijal da publiku vrate u bioskope, a ovom prilikom na red za predstavljanje je stigao novi film Miloša Avramovića. Južni vetar sam imao priliku da pogledam na nedavno završenim Filmskim susretima u Nišu gde je ovaj kriminalističko-akcioni film po prvi put prikazan pred publikom.

Iako kvalitet projekcije na 53. Filmskim susretima nije omogućio gledaocima da u potpunosti iskuse audio-vizuelni ugođaj koji Južni vetar nudi, jedno je sigurno… Drugi film Miloša Avramovića ima potencijal da bude veliki srpski bioskopski hit. Avramović je do sada bio poznat kao reditelj zlosrećno koncipirane i realizovane Krojačeve tajne (2006), filma koji niko nije želeo da gleda i koji je veoma brzo skliznuo u potpuni zaborav. Avramović se više od decenije kasnije vraća u bioskope i ono što raduje jeste da je to jedan potpuno novi Avramović. Koristeći u svetskim okvirima poznatu i veoma podatnu narativnu matricu o „dobrom“ kriminalcu koga jedan pogrešan potez uvlači u krvavu intrigu zbog koje može da izgubi sve, Avramović je snimio uzbudljiv film koji se u aktuelnoj domaćoj ponudi izdvaja po naglašenoj komunikativnosti, jasnoj žanrovskoj profilisanosti i očiglednoj nameri da se dopadne publici (i po svemu tome predstavlja potpunu suprotnost njegovom prethodnom ostvarenju).

U nešto preko dva sata trajanja Južnog vetra stalo je dosta toga: tu je defile živopisnih likova (uglavnom u tumačenju poznatih glumačkih imena – od muškaraca nedostaje samo Nikola Kojo da bi se zaokružio all star sastav), tu su atraktivne akcione sekvence (automobilske potere i masovne scene obračuna vatrenim oružjem), tu su humor, nasilje i seks (pažljivo izbalansirani i odmereni tako da film bude dopadljiv što širem auditorijumu). Dileme nema: Južni vetar je čistokrvni krimić koji se ne stidi svoje žanrovske pripadnosti. Zaplet i odnosi među likovima jesu u domenu očekivanog za ovu vrstu filma, ali je zanimljivo gledati kako se u svetskim okvirima dobro poznati žanrovski postulati primenjuju na domaćem terenu – nije to urađeno mehanički, već promišljeno i sa potrebnom dozom ubedljivosti i prilagođavanja lokalnim okolnostima i naravima.

Južni vetar će svakako ostati upamćen po epizodnom liku Janija u tumačenju Srđana Žike Todorovića (koji je u Nišu za uloge u Prokletom psu i Južnom vetru dobio nagradu „Miorad Mandić Manda“) i, možda najviše i najpre od svega, po jednom od poslednjih filmskih pojavljivanja velikog Nebojše Glogovca, ovde u roli psihotičnog zlikovca Goluba (reklo bi se da se Glogovac odlično zabavljao radeći na ovom filmu, a energičnost njegovog nastupa se odlično uklapa sa brzim tempom na kome Avramović insistira). Tu su i Miodrag Radonjić (nagrada u Nišu za najbolju epizodnu mušku ulogu) i Luka Grbić (nagrada za debitanstku ulogu), kao i Dragan Bjelogrlić (veoma raspoložen u zamašnoj i za priču značajnoj ulozi Cara), Miloš Timotijević, Bogdan Diklić, Aleksandar Berček, Aleksandar Gligorijević, bugarski glumci Hristo Šopov i Ivajlo Zaharijev…

Ipak, kada govorimo o glumačkom doprinusu – ovo je pre svega film Miloša Bikovića, što je prepoznao i žiri u Nišu dodelivši mu glavnu nagradu festivala (Gran pri „Naisa“). Voleli ga ili ne, jedno morate priznati – trenutno ne postoji srpski glumac sa tako dobrom karijerom u inostranstvu. Nije to slučajno. Biković ima pojavu i zna kako, a u Južnom vetru koristi iskustva stečena za vreme snimanja akcionih filmova u Rusiji. Južni vetar je veoma važan film za njega pošto je prilika da konačno izađe iz kalupa „romantičnog junaka u kostimu“ po kome ga naša publika najviše prepoznaje. Biković ovde postiže ono što je najvažnije: ubedljiv je dok vozi, puca, ljubi i ubija, a sve su to atributi potrebni za jednog akcionog heroja.

Posedno se izdvaja scena u kojoj njegov Petar Maraš bosonog beži preko balkona i zidova, u očajničkom pokušaju da uzmakne specijalcima koji su mu za petama. Scene vožnje, naravno, nisu po spektakularnosti u rangu onih u serijalu Paklene ulice (još jedne priče o simpatičnim kradljivicima skupih automobila), ali kad se u obzir uzmu razlike u budžetima bilo bi i nerealno da očekujemo da budu. A i dobro je što je tako, pošto je akcija u Južnom vetru u službi priče, nije sama sebi svrha. Avramović i ekipa mudro ostaju u okvirima budžetskih mogućnosti i sebi ne zadaju nemoguće zadatke, istovremeno pametno iskoristivši svaki dinar kako bi film izgledao što je moguće produkcijski bogatije. Ovo je muški film, pa glumicama nije ostavljeno puno prostora i svedene su na funkcije („devojka glavnog junaka“, „majka glavnog junaka“), što je šteta imajući u vidu da su u podeli sjajne Jovana Stojiljković i Jasna Đuričić. Ali, dobro… u planu je televizijska serija koja će se nastaviti na radnju filma, ostaje mogućnost da se ovi i drugi likovi još razviju u budućnosti.

Da li će publika prepoznati kvalitete ovog filma i pohrliti u bioskope ostaje da se vidi kada 23. oktobra Južni vetar uđe u redovnu distribuciju širom Srbije. Ja se nadam da hoće, ne samo zato što nam je pod hitno potreban jedan čistokrvni srpski bioskopski hit, već i zato što Južni vetar zbog uloženog truda i konačnog rezultata zaslužuje ljubav publike i uspeh na blagajnama. Unapred se radujem odlasku u bioskop i još jednom gledanju, što je već samo po sebi dovoljna preporuka za ovaj film. Ako volite krimi zaplete, akciju i/ili glumu Miloša Bikovića – nemojte propustiti da Južni vetar pogledate na velikom platnu kada u poslednjoj nedelji oktobra uđe u redovnu distribuciju. Ima šta da se vidi.

banner-1155437_1920 Najbolje koledž komedije svih vremena witcher-3 Ko će biti veštac u novoj seriji „The Witcher“ Opatica iz pakla „Opatica iz pakla“ od sutra u bioskopima 30-my-brilliant-friend.w600.h315.2x (1) Prvi trejler za seriju „Moja genijalna prijateljica“ · · · ·