Sharon Eyal_cover
U VAZDUHU · intervju

Nagrada Jovan Ćirilov „za korak dalje“ u okviru 13. Beogradskog festivala igre, po odluci stručnog žirija, pripala je koreografkinji Šaron Ejal za dela „Sara“ i „Killer Pig“, prikazana na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta 9. aprila 2016. godine. Vajarka Andreja Prokopijević je autor umetničkog rada – statue koja će Šaron Ejal biti uručena 27. marta u okviru posebnog događaja. Predstava njene kompanije L-E-V je na programu Festivala 11. aprila.

Vaš koreografski jezik je zaista jedinstven, zasnovan na minimalističkoj estetici. Kakvu nam predstavu donosite na 14. Beogradski festival igre?

Komad koji će se izvesti u Beogradu ima posve intimno značenje za mene. Poput čitanja knjige ili vođenja nekakvog ličnog dnevnika, to je tužan i osećajan komad, i veoma mi je drag. Ne umem to da opišem, ali ovu postavku sam od početka doživljavala kao nešto što podseća na starinski nakit. 

Prošlogodišnja predstava vaše kompanije L-E-V ostvarila je neverovatan uspeh u Beogradu, i donela vam prestižnu Jovan Ćirilov. Šta mislite o nagradama? Koliko su one važne koreografima?

Zahvalna sam i veoma srećna što ću dobiti Nagradu Jovan Ćirilov. Nagrade znače zahvalnost i poštovanje, i veoma mi je drago kad naše kreacije i umetnost dotiču ljude, i kad stvaraju prostor u kome se može biti slobodan, živ i uzbuđen. I ja sama veoma sam uzbuđena. Hvala žiriju i publici. Nisam bila prošle godine u Beogradu, ali su mi rekli da su moji igrači ispraćeni pravim ovacijama. 

Ne sledećem festivalskom izdanju, beogradska publika će zapravo imati priliku da vidi dva vaša komada. Jedan će izvesti Balet Britanske Kolumbije iz Vankuvera, a drugi L-E-V iz Izraela. Kako biste običnom gledaocu opisali ova dva komada?

Teško je rečima objasniti rad koreografa. Takođe, svaki komad predstavlja različito stanje svesti, drugačiju zonu, i poput je pozajmljenog vremena. Vreme je veoma moćna komponenta kad ste na sceni, ali istovremeno varljiva – može stvoriti osećaj praznine, a u isto vreme i osećaj teškog bremena. Ta dva rada se međusobno umnogome razlikuju. Nastala su u različitim periodima mog života. Ponekad mi se čini da je svako delo kao ljudsko biće. Zavisi odakle dolazi, i odakle ga vaše oko posmatra.

Šta mislite o Beogradskom festivalu igre?

Mislim da je Beogradski festival igre predivan festival, prepun ljubavi i tople dobrodošlice, i veoma smo počastvovani što mu se vraćamo.

Ovog proleća će se u Beogradu predstaviti 15 kompanija i 20 koreografa. Kako biste pozvali publiku na svoju predstavu, kao i na predstave drugih koreografa?

Ne volim da se poredim s drugim koreografima i s drugim radovima. Verujem da svaki koreograf ima poseban način izražavanja i sopstveni glas. Mogu samo da pozovem publiku da moje radove iskusi otvorenog srca. Ja stvaram i igram iz ogromne ljubavi, i zahvalna sam što to mogu da podelim s publikom, s običnim ljudima.

Čini se da je umetnički odnos između vas, Gaja i Orija jedna uspešna kombinacija. Kako započinjete kreativni proces? Da li prvo dolazi pokret ili muzika?

Ovaj pomenuti trojac temelji svoj rad na ljubavi, uvažavanju, prijateljstvu i ostvarenju zajedničkog sna. Stvaranje je za nas način života, a svaki rad koji kreiramo deo je našeg putovanja. Nemamo rutinu već dinamični tok. Mogu samo da kažem da je muzika značajan deo moje inspiracije, kao i da mislim da je Orijeva muzika božja poezija. Gaj je umetnik istine, i zahvaljujući njegovoj perspektivi i istančanom ukusu, uvek uspeva da kreaciju postavi kao kompletnu i pročišćenu. U većini slučajeva sve se dešava spontano i simultano, a to je najvažnija stvar u našem zajedničkom radu – jaka veza između nas troje i igrača s kojima radimo. Nešto poput pletenja tkanine – momenti magije.

A 10038 Akram Kan: Svi smo mi imigranti Rambo Amadeus Rambo Amadeus: Primorci su manje ambiciozni MURAD MERZUKI 1_cover Murad Merzuki: Svet iz savremenih snova fest afterparty  poklon_050317_fotoDusan Milenkovic 0071_cover Luka Bursać: Voleo bih da gledaoci osete ljubav ·