Roditeljsko sagorevanje
PULS GRADA · deca

Burnout ili sindrom sagorevanja je termin koji se često koristi u poslovnom okruženju i svakako predstavlja jednu od najnegativnijih posledica dugotrajne izloženosti stresu na poslu. Međutim, sindrom sagorevanja nije ograničen samo na profesionalno okruženje. Sve češće se primećuju slični simptomi i kod roditelja, posebno kod mama koje provode više vremena sa decom i ukoliko su deca mala i potpuno zavisna od njihove brige i nege. Povećava se brižnost i odgovornost, a uporedo raste strah od moguće greške.

Kada se ovim stresnim faktorima doda hroničan nedostatak sna i nemogućnost da se telo odmori kada mu je potreban odmor, raste hronična iscrpljenost organizma. Javlja se nedostatak energije, umor, problemi sa spavanjem i ishranom, glavobolje, ali i emocionalna i mentalna iscrpljenost. Osoba oseća teskobu, bespomoćnost, beznađe, ponekad tugu i želju da zaplače, smanjena je životna radost i gubi se početni entuzijazam, često postaje društveno izolovana. Javljaju se i poteškoće s koncentracijom, kao i nemogućnost jasnog i racionalnog razmišljanja. Organizam sve više gubi sposobnost da prevaziđe nagomilani stres.

To su sve one dobre mame koje počinju da osećaju kako ne mogu više. Opasnosti od sindroma sagorevanja nisu izložene samo mame u prvim godinama detetovog života, može i kasnije da se pojavi, tokom odrastanja dece, kada ona i sama postaju preopterećena školskim obavezama i vanškolskim aktivnostima, a od roditelja se očekuje da savršeno uklope te aktivnosti, svoje profesionalne obaveze i brigu o domaćinstvu.

Sindromu sagorevanja, kako na poslu tako i u roditeljstvu, podložnije su osobe koje teže perfekcionizmu i koje imaju nerealno visoka očekivanja od sebe, ali i od drugih, koje su izložene zahtevima koje prevazilaze njihove individualne sposobnosti, ali i osobe koje nemaju adekvatnu podršku u svom okruženju. Međutim, kod roditeljstva se javlja dodatni problem u društvenom pritisku da se bude savršen roditelj. Društvo kroz medije stvara sliku savršenog roditeljstva, koja nije realna. Deca slavnih i bogatih su uvek sređena, čista, nasmejana. Mame su naspavane, vitke, našminkane i tek izašle iz frizerskog salona. Žene znaju da je sve to nemoguće, ali vremenom podležu unutrašnjim pritiscima da i one moraju tako da izgledaju i da imaju takvu porodicu. Neretko postoje i pritisci u najužoj okolini koji su nemilosrdni i ogledaju se u stalnom kritikovanju i savetovanju starijih i iskusnijih roditelja, iako često nisu ni zatraženi saveti.

Treba prihvatiti činjenicu da je telo često opravdano umorno i preorijentisati prioritete. Kada se prepozna momenat premorenosti, treba napraviti novu organizaciju, uključiti ravnomerno i druge članove porodice u svakodnevne obaveze, otvoreno zatražiti pomoć. Često se javlja i krivica zbog nepostignutog savršenstva, iako je ono iracionalno. Postoje generalno neki saveti koji mogu pomoći osobama da izbegnu sindrom sagorevanja u momentima kada se pojavi hronični umor i osećanje zarobljenosti i nemogućnosti da se izađe na kraj sa svim unutrašnjim i spoljašnjim zahtevima.

Potrebno je da se osoba ne otuđuje. Najbolje je da održava kontakt s drugim mamama koje prolaze kroz iste probleme i koje su najbolja podrška. Zatim obavezno treba napraviti listu prioriteta. Neodložne obaveze treba završiti, a sve što može da sačeka treba odložiti ili prepustiti nekom pomagaču iz bliže okoline. Nije sramota zatražiti pomoć roditelja, sestre, drugarice, svi mogu ponekad da pomognu previše umornoj mami. Naravno, u neuporedivo boljem položaju su žene koje mogu finansijski da plate pomoć u kući ili čuvanje deteta, ali ukoliko ne mogu, treba zatražiti pomoć od ostalih članova porodice.

Ono što je možda i najbitnije – mame treba da imaju rezervisano vreme u toku nedelje samo za sebe i to individualno u zavisnosti od toga šta određenu osobu najviše opušta. Nekada je to samostalna šetnja, nekada joga dva puta nedeljno, izlazak na kafu s prijateljicom ili odlazak u bioskop. Ovaj mali predah od svakodnevnih obaveza predstavlja odličnu dodatnu energiju u borbi protiv nagomilanog stresa, ali dobro je i navikavati dete na postepeno razdvajanje. Sve češće se u svetu pojavljuju bioskopske projekcije namenjene mamama s malom decom ili fitnes programi koji uključuju vežbanje s malom decom i bebama. To su odlične ideje, ali mame ne smeju nikada da zaborave da treba u toku nedelje da imaju određene trenutke rezervisane samo za svoje aktivnosti. Paradoks je da najviše i najpre sagore one žene koje su sebi postavile najstrože kriterijume savršenog roditeljstva. Fizički, emotivno i mentalno iscrpljeni roditelji su podložni brojnim bolestima, ali isto tako postaju i nefunkcionalni roditelji.

2571905-45-650-ea084ef27c-1484652653_cover 10 zanimljivosti o Diznijevim crtaćima koje niste znali fatherhood-without-fear-1_cover Najbolji tata na svetu coverekoigračke Eko igračke: Edukativna igra od malih nogu Tamara Aleksic Strumpfeta i Boki Peric Kefalo McDonald’s – Štrumpfovi igračkice uz Happy Meal · · · ·